Moda vs stil (1)

Da bi se na pravi način razumelo ono što je kuriozitet i jedinstvenost stila u novom veku, neophodno je spoznati koliku razliku pravi stil 21. veka u odnosu na modni sistem 20. ili prethodnih vekova.

Igor Todorović

U ovom, kao i u vekovima za nama, moda je svuda oko nas. Posebnost ove pojave leži u tome da je u našoj podsvesti konzumentska opsesija ta koja se čini neizlečivom, a koju pokreće svetska modna industrija kroz šaroliku ponudu svega što moda etimološki, stilski i potrošački znači. Upravo iz ovog razloga potrebno je da sebi objasnimo tu fenomenologiju i da jasno definišemo šta je zapravo istina a šta nije.

Moda je jednostavni sinonim za stil ili… To je nažalost uvrežena ali sintetička (reklo bi se u modnom jeziku) definicija za sve ono što je u vezi s pojavnošću bilo onom koja se tiče našeg izgleda ili izgleda prostora u kome živimo ili radimo. Poteškoće u izborima ili preciznom stilskom impulsu danas govore o jednoj dubokoj transformaciji modne industrije koja se sve više „hrani”  relevantnim potrebama i zahtevima tržišta i potrošača a sve manje stilom kao svojom baznom osnovom i pokretačem. U novom veku često se zapitamo o preživljavanju i procesu revitalizacije mode kao značajnog i specifičnog fenomena savremenog društva, u čemu i jeste potpuno jedinstvena ironija našeg vremena. Moda je svuda oko nas, a u stvari nije nigde!

U modi koju promovišu mediji kroz ono što svakodnevno viđamo bilo na pokretnim slikama ili u printanim medijima, novinari s posebnim entuzijazmom pišu o aktuelnim lookovima ili trendovima. Otuda se fokusiraju na kraće ili duže suknje, na formu i kroj, na prirodne ili veštačke materijale, na tkanine etno-nasleđa, na pedesete godine prošlog veka… i tako dalje, već pripremaju teren za narednu sezonu, kad će s epohalnim prizvukom najaviti „veliku novost” ili novi trend koji se (NE) sme propustiti i koji će na kraju na jedan ili drugi način, na početku ili kraju sezone postati deo našeg garderobera. Novinarstvo koje nosi prefiks „modno” u našoj eri funkcioniše po osnovu modela „tri koraka”:

• korak 1 – najava novog trenda počinje direktno s pista Pariza, Milana, Njujorka ili Londona i tako kreće da biva deo svakodnevnice
• korak 2 – igra IN i OUT ili jake, skoro magnetske, privlačnosti koju prosečan konzument oseća prema nečemu što je NOVO i određenu dozu preispitivanja ili čak nelagodnosti za ono što je PASSE u modnoj ponudi
• korak 3 – svaka modna sezona nosi novi pravac ili trend, a na novinarima je da ga definišu i na pravi način predstave i nauče konzumente da ga primena na što bolji način.

Eksperti u tom smislu jasno definišu promenu, dok novinari starog kova podrazumevaju da se različiti trendovi smenjuju po principu „prolaze i ponovo dolaze”, ali da modni sistem u suštini opstaje, imun na realne promene. Oni vredniji se trude da u vertikalnoj postavci stvari traže i istražuju sledeći veliki modni novitet ili inovaciju, bilo da su dizajneri, istraživači tržišta, trendseteri… a da je nemali broj njih nesvestan jedne velike istine koju je doneo novi milenijum, a to je da je sledeća velika inovacija – iz vremena kad je postojao jedan trend ili jedna modna direktiva kojom su bili usmeravani svi oni koju su modu želeli da prigrabe za sebe – jednostavno završena!

Da bi se razumela moda 21. veka, nije potrebno da se koncentrišete na jedan određeni imidž, već na način po kome funkcioniše sam modni sistem, ili šta to žele finalni potrošači, kao i na to da je pomenuti sistem toliko fragmentiran i heterogen da je svoju modnu ikonografiju i terminologiju promenio i u manifestacionom i u suštinskom smislu. Sposobnost ili mogućnost razumevanja ovog procesa opstruirana je ili onemogućena donekle i time da mnogi eksperti i profesionalci iz ovog sektora nisu svesni ili tendenciozno negiraju postojanje ove pojave. S početkom 21. veka, koji je doveo do sveukupne trasformacije onoga što je moda, došlo je do tačke da se pitamo da li je mudro, možda, da reč moda (koja simbolizuje kontinuiranu promenu usmerenu u jasnom i definisanom pravcu) zamenimo rečju STIL?

