---

Od ispijanja kafe do brijanja polovine glave

---

 

Drugi deo o šokantnim navikama književnika koji su stvarali remek-dela. Upoznaćemo se sa čudnim, mračnim i perverznim stranama Onorea de Balzaka, Nikolaja Gogolja, Džordža Gordona Bajrona, Emili Dikinson i Viktora Igoa.

 

 

Svima je poznato da je Onore de Balzak bio neverovatan kafopija. Količina se merila litrima, pio je prosečno oko 20 šolja na dan.

Radio je samo noću jer − noć je beskrajno dugačka. Stavljao je neprovidne zavese na prozore i pomerao kazaljke na satu onako kako mu je odgovaralo. Kad se „zapiše”, zamenjivao je dan za noć, odnosno noću je radio, danju spavao, a često je dan i noć sastavljao u jednu dugačku noć.

 

Nikolaj Gogolj imao je strast ka ručnim radovima. Šio je haljine sestrama, pleo, tkao šalove i pojaseve. Nije zanemarivao ni kuvanje − najviše je voleo da posluži goste knedlama i kuvanim kozjim mlekom s malo ruma.

Obožavao je minijature, pa se samo zbog te ljubavi pretplatio na Matematičku enciklopediju jer je štampana na šesnaestini uobičajenog formata, iako matematiku nije ni znao niti voleo.

 

 

Džordž Gordon Bajron poznat je kao veliki ljubavnik. Voleo je žene, volele su i one njega, što je možda čudno imajući u vidu da je bio hrom, skon gojenju, još skloniji ekscentričnom ponašanju… Tadašnja štampa (da, i tada je bilo žute štampe) pisala je kako je u Veneciji, za samo godinu dana boravka, spavao s 250 žena. Smestio se u palatu Mosenigo koju je pretvorio u… nije baš u javnu kuću. Spisak njegovih ljubavnica je poduži, ali se neki slučajevi izdvajaju: ledi Karolina Lem, koja ga je nazvala najopasnijim čovekom na svetu, i njena rođaka mu je bila ljubavnica, a na spisku je i Bajronova rođena sestra. Neko je verovatno prebrojao sve te ljubavnice, a ako nije, može to da uradi i sada − od svake žene s kojom je spavao uzimao je pramen kose, koji bi uredno spakovao u kovertu i ispisao damino ime. Koverte se nalaze u biblioteci njegovog doma, sačuvane do današnjih dana.

Bizarna je i njegova želja da bude bled u licu (takva bila moda), i u tu svrhu je pio sirće razblaženo vodom, pa je često patio od mučnina i dijareja.

 

 

Emili Dikinson je tokom života objavila samo sedam pesama. Tek posle smrti obelodanjene su one po kojima se proslavila. Njena poezija prepuna je sirove, divlje strasti, a živela je maltene kao pustinjak. Po svojoj volji odvojila se od porodice i tako živela 20 godina. Posetioce nije pozivala u kuću, a ako bi joj neko pokucao, čak nije ni vrata otvarala, razgovarala je tako, preko zatvorenih vrata.

 

 

Viktor Igo je često s mukom završavao dela koja je pisao. Imao je bogat društveni život, pa nije stizao da završi započeto. Kad bi probio rok za slanje rukopisa izdavaču, samom sebi je onemogućavao da izađe iz kuće na najneobičnije načine. Jednom je obrijao pola glave, a najbizarnije je bilo kad je slugi naredio da odnese svu garderobu iz kuće i ostavi mu samo donji veš.