Šokantni detalji iz života pisaca (prvi deo)
Lepe, manje lepe i užasne navike tvoraca remek-dela
Neki književnici imali su čudne sklonosti, poroke, strasti, a neki su patili i od neobičnih fobija. Nije tajna da su genijalci najsličniji čudacima (neki bi stavili i znak jednakosti), pa ni pisci nisu izuzetak. Alkoholičar koji se boji mraka, narkoman, kolekcionar karata, sakupljač mačaka s polidaktilizmom, kockar, potencijalni pedofil, vatreni obožavalac ljubičica, razvratni sladostrasnik − to je ekipa za prvi deo.
Edgar Alan Po, ironično, iako mu mračne teme nisu bile ni mrske ni daleke, bojao se − mraka. Kao školarac, nije imao udžbenike, kao ni ostala deca u školi koju je pohađao, pa je čas matematike često održavan na lokalnom groblju. Svaki učenik dobijao je „svoju” nadgrobnu ploču i zadatak da izračuna koliko je pokojnik živeo na osnovu godina rođenja i smrti.
Izrastao je u notornog alkoholičara. Nekoliko puta bio je u bolnici s dijagnozom delirijum tremens. Tada je žestoko psovao, vređao i raspravljao se s nekim svojim demonima. Iako je zvanično umro od moždanog udara, u bolnicu je doveden u nesvesnom stanju od količine alkohola koju je popio prethodni dan, kad se kandidovao kao lažni kandidat na izborima. Popio je sve (sve!) piće namenjeno učesnicima. Otišao je u nepoznatom pravcu, a pronašli su ga u kanalu. Od 1949. na njegov grob u Baltimoru neko redovno stavlja bocu konjaka Martell ili Hennessy.
Ernest Hemingvej verovatno je rekorder po broju fobija u društvu književnika. Najpoznatiji je njegov strah od javnog govora. Pred bilo kakav nastup imao je napade panike. Nije umeo ni da prima komplimente. Nije verovao nikome ko ga hvali, makar to bili i bliski ljudi. Poznato je i da je voleo mačke i da je uvek imao po nekoliko. Kad je na poklon dobio mačku rase mejn kun, koja je imala prekomeran broj prstiju na šapama (taj deformitet poznat je pod nazivom polidaktilizam), počeo je da uzima samo takve. Davao im je imena filmskih zbezda ili likova iz svojih dela. Danas se mačke rođene s ovim poremećajem neformalno nazivaju Hemingvejeve mačke.
Mihail Bulgakov skupljao je karte svih predstava, izložbi, spektakala… na kojima je bio. Svakako simpatična kolekcija, a manje je simpatično da je bio zavisnik o morfijumu. Po njegovim rečima, ima gorih stvari od morfijuma, ali boljih nema. Bulgakovljev zet Leonid Karum ostavio je svedočanstvo o tome: „Ponekad je noću, kad sam sebi dâ injekciju morfijuma, bio toliko loše da je umirao, ujutro bi bio preporođen, ali bi se opet do večeri osećao loše. (…) Možda je zato u svojim delima mešao realni život i fantastiku.”
Aleksandar Dima otас bio je popularan po romanima, a možda još više među savremenicima po razvratnom ponašanju. Hvalio se kako ima oko 500 vanbračne dece. Zvanično je priznao samo troje, koji su takođe rođeni van braka. Imao je jedan brak, bez dece.
Dimina baka po ocu bila je robinja crne kože sa Haitija. Poznat je i po izjavi: „Moj otac bio je mulat, moj deda crnac, a pradeda − majmun. Kako vidite, gospodine, moja porodica počinje tamo gde se Vaša završava.” Deda mu je bio markiz De la Pajetri, a baka, crnkinja, njegova ljubavnica. Svejedno, ubô je suštinu.
Johan Volfgang Gete bio je zaljubljen u ljubičice. Oduševljavao se njihovom bojom, uživao u njihovom mirisu. Kad god bi šetao po Vajmaru i okolini, nosio je seme ljubičica, i gde god je mogao da ih poseje, činio je to. Cveće je nicalo, put do Vajmarskog parka posut je ljubičicama i dan-danas. Vajmarci su ljubičice zvali Geteovo cveće.
Veliki Fjodor Dostojevski imao je sklonost ka maloletnim devojkama i često je utehu tražio u prostitutkama koje su bile još devojčice. Latentni pedofil? Jeste. U progonstvu je započeo ljubavnu priču s mladom udovicom Marijom Isajevom s kojom se i oženio. Mariju možete pronaći u kombinaciji likova Jekaterine Ivanovne (Zločin i kazna) i Nataše (Poniženi i uvređeni). Kad je Marija umrla, započeo je vezu s gospođicom Apolinarijom Suslovom, 20 godina mlađom od sebe. S njom je otišao u Pariz, ali se ona tamo zaljubila u nekog Španca. Gledano po likovima iz delâ u kojima je možemo pronaći, nju je najvatrenije voleo i zbog nje najviše patio. Prepoznaje se u Dunji (Zločin i kazna), Lizi (Zli dusi), Polini (Kockar), a najdramatičnije u Nastasji Filipovnoj (Idiot). Sa 45 godina upoznao je, tražeći sekretaricu, vatrenu obožavateljku Anu Snitkinu, kasnije majku njihove dece. Snitkina je bila mlađa od pisca 25 godina, što izgleda nije bilo dovoljno jer je tokom četrnaestogodišnjeg braka s njom i dalje redovno posećivao maloletne prostitutke.
Opsesija kockanjem? Napisao je i roman Kockar. Ruski milijarder Roman Abramovič otplatio je dug Dostojevskog u jednoj kockarnici u Vizbadenu, u kojoj je stajala tabla s natpisom da je čuveni Dostojevski ostao dužan toj kući. „Dostojevski nikome ništa nije dužan. Skinite tu sramnu tablu”, zamolio je Abramovič.
Ostavite odgovor