nepecen-trostruki-uzitak

Prosečno, svaki Evropljanin godišnje pojede oko 3,5 kg „gorke vode” – to je prevod astečke reči ksoksolatl (xoxolatl), po kojoj je čokolada dobila ime. Asteci i Maje su je pili, otud asocijacija na piće

Milja Lukić

 

Skoro da ne postoji čovek koji ne voli čokoladu. S pravom se smatra za vrhunsku poslasticu. Danas postoji toliko vrsta, da se ne može jednistavno govoriti o nekom „originalnom” receptu. Ipak, neki podaci važe za sve vrste. Mlečna i bela čokolada obiluju kalcijumom zbog količine mleka u njima. Procenat gvožđa u bilo kojoj vrsti čokolade veći je nego u crvenom mesu. Fosfor iz čokolade sličan je onom u ribi. Sadrži i kalijum koji pritisak dovodi u ravnotežu, zatim antioksidanse koji se bore protiv starenja ćelija… Da se ne govori o dobrom raspoloženju, poboljšanju koncentracije i savladavanju umora. Čokolada sadrži i dosta belančevina koje hrane kožu, a opravdano se smatra za afrodizijak.

Crna čokolada ima najmanje 43% kakaa, a bela čokolada nema kakao kao sastojak već samo kakaov maslac.

Sastojci (u 100 g čokolade):

belančevine       10 g

masnoće            27 g

ugljeni hidrati    54 g

teobromin         500 mg

kalijum              400 mg

magnezijum       300 mg

fosfor                 250 mg

kalcijum             100 mg

natrijum               12 mg

gvožđe                    3 mg

ostalo su balastne supstance.

Istorijat
Čokolada je u Evropu stigla preko Kristifora Kolumba. Zvanično, on je prvi Evropljanin koji se njom osladio kad je otkrio Ameriku. A tamo se pila odvajkada (da – pila a ne jela), kažu još pre skoro 3.000 godina. Maje i Asteci uzgajali su kakovac, iz njega odvajali kakao, koji je osnovni sastojak čokolade, pa kakao kuvali s malo kukuruznog brašna, vodom, vinom, mlekom… i s dodatkom začina: vanile, cimeta, bibera, čilija… Za šećer nisu znali, ali je on počeo da se dodaje kakau kad je postao popularan u Evropi.

Na početku svoje karijere u Evropi, čokokada je bila rezervisana za bogatije slojeve društva, pa je običan svet, ako je imao priliku da je proba u nekim izuzetnim prilikama, nazivao „božanskim napitkom”. U početku se i u Evropi čokolada samo pila, kao što se radilo u Latinskoj Americi. Po mitologiji, astečki bog Kvecalkoatl ljudima je poklonio plod kakaovca, pa je i prinošenje ljudskih žrtava ovom bogu bilo takvo da im poslednji obrok bude upravo – čokolada. Evropljani su pod pojmom „božanski napitak” mislili na nešto sasvim drugo.

Ljubav prema čokoladi u Evropi bila je ljubav na prvi pogled. Popularnost je bila tolika da se u 17. veku plaćala suvim zlatom. Na primer, za stotinu semenki kakaovca u Nikaragvi je u to vreme mogao da se kupi rob.

S istorijske strane, za čokoladu je bitna i takozvana „čokoladna revolucija” – 1828. godine Holanđanin Konrad van Huten izmislio je hidrauličnu presu za jeftino dobijanje kakaa u prahu, a Švajcarac Danijel Peter dodao je i mleko u prahu. Posle pronalaska prese za kakao, kao i dodavanja mleka u prahu, sve je išlo mnogo brže u stvaranju čokolade kakvu danas poznajemo. Počinje masovno da se proizvodi i dostupona svima. Godine 1849. Englez Džozef Fraj proizveo je prvu jestivu krutu čokoladu i otvorio fabriku čokolade. Za današnji izgled čokolade kao ploče, zaslužna je Amerikanka Ruz Vejkfild, koja je prvu takvu napravila 1930. godine.

o-EATING-CHOCOLATE-facebook

Gorka i slatka

Ako tamna čokolada sadrži više od 50% kakaa, često se naziva i – gorka čokolada. Postoje i čokolade sa 60, 70, 85 i više procenta kakao mase. Što je veći procenat kakaa, manje je šećera, pa je samim tim i čokolada manje slatka.

