Tamara Samsonova: Bakica iz pakla

Deset ubistava je opisala u dnevniku na ruskom, engleskom i nemačkom, među njima i ubistvo supruga, kojeg je prijavila kao nestalog

Milja Lukić

Kad je usplahirena penzionerka prijavila policiji Sankt Peterburga da se u parkiću oko zgrada, tik uz ribnjak, nalazi leš uvijen u plastičnu zavesu za kadu, prvo su pomislili da je neslana šala. Na istom mestu, identično „upakovano”, bilo je takođe mrtvo telo i 2003. godine. Taj slučaj vodio se kao nerešen, čak ni žrtvu nisu mogli da identifikuju. Ostalo je zabeleženo samo da je reč o muškarcu s tetovažama, ali je leš bio bez glave (nije bilo moguće postaviti fotografiju), bez ruku (nisu dolazili u obzir ni otisci prstiju) i bez nogu. Kad je policija 2015. po prijavi stigla na lice mesta, takođe ih je čekao samo trup, ali se ovaj put radilo o starici.

Stanari okolnih zgrada su pretpostavili da je reč o Valentini Uljanovoj, 79-godišnjakinji iz ulice Dimitrova, iz zgrade broj 10, tek 200 m udaljene od ribnjaka. Tog 26. jula policija je pokucala na vrata Valentininog stana i tamo zatekla 68-godišnju Tamaru Samsonovu, koja se predstavila kao njena najbolja prijateljica. Na pitanje gde je Valentina, Tamara je kao iz topa odgovorila da je morala da je ubije. U tom prvom iskazu rekla je kako je to uradila zajedno s lekarom u penziji, njihovim komšijom. On je navodno dao smrtonosnu injekciju Valentini, onda je Tamara ubrzala proces tako što je jastukom ugušila nesrećnu staricu jer „nije mogla da gleda kako se muči”, pa su je zajedno raskomadali i izneli iz stana. Upitana za razlog, odgovorila je da je „Valentina strašno uvredila, i nju i lekara”. Na pitanje čime je uvredila, nije bilo odgovora.

 

23. jul 2015. godine – Tamara Samsonova uslikana nadzornom kamerom ispred lifta

 

U prvi mah je verzija s lekarom delovala ubedljivo jer Samsonova je starija žena krhke građe, pa je policija pretpostavila da je imala pomagača. Međutim, sigurnosne kamere u zgradi pokazuju da je 23. jula u lift unosila veliku kesu – sama. Takođe, obdukcija je potvrdila da Valentina nije bila otrovana, ni injekcijom niti bilo kako drugačije.

Ni verzija o „najboljoj prijateljici” nije pila vodu jer su se upoznale tek nekoliko meseci ranije, u martu 2015, i vrlo brzo Tamara je prešla u Valentinin stan „da joj pomaže i neguje je”. Istina je da je Valentina retko izlazila i da je bila bolesna, ali nije bila prikovana za krevet. Životne priče su im slične: obe su živele same, nisu imale decu, u isto vreme su se doselile u ulicu Dimitrova, obema su muževi umrli, stanovi su im bili isti, u susednim zgradama.

U Valentininom stanu pronađena je motorna testera s tragovima krvi, i u kupatilu je bila strgnuta zavesa za kadu. Sledeća stanica istrage bio je Tamarin stan u kome je policiju čekalo veliko iznenađenje: ispod primusa u kuhinji pronađeni su tragovi davno skorele krvi, a na starom ormaru bili su dnevnici pisani na ruskom, nemačkom i engleskom, i knjiga o ezoteriji iz koje je istrgnuto nekoliko stranica. Ispostaviće se da su upravo te stranice bile uz trup leša koji je pronađen 2003. I na prvi pogled je bilo jasno da je Tamara Samsonova počinila ova dva ubistva. Međutim, dnevnici su otkrili mnogo više. U njima je bakica poliglota detaljno opisala deset okrutnih ubistava, među njima i ubistvo muža kojeg je prijavila kao nestalog 2005! Nije se bavila razlozima zločina, kao ni time gde je sklanjala ili kako je uništavala leševe, već samo činom ubistva i kasnijim komadanjem mrtvih telâ.

Na ključno pitanje „zašto je ubijala ljude, pogotovo na tako jeziv način”, nije dala odgovor. Iako je u početku bila vrlo rečita, posle otkrića dnevnika je zamukla. Prestala je da sarađuje i neće da odgovori ni na pitanje gde su glava, ruke i noge Valentine Uljanove. Postoje indicije da slučaj ima veze s kanibalizmom, ali su to za sada samo nepotvrđene pretpostavke.

Tamara Samsonova se kao mlada bavila glumom, završila je elitne škole, govorila više jezika, tečno engleski i nemači, provela radni vek u prestižnom hotelu Evropa, koji je vrveo od stranaca. Po rečima komšiluka, imala je dobar brak i vodila je računa o sebi sve dok joj muž nije „nestao”, tad se zapustila. U dnevnicima na tri jezika opisan je njegov „nestanak” – i njega je ubila i raskomadala.

Otkriven je i identitet mladića kojeg je ubila 2003. godine – bio je to njen stanar koji je posle nekoliko meseci „otišao”. Podrobno je opisala tetovažu, očnjake zveri i dva ukrštena bodeža, što je samo „pečat na mur” da je upravo ona ubica.

Istražni postupak je u toku, optužnica neće biti podignuta dok se ne provere svi navodi iz dnevnika. Može se reći da su zločini koje je počinila „savršeni” jer su svi, do jednog, do sada ostali nerazjašnjeni. Sumnja se i da je povezana s još jednim, starim slučajem iz sedamdesetih, kad je pronađeno muško telo bez jedne noge prilikom postavljanja temelja za gradnju škole u istom kraju. Ako je počinila i taj zločin, bilo bi to 11 ubistava. U knjizi o ezoteriji podvlačila je delove o broju 12, a i u dnevnicima se bavi ovim „magičnim” brojem. Da li to znači da je planirala još jedno ubistvo, ili je već završila „posao”, samo nije opisala još dva ubistva, ili broj uopšte nema nikakvo značenje… Verovatno nećemo saznati uskoro jer je prestala da komunicira s okolinom, ali ko zna – možda će postati rečita pred porotom, ipak se ona bavila glumom.

Tamara Samsonova trenutno je u pritvoru u zatvorskoj bolnici, ne sarađuje s psihijatrima koji imaju zadatak da naprave ekspertizu ličnosti i definišu njen psihološki profil. Kako bilo, suđenje se očekuje s nestrpljenjem – ni najluđa jeziva mašta ne može da smisli ono što stvarni život režira.