Turske serije

---

Što redovno zaseru kraj, nikad mi neće biti jasno

---

Radica Milovanović

Sestra i ja skoro svako veče gledamo turske serije. Može nam se i ‘oće nam se. Gledamo ih jer nemamo pojma šta gledamo, jednostavno bludimo i odmaramo se. Ubodemo ponekad „fabulu radnje” ali je do sutradan zaboravimo.

U turskim serijama ljubav je uvek glavna tema. Kao nekad iz „ljubavničkih” romana. Bar na početku. Ona mlada, nevina, sirota, otac joj čuva čast. Nedajbože da je nema kod kuće u određeno vreme, da je posle škole, fakulteta, posla… otišla nekud. Brat takođe čuva obraz, čitaj đanu. Onda se ona zaljubi u bajovanera. Recimo, bogat, lep, iz porodice koja ima pedigre. I onda kreću zavrzlame. Ao, majko!

Prvo, gaji se kult hrane. Doručak u krevetu, ručak i obaaavezna večera s porodicom. Svi moraju u isto vreme da sednu i jedu. Muškarci su uglavnom brkati, matorci, tate, ujaci, stričevi. Žene s maramama, mame, tetke, strine. Svi pošteni da pošteniji ne mogu biti. Ko bajku da gledaš, al’ majke mi! To smerni pogledi, sem muških koji su ko naši očevi nekada. Mislim da su se neki geni ipak zapatili i kod nas. Te brke redovno viču, al’ ‘oće i da puknu ćerke preko face ako zakasne ili je uplave ako napravi neko sranje. A to sranje je čuo od komšije i ona ga je obrukala. Vrlo često te zaljubljene su imale seks ili su bile silovane. Već kroz dve epizode su trudne i ne znaju šta će. Ubiće ih pola muške familije. Kako zaglave od prvog kresa nije mi jasno! Al’ uvek!

Ovaj bogatun je dobar i pošten, ali mu je porodica zajebana. Neće neku ispod klase jer ona juri novac. Redovno su muljači, i malo-malo pa neko zaglavi zatvor. Mislim da nijednu seriju ne gledasmo bez turskog zatvora. A oni svi isti. Imaju krevete na sprat i pored kuhinju gde spremaju klopu. Jebani čaj piju od brka, teta s maramama, bogatuna i zatvorenika. Nigde kafe, kao da ne postoji.

I taj lepi i često bogati trudi se da prihvate mu dragu iz nekog sokaka, jer oni se vole. Pa se potuče s bratom, pa ujkom. Pa ona dobije batine. Pa njegovi tuže oca, pa i on ide u zatvor. Ona krije da je trudna do kraja serije jer abortus kao opcija ne postoji. Pa redovno neko zaglavi bolnicu zbog nečega. Nema serije bez bolnice i aparata. Redovno neko biva ubijen ili umire, i gledamo dženazu. A kukaju, plaču svi odreda kao da im nokte čupaju. Često ubace nekog ludaka kog je tata odabrao da uda mladu. Pa je on malo leši jer je voli, pa ona pati pola serije. Tata brka zadovoljan jer je sve po redu. Pa se razvedu ili ona pobegne.

Svi siromašni izuvaju se ispred vrata, bogati šipče obuveni.

Na kraju se svi pomire. Brka pristane, njegovi mafijoze, al’ on pošten, pristanu i prave svadbu. I taman sve bude lepo i rastopiš se od miline i zaboraviš na zatvore, tuče, bolnice… u kadar uleti ludak i sroka mladu, mladoženju i često pola svatova.

 

 

I kraj serije.

I što redovno zaseru kraj, nikad mi neće biti jasno!

Lipti krv, leže svi poubijani i ide odjavna špica.

A nas dve i majku i oca i sve po spisku opletemo jer ne znamo za koji smo đavo uopšte gledale.

Sad tražim samo serije sa srećnim krajem, ako ih ubodem.