Osim ovih čokolada, posebna vrsta je čokolada za kuvanje (na koju se i misli u receptima, osim ako nije drugačije naglašeno). Ona je namenjena za kolače i kuvanje i sadrži više kakaa, manje šećera i kakaovog maslaca od čokolade koju jedemo kao poslasticu.

Najukusnije kombinacije

Sama po sebi čokolada je ukusna, ali je još ukusnija uz badem i lešnik, kao i uz kesten, voćne ukuse pomorandže, maline, višnje, kajsije, zatim uz začine: cimet, karanfilić, muskatni oraščić, vanila, kardamom, đumbir, čili, kao i s dodatkom kafe. Ide dobro i kad se kombinuje s marcipanom, uz rum, konjak ili šampanjac.

Zdravstveni karton

Čokolada ima veliku kalorijsku vrednost i pristojnu zasićenost masnih kiselina iz mleka, to nije tajna, ali je ovaj podatak nepravedno doprineo da se smatra za hranu koju treba izbegavati. Istraživanjima je pronađena veza između flavonoida iz čokolade i finog mišićnog sloja kardiovaskularnog sistema. O čemu se radi? Flavonoidi iz kakaovca opuštaju vene i kapilare, čime sprečavaju gubitak njihove elastičnosti, što može pomoći u prevenciji kardiovaskularnih bolesti.

Na konferenciji kardiologa EU u Minhenu još 2004. predstavljen je rad stručnjaka koji su otkrili tu vezu. U istraživanju je učestvovalo 17 zdravih dobrovoljaca od kojih je jedna grupa svakog dana dobijala 100 g tamne (gorke) čokolade, a druga pločicu iste boje, ali koja ne sadrži kakaovac. Ultrazvukom je mereno pulsiranje glavne arterije ruke na laktu kako bi se utvrdilo stanje elastičnosti. Rezultati su vrlo zanimljivi – dobrovoljcima koji su svakodnevno konzumirali tamnu čokoladu utvrđena je bolja elastičnost krvnih sudova, što s drugom grupom nije bio slučaj.

Naravno, čokolada nije proglašena za lek, ali je utvrđeno da nije ni toliko negativna po zdravlje, naprotiv. Posebno je zanimljivo što je čokolada jedina namirnica koja doprinosi gojenju, a gojenje bolestima srca, međutim, ona i pored toga – srcu čini dobro!

Pozitivno: Čokolada stimuliše dobro raspoloženje, naučno je dokazano. Ona podstiče stvaranje serotonina koji u nama izaziva osećanje prijatnosti. U organizmu se oslobađaju endorfini – unutrašnji opijati s prirodnim smirujućim i antidepresivnim dejstvom. Što je čokolada svetlija, to je masnija i nutritivno manje vredna jer sadrži manje flavonoida, a ima više zasićenih masnoća i holesterola, što znači da joj je energetska vrednost veća. Iako takva čokolada nije pogodna za vitku liniju, ona bolje potpomaže oslobađanje serotonina u mozgu, koji je zadužen za „osećaj sreće”.

Tamna čokolada (za kuvanje) sadrži 38 mg luteina i zeaksantina, što znači da je odlična za prevenciju makularne degeneracije oka, tipičnog problema starijih osoba.

Čokolada sadrži i dva alkaloida – teobromin i kofein – čije je dejstvo na opuštanje blagotvorno, kao i na poboljšanje koncentracije, pa… što više čokolade popijete ili pojedete, sve ste opušteniji i – spremniji za učenje.

Negativno: Pored svih lepih stvari u vezi sa čokoladom, kao i prijatnosti koju nam pruža, čokolada ima i svoju mračnu stranu – sadrži obilje zasićenih masnoća, pa i holesterola (ako je mlečna), što je problem za one koji pate zbog povišenog holesterola i triglicerida. Lekari savetuju da se svakog dana uzimaju samo mali komadići čokolade (zbog dobrih stvari koje sobom nosi), a veće količine nisu preporučljive. Komadić tamne čokolade na dan koristan je dodatak ishrani, ali ne više od toga.

povezano:

Miljin kuvar  – Sve od čokolade

Podeli s drugima
  •  
  •  
  •  
  • 1
  •  
    1
    Share