Naše paukove mreže

Često sam na društvenim mrežama. Fejsbuk i tviter su u svakom mom danu. Navukla se, šta ću

Radica Milovanović

Toliko sam se zabudalila da ne znam više ni ko mi je ’prijatelj’ na fejsbuku ni koga pratim, niti ko me prati na tviteru. Često se zapitam otkud taj neko na mojoj listi, kad sam ga dodala, ko je to uopšte?

Internet me je pokvario, zbog njega sam više za računarom. O tome bi moja kičma najviše mogla da priča kada bi umela. Mislim da bi me ubila da može!

Primetila sam da više znam o ljudima sa društvenih mreža nego recimo o svom rođenom bratu. Vidim kada se ’čekiraju’ da su banci, domu zdravlja, u nekom gradu, na benzinskoj pumpi. Vidim slike sa njihovih putovanja, čitam njihove statuse, mišljenja, osećanja. Bokte, o svemu tome o mojim najbližima nemam pojma. Prasnem i ja u toku dana, naravno, nekad to tvitnem, nekad stavim kao status na fejsbuku. I sav taj poznato-nepoznati svet zna moje trenutke, a moj brat ih ne zna. On je retko na društvenim mrežama. I desi se da se čujemo i mislim se da si danas bio na fejsu ili tviteru, znao bi kako sam, ne bi me sad pitao.

Koliko je ova pojava normalna ili ne, ne znam ali mi ne smeta. Dobro, lažem: smeta mi ponekad i mnogo psujem tada, ali… Gde se izgubi čar razgovora telefonom, lice u lice? Gledam slike sa raznih tvitapova, većina sedi i gleda u mobilne telefone ili tablete i tvituju ili fejzbuče. Pa koji moj su izašli u kafiće ako opet vise na društvenim mrežama? Što se ne upoznaju, pričaju… ne razumem to nikako. Meni je to strano. Ako sam izašla negde, nema društvenih mreža, ende dok se vratim, ako mi je neko u gostima, isto tako. Dajte mi malo socijalizacije!

Pre neko veče, sestrić je išao na žurku, osnovna škola je u pitanju, kaže svi su gledali mobilne telefone niko nije igrao. Deca postaju asocijalna. Tužno. Ne znam šta da očekujemo sutra od njih, nas. ..

Ovo bi kao trebalo da bude neki moj osvrt na društvene mreže, mene koja sam deset godina na internetu, i mnogo toga sam dobila. Pre svega ljude, prijateljstva I podočnjake! Izgubila kičmu, a ona bi se svakako iskrivila kad tad.

Ove naše paukove mreže održavaju privid nečeg lepog, socijalnog a u stvari su zavisnost kao ona od droga.

Mada… živeli internet zavisnici!