Kler Holingvort – uvek na pravom mestu u pravo vreme
Na naslovnoj strani Dejli Tеlegrafa 29. avgusta 1939. godine osvanula je vest „Hiljade nemačkih tenkova na poljskoj granici“ koju je poslala reporterka početnica
Povodom smrti Kler Holingvort, 10. januara, u 106. godini, najviše pominjan događaj bila je vest o početku Drugog svetskog rata. Prva je objavila vest, možda i najznačajniju u 20. veku, što je dovoljno da obeleži njenu profesionalnu karijeru. Međutim, bila je i u Vijetnamu, na Bliskom istoku, tri godine u Kini (jedna od samo troje zapadnih novinara u to vreme), u Iranu, Egiptu, Pakistanu… U Alžiru je boravila od 1954. do 1962, i izveštaji o Alžirskom ratu dodatno su je proslavili jer je bila najobjektivnija (zlatno novinarsko pravilo – saslušati obe strane) i sagovornici su joj bili svi relevantni učesnici sukoba. Povodom 100. rođendana, 2011. godine, britanski ministar spoljnih poslova Vilijam Hejg rekao je: „Kler, ti si zaista sedela u prvom redu istorije.“
U oktobru prošle godine Tajm je posvetio specijalno izdanje njenoj izuzetnoj karijeri, povodom 105. rođendana. Čitajući članke koje je objavljivala, uvek s lica mesta najvažnijih svetskih događaja, postaje jasno koliko je Vilijam Hejg imao pravo kad je pomenuo prvi red istorije. Napisala je i pet knjiga koje su referentna literatura za proučavanje moderne istorije, uključujući i memoare Linija fronta.
Holingvortova se rodila 10. oktobra 1911. godine, iste godine kada i Tenesi Vilijams i Ronald Regan. Pripadnica je srednje klase, ali je neobično da je studirala u inostranstvu, i to – slavistiku. Zato je i dobila zadatak da izveštava o napetostima u Poljskoj, i imala tu (ne)sreću da tokom puta iz Poljske prema Nemačkoj susreće samo tenkove i vojna vozila, a kad su počeli da nadleću i avioni, javila se britanskoj ambasadi u Varšavi, oni prosledili obaveštenje Forin ofisu, dalje Dejli Telegrafu, i – Kler Holingvort ušla je u istoriju.
Interesantan podatak je i da je 1946. pukom srećom izbegla smrt. Naime, u Jerusalimu je od eksplozije bombe u hotelu Kralj David stradalo 100 ljudi, a Holingvortova je bila samo 300 metara dalje. Naravno, nije teško pogoditi da je prva javila ekskluzivnu vest.
Ipak, najintrigantnija epizoda iz njene sjajne karijere u vezi je s dvostrukim špijunom Kimom Filbijem. Filbi je bio u MI-5 (britanska kontraobaveštajna služba) čovek od poverenja, vodio je antisovjetski odeljak, a u stvari je bio agent KGB. Holingvortova je bila sumnjičava kad je u Bejrutu javljeno da je ovaj britanski aristokrata iz diplomatske porodice i na važnoj funkciji državne bezbednosti nestao, da je poslednji put viđen kako ulazi u automobil s diplomatskim tablicama. Istog dana je ruski teretnjak plovio za Odesu. Opet je bila na pravom mestu u pravo vreme pukim slučajem, sabrala dva i dva, i ekspresno javila vest Gardijanu. Međutim, uredniku se činilo da je to nemoguće, bojao se da objavi šokantnu vest, i tek posle više od dva meseca, kad je Filbi u Moskvi dočekan kao heroj, vest je osvanula i u Gardijanu.
Kler Holingvort je sa 60 i kusur godina, već zrela za penziju, otišla u Hongkong s namerom da piše o stanju u Jugoistočnoj Aziji. Govorkalo se i o predaji grada Kini posle 99 godina britanske uprave. Izveštavala je o poseti Margaret Tačer 1984. Dok su svi pisali o sporazumu koji su potpisali Tačerova i Džao Cijang, ona je plastično opisala situaciju citirajući Cijanga: „Gospođo Tačer, ili ćete potpisati da se Hongkong do 1997. mirno vraća Kini ili ćemo mi sutra do podneva s vojskom biti u njemu.“ Kažu da se britanska premijerka upravo tada saplela na stepenicama od šoka.
Iako je Holingvortova imala nameru da u Hongkongu bude tek nekoliko godina, do kraja života ostala je u tom delu sveta.
Ostavite odgovor