pored mene

Nisam gledao prethodna dva Stevanova filma, prvi me nije ni zanimao, a drugi me je zaobišao bez nekog posebnog razloga. Ovog simpatičnog mladog reditelja najviše znam kao perjanicu Peščanika, a to mu baš i nije neka preporuka. Međutim…

Bratislav Nikolić

Nisam filmski kritičar, čak ni amater, ali dozvolio sam sebi da napišem koju reč o novom filmu Stevana Filipovića Pored mene. Razlog je jednostavan – film je odličan. Ne pamtim kada me je neko domaće ostvarenje toliko pomerilo i zarazilo.

Nisam gledao prethodna dva Stevanova filma, prvi me nije ni zanimao, a drugi me je zaobišao bez nekog posebnog razloga. Ovog simpatičnog mladog reditelja najviše znam kao perjanicu Peščanika, a to mu baš i nije neka preporuka. Međutim, sve se promenilo kada sam čuo da je njegov novi film na Pulskom festivalu dobio jednu od glavnih nagrada. Inače sam veliki kroatofil, tako da mi je taj podatak baš značio, a pogotovo što su ga ishvalili i neki poznati tamošnji filmski kritičari. Krčkalo se i sve je išlo ka tome da ću film obavezno pogledati.

O čemu je? Jednostavno rečeno, film je o rasulu u kojem živimo već više od dvadeset godina. O izgubljenoj, agresivnoj i sjebanoj omladini čiji se lifestyle i pogled na svet ne menja značajno sve ovo vreme od kada su ratovi počeli. Sve što treba da bude na tu temu je u filmu. Ne fali bukvalno ništa. Ima možda nekog viška, i tu pre svega mislim da su neke scene nerealne ili pretenciozne. Na primer, kada se mladić gej „otkriva“ pred drugarom košarkašem i još ga uspešno startuje. Ali to je film, i da bi reditelj i scenarista ispričali ovakvu priču, sve je to po meni sasvim u redu, i ne bih da zakeram.

Pored mene je brutalan film, udara pravo u glavu, nema praznog prostora, nema dosade, skoro svaka scena ima smisla, pogotovo u delu filma kada klinci ostanu sami u školi, koji je središnji i najduži. Neću da lupam da su režija, montaža i fotografija filma sjajni, jer se ne razumem u to, ali znam da mi se film mnogo dopao i da su mladi glumci odlični. Mislim da je mali Slaven Došlo buduća zvezda srpskog filma, dečko je razvalio. I ostali njegovi pajtaši sa Akademije umetnosti su jako dobri, ali on se ističe.

Pomalo je i bolno ako se identifikujete sa klincima i setite se muka svog odrastanja, a da ne pominjem kakvu težinu i strah film unosi roditeljima, ili budućim roditeljima koji treba svoju decu da osude na snalaženje među brutalnim vršnjacima. Ali to je naša realnost. Ko hoće da zna kako živi srpska omladina danas napokon je dobio svoj pravi „Lonely planet“ vodič. Napokon da za neki domaći film kažem da mi je baš legao, to se dugo nije dogodilo.

 

Podeli s drugima
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •