Stoleće u Alentežu – Žoze Saramago (Laguna)
Portugalski nobelovac Žoze Saramago je za roman Stoleće u Alentežu dobio i Nagradu grada Lisabona
Stoleće u Alentežu je porodična saga koja obuhvata gotovo čitav XX vek u Portugaliji, uključujući i „karanfil-revoluciju“ 1974. godine. Objavljen prvi put 1980, ovaj roman prati sudbinu tri generacije porodice Mau-Tempo – siromašnih seljaka bez zemlje, poput Saramagovih dede i babe. Autor se vraća svojim korenima na ruralnom jugu Portugala i piše istorijsku priču o životu tih ljudi. Roman duboko ličan, prvo je Saramagovo delo s piščevim prepoznatljivim rukopisom, blistavim stilom koji zanemaruje pravopisne norme i specifičnim glasom i humorom koji uzdižu njegove romane do najviših ostvarenja savremene svetske književnosti.
Pod Saramagovim perom, socijalna istorija i prikaz napornog rada na selu uzdiže se do poetske metafore o ljudskom životu uopšte i čovekovoj veri u srećniju budućnost.
„Saramago je veliki majstor priča o onome što je iskusio ili izmislio, ispoljavajući nesvakidašnje umeće da izbriše granice između doživljenog i izmaštanog.“ Njujork tajms
Stoleće u Alentežu možete pronaći u svim knjižarama Delfi, Laguninim klubovima čitalaca, online knjižari www.delfi.rs i na sajtu www.laguna.rs.
Jedan posetilac sajta SlovoPres, koji u komentarima najoriginalnije i najsažetije odgovori na pitanje Kakav utisak Saramago ostavlja na čitaoce? dobija ovaj roman na poklon!
Pročitala sam Smrt i njeni hirovi. Saramago, veliki pisac. Saramago, autor dela koja se iznova čitaju i citiraju.
Autor koji ostavlja dubok trag u čitaocima nakon zatvorene poslednje stranice, navodeći nas da se duboko zamislimo nad pročitanim.
Sve je kasno počeo, a sve stigao. Ostavlja trag, jer je i njegov život u tragovima, ostavio pečat na nas.
Jedini pisac, za kog znam, da je od automehaničara postao Nobelovac.
Zna šta znači boriti se, posmatrati ljude, živeti, raditi i sva duboka premišljanja preneti na papir.
Autentičan je i veran prenosilac onoga što piše.
Običan inteletualac.
Poređenje sa Orvelom govori sve.
Dela za sva vremena.
Od motike sa sela, do zlatnog pera.
Dela za poštovanje.
Meni je pitanje „Kakav Saramago utisak ostavlja na čitaoce?“ zapravo pitanje zašto je meni važan. Ono čime me je Saramago osvojio nije samo stil pisanja, već u prvom redu ljubav prema likovima. On slika ljude bez naivnosti, mistifikacija i sentimentalnosti. Bez potrebe da ih idealizuje, ali i prezire. Istovremeno, zadržavajući poštovanje i ljubav prema njima, čak i kada se podsmeva njihovim postupcima. On prilazi ljudskim bićima u njihovoj kompleksnosti, prihvatajući da nekada najbolje namere mogu imati vrlo loše posledice, kao i obrnuto. Svet Saramaga je ljudski svet u kome nista nije crno-belo i nista nije jednostavno. On pokazuje da je moguće voleti ljude onakve kakvi najčešće i jesu: sposobni za neverovatnu plemenitost, promišljanje i nadu; sposobni za niskost i izdaju. A najčešće negde između.