Tanka linija između seksepilnog glamura i vulgarnosti (likra je kriva za sve)

Haljine od rastegljivih traka, asimetrija, futurizam i igra svetlosti Erva Ležera

Milja Lukić

Iako poznata modna linija nosi njegovo ime, Erv Ležer (Hervé Léger) više nije glavni dizajner. Tu ulogu preuzeo je Maks Azria još 1998. godine. Nije prvi put u istoriji mode da jednu francusku kuću preuzima američka, ali je prvi put glavni dizajner Amerikanac. Naravno, Maks Azria nije ni želeo ništa da menja, Ležer ostaje prepoznatljiv. A prepoznatljiv je po bandage dress – „haljini omotaču” ili „zavoj-haljini” ili „haljini od traka”… Kako god da je nazovete, samo ime vam govori koja je „caka” ove haljine.

Naime, kad se Erv Ležer (tada već Erv Leru, ali o tome kasnije) 1989. mučio da model haljine prilagodi obliku tela koje je želeo da učini lepšim, radna korekcija je bila trik s rastegljivim trakama od elastina (spandeksa) i likre. Učinilo mu se zanimljivo, probni i radni primerak svideo mu se više nego osnovni model, i celu kolekciju napravio je u istom maniru – sastavljao je haljine preplećući i kombinujući rastegljive trake. Iz toga su proizašle još tri osnovne odlike Ležer haljina: asimetrija, futurizam i igra svetlosti. Asimetrija je bila neminovna jer trake često nisu mogle da se postave „pod konac”; futurizam duguje izgledu, bar onakvom kako ga zamišljaju filmadžije – tako „oblače” posade svemirskih brodova; a igra svetlosti je nusefekat osobine materijalâ koje je koristio za modele – spandeks i likra pored rastegljivosti imaju i osobinu da sjaje i prilikom kretanja njihova boja deluje kao da se preliva.

 

 

Maks Azria je zadržao sve te odlike i možda dodao još seksepila, mada se na prvi pogled čini da je to nemoguće – Erv Ležer je naglašavao sve ženske atribute jer su haljine pratile liniju tela i isticale obline. Azria je malo skratio dužinu, malo povećao dekolte…

 

 

Originalne Ležer haljine koštaju 1.000-2.000 dolara, a kopije mogu da se nabave po neuporedivo nižim cenama. Međutim, dok original Ležer deluje glamurozno, kopija često bude i vulgarna. Skoro da nema poznate dame koja se u haljini s potpisom Léger nije prošetala crvenim tepihom, ali je isto tako omiljena garderoba i damama koje žele da budu seksi po svaku cenu iako nisu, pa je rezultat – vulgarno, prenaglašeno isticanje oblina. To je možda i najveći usud ovog brenda. Igranje sa seksualnošću uvek je na ivici da se od lepog preobrati u svoju suprotnost. Sećate li se haljina od likre koje su preplavile ulice ranih devedesetih?

 

 

Erv Ležer je poznat i po tome što je imao tri različita prezimena. Rodio je kao Erv Penje (Peugnet ), postao Ležer kad je 1985. otvorio sopstvenu modnu kuću, a poslednje prezime za koje se odlučio i koje nosi i dan-danas glasi Leru (Leroux). Prvo prezime nije mogao da bira, drugom je kumovao Karl Lagerfeld, a treće je bilo jedino koje je sam izmislio. Ime brenda ostalo je – Ležer.

U svet mode zakoračio je kao asistent glavnog dizajnera u Tan Guidecelli, i posle nekoliko godina je s Lagerfeldom osnovao sopstveni brend. Od 1989, kad je osmislio „zavoj-haljinu” i promenio prezime u Leru, potpuno je samostalan.

 

 

Iako više nije glavni dizajner svog brenda, kreira i dalje, ali je zadužen za „revolucionarne poteze”. Tako je sredinom devedesetih osmislio kupaće kostime na istu „foru” kao i haljine – od traka. Interesantno je i da je 1995. kreirao kostime za balet „Labudovo jezero” u pariskoj Olimpiji – koliko god izgledalo da tu ništa novo ne može da se smisli, njegovi kostimi bili su originalni. Za parfem s njegovim imenom sam je birao kombinaciju mirisa. Kažu da je i to „isto a drugačije” nego svi dosadašnji parfemi.