Uveliko premašujemo preporučene dnevne doze soli, šećera i masnoća
So je neophodna za funkcionisanje organizma. Reguliše količinu vode u različitim delovima tela i krvni pritisak. Preporučena dnevna doza je minimalno 0,5 g, maksimalo do 4 g, a mi prosečno unosimo oko 10 g. Oni koji vole slano, premašuju i 15 g dnevno. Preterivanje u unosu soli dovodi do raznih poremećaja, između ostalog može dovesti i do raka želuca. S druge strane, premali unos soli ili gubljenje soli, na primer preteranim znojenjem, dovodi do dehidracije i grčenja mišića.
Previše soli ima u suhomesnatim proizvodima, konzervisanoj hrani, grickalicama, sirevima… Verovali ili ne, soli ima i u nekim lekovima (aspirin) i suplementima (vitamin C), pogotovo u šumećim tabletama.
Najviše soli ima u 100 g:
- crnih maslina – 8,3 g
- slanog maslaca – 6 g
- zelenih maslina – 5,3 g
- sirove šunke – 5,3 g
- suvih kobasica – 5,1 g
- salame – 3,5 g
- dimljene slanine – 3,2 g
Šećer je na crnoj listi nutricionista, lekara, stomatologa i naučnika, koji ga smatraju glavnim krivcem za pravu epidemiju pretilosti, kao i za kvarenje zuba. Ujedno je i jedan od glavnih uzroka za dobijanje dijabetesa tipa 2. Po najnovijim istraživanjima, povezan je i s rakom jer se, naime, ćelije raka hrane šećerom, tako se održavaju. Odranije je poznato da uslovljava astmu i usporava njeno izlečenje, takođe ubrzava razvoj bolesti srca, utiče na promene raspoloženja i uzrokuje povišen pritisak.
Istraživanja pokazuju i da stvara zavisnost, pa je šećer u rangu droge, pušenja, alkohola… Međutim, šećer izaziva i, takođe je dokazano, uživanje. Konzumacija šećera stimuliše neurone u mozga odgovorne za uživanje.
Šećer nije rezervisan samo za slatkiše, ima ga i u jogurtu, sosovima, piću poput koka-kole, testeninama… Maksimalni dnevni unos ne sme da premaši 25 grama šećera za žene i 35 grama za muškarce. Naravno, prosečan unos svakog od nas je skoro troduplo veći!
Masnoće, nekada na crnoj listi, danas nisu više prokažene, čak naprotiv. Međutim, treba se kloniti trans-masti (proizvodâ s masnim kiselinama, na primer margarin, koje se u organizmu transformišu u trans-masti), a koje su, nažalost, u ishrani najzastupljenije jer su najjeftinije i najdostupnije. Organizmu je potrebno 40-50 g masnoća dnevno, a mi ih unosimo prosečno oko 140 g, i to onih nekvalitetnih, čak i opasnih.
Ako u laboratorijskoj analizi krvi imate povišen loš holesterol (LDL), a pritom imate i visok krvni pritisak, eventulno i dijabetes, pa i povišene trigliceride, shvatite ozbiljno svoju zdravstvenu situaciju. Visok loš holesterol u krvi ukazuje na rizik od obolevanja od kardiovaskularnih bolesti. Rizik je još veći ukoliko ste strastveni pušač.
Nekad se višak loše masnoće u telu može videti i na prvi pogled – kao sitno masno tkivo žućkaste boje, u obliku čvorića ili pločica najčešće na kapcima ali i na drugim delovima tela. Ovakvo masno tkivo naziva se ksantelazma. Mnogo je opasnije ako se masne naslage stvore na zidovima arterija zato što one tada postaju tvrde, neelastične i sužene, što su simptomi ateroskleroze. U tom slučaju, iz ishrane treba izbaciti grickalice i slatkiše, a umesto pržene jesti kuvanu ili grilovanu hranu. A što se masnoća kao takvih tiče, preporučljivo je maslinovo ulje.
