Naslovna


Početkom jula ove godine igru Pokémom GO preuzelo je 40 miliona ljudi, a već danas, sredinom avgusta, širom planete oko 100 miliona juri Pokemone


 

Upitani šta misle o Pokemonima, ljudi će reći ili glupost (čak i oni koji pojma nemaju o čemu se radi) ili fenomenalna zabava. Sredine skoro da nema. Da ne zaboravimo na one koji smatraju da je ta igra vrlo opasna (i po život), a ima i onih koji je svrstavaju u subverzivnu delatnost. U Indoneziji je zabranjeno igrati je u blizini vladarske rezidencije, a u Saudijskoj Arabiji je zabranjena. Kako god, odnedavno je u SAD postala deo rehabilitacije, i to, ni manje ni više, nego za ljude u trećem dobu! Razlozi su da vas: 1) tera da se krećete, 2) razvijate male sive ćelije pamteći sve vrste Pokemona i 3) otkrivate jedan novi, paralelni svet, što tumače kao kreativnost.

U brojevima to izgleda ovako: igrajući umerenim tempom, za nedelju dana potrošićete 1.500−1.800 kalorija, što odgovara jednom do dva odlaska u teretanu. U teretani je zagušljivo, a Pokemone jurite na vazduhu.

 

Možda su na rehabilitaciji?
Možda su na rehabilitaciji?

 

Šta su to Pokemoni i u čemu je suština ove igre? Pokemoni su džepna čudovišta, a suština igre je da ih ulovite, trenirate da postanu jači i bore se s drugim Pokemonima. Lovite ih pomoću pametnog telefona tako što se na ekranu prikaže prava stvarnost i u njoj virtuelni Pokemon. Potrebno je da mu se približite (oko njega će se pojaviti krug kad ste mu dovoljno blizu), bacite na njega virtuelnu loptu, kliknete na nju i − ulovili ste ga. Da li će se Pokemon pojaviti pored nekog drveta u parku, nasred ulice, u nečijem dvorištu… To je druga strana medalje.

Na Novom Zelandu su igrači iznajmili čamac kako bi uhvatili Pokemona nasred jezera, u Baltimoru je čovek automobilom udario u parkiran policijski auto (tu se zadesio neki Pokemon), usred emisije žena je prošetala ispred kamera jureći svog Pokemona, devojčicu je udario auto na ulici… U BiH je izdato saopštenje da se ljudi klone minskih polja ako igraju Pokémom GO. Desio se i smrtni slučaj kad je tinejdžer u Gvatemali provalio u tuđu kuću loveći Pokemona.

 

Potencijalne opasnosti
Potencijalne opasnosti

 

Pokemona je na početku bilo 151 i svaki ima vlastito ime. Svi su čudovišta, ali neki su više strašni od drugih. Na primer, vatreni su jači od travnatih, ali s vodenima teško izlaze na kraj. Naravno, nose i različit broj poena kad ih uhvatite.

Pitate se šta da radite s tim silnim Pokemonima kad ih pohvatate. Da li je tu kraj? Nije. Kraja u stvari i nema. Pokemone koje ste ulovili počinjete da trenirate da se bore s drugim Pokemonima koji imaju drugog trenera. Ili trgujete njima. I tako u nedogled.

 

Satoši Tađiri (Satoshi Tajiri) − idejni tvorac Pokemona
Satoši Tađiri (Satoshi Tajiri) − idejni tvorac Pokemona

 

Ako mislite da je reč samo o još jednoj popularnoj igri čija će moda pre ili kasnije proći, moguće je da se varate. U ovu igru nisu uključeni samo kompanija Nintendo koja je dizajnirala i igrači koji je igraju, već i privredni subjekti − u Japanu je McDonalds sklopio ugovor s Nintendom da prostor prilagodi okupljanju Pokemon majstora. Reč je o 3.000(!) restorana. Mnogi kafići u svetu imaju tablu Pokemon, da označe kako je kod njih dozvoljeno juriti Pokemone, a mnogim objektima (bilo koje namene) u planu je da u svojim prostorijama prave virtuelna borilišta i trening-centre za Pokemone. Izgleda da od ove igre svi imaju koristi. Igrači zbog rehabilitacije, ugostiteljski i ini objekti zbog profita, a tvorci i zbog slave i zbog profita.

 

Ovako je bilo na početku, 1996. godine
Ovako je bilo na početku, 1996. godine

 

Pokémom GO je u vlasništvu Nintendo kompanije, a idejni tvorac je Satoši Tađiri, koji je prve Pokemone izveo na svetlo dana 1996. s dečakom Satošijem (američka verzija Eš Kečam). Početni korak bila je video-igra, pa je sledio animirani film, pa serija, pa nove, sve sofisticiranije video-igre. Pokémom GO je šesta generacija igara. Interesantno je da se u svim varijantama kao glavni lik pojavljuje dečak Eš, ali se radnja uopšte ne odvija oko njega. Ukoliko ne znate o čemu se radi, pitajte decu, naraštaji i naraštaji odrastali su uz Pokemone.

Dečak Satoši (Eš) skuplja džepna čudovišta i trenira ih − autobiografska priča idejnog tvorca Satošija Tađirija. Kao dečak skupljao je insekte i imao zavidnu kolekciju. Kako kaže, s njima je imao svoj svet. Spekuliše se da je autističan, mada su ga saradnici opisali samo kao „izuzetno kreativnog, ćutljivog i ekscentričnog”.

Podeli s drugima
  • 4
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
    4
    Shares