Da bi se na pravi način razumelo ono što je kuriozitet i jedinstvenost stila u novom veku, neophodno je spoznati koliku razliku pravi stil 21. veka u odnosu na modni sistem 20. ili prethodnih vekova. Istini za volju, stil 21. veka je ekstremno različit od onoga što je značio ili bio u prošlosti. Podsećanja radi, dekonstrukcija mode desila se i devedesetih godina prošlog veka, i to u onom trenutku kad je moda počela da flertuje s uličnim stilovima a ne modnim nasleđem, i na osnovu toga utemeljila jedan dug i čvrst odnos s takvim uticajima, koji ju je duboko i zauvek promenio. Prve korake ili nagoveštaje jedinstvenih karakteristika stila 21. veka možemo da prepoznamo kroz, sada već istorijski važno, suočavanje mode u njenom klasičnom i suštinskom smislu s uticajima socijalnog i saremenog života kroz Diorov NEW LOOK koji je lansiran 1947. u Parizu. To je bila prva prava instantna eksplozija prihvatanja modne direktive u zapadnom i prozapadnom svetu! Stil 21. veka definiše se upravo kao suprotnost onome što je veliki Dior postavio davne 1947. kao IN kontekst nove modne percepcije koja se u tom trenutku činila kao večna, ali ipak to nije uspela ili opstala da bude kroz ono što je stil 21. veka.

New Look bio je i ostao jedna vrsta slavljenja promene i otmenog odbijanja svega onoga što je prošlost, bilo modna ili socijalna, i na taj način postavio je temelje onome što je moda. Istina je međutim ležala u ekonomskoj i socijalnoj osnovi. Ekonomska se ogledala u tome da je Dior odlučio da racionalizuje potrošnju materijala nakon Drugog svetskog rata jer je budžet danas svemoćnog Christiana Diora bio i te kako oslabljen, dok je s druge strane socijalna osnova ležala u tome da su žene oberučke prihvatile New Look bacajući svoje haljine iz prethodnog perioda zato što su konačno mogle da nose odevne komade koje bi pre samo nekoliko godina bilo jedino moguće staviti u kontekst društvenih ili modnih vrednosti kao sramotne. Danas su malobrojni oni, bilo muškarci ili žene, koji bi bez pogovora i oklevanja odbacili neki svoj stil ne bi li prihvatili nešto ultimativno i radikalno modno različito.

Kolekcija koju je Dior potpisao 1947. godine odmah je pozdravljena planetarnom glorifikacijom i svakom vrstom uspeha, i jasno postavila pravac da je moda ili New Look ona koja diktira trendove, a koju drugi mogu samo da prate. Bio je to odmah izbor bogate elite koja je uvek vodila one manje srećne, iz ekonomskog ili estetskog osnova, na zlatnom putu sveukupnog progresa. Danas, ipak, bez obzira na sve i svaki mogući napor koji ulože, novinari nisu u mogućnosti da identifikuju jedinstvenu modnu direktivu čak i onda kad sede u prvom redu revija u Parizu, Londonu, Njujorku ili Milanu… Ako se ipak desi da i spoznaju trend, bez obzira na unutrašnju negaciju heterogene modne slike koju su videli, oni pronalaze načine i prilike da uvere čitaoce da taj isti trend prate, ali neretko u tome ne uspevaju.

Diorov New Look obraćao se ženi srednjih godina kojoj je dizajner davao skoro recepturom prepisan total look, dok su danas sve modne industrije, budimo realni, pre svega fokusirane na mlade i obraćaju se njima. U tom smislu danas je veoma mali broj dizajnera koji se na sličan način obraćaju mladima, prepisujući im taj recept u modnom smislu, više se bave stilskom terapijom kroz svoje modele…
Dior je 1947. osvojio zapadni svet, vladajući (svojom) modnom imperijom iz (svoje) prestonice – Pariza. Kao i u svakoj imperiji, kontrola podanika i onih koji kupovinom odevnih komada plaćaju, metaforično rečeno, modni porez, vladalo se ovim modno estetskim carstvom koje se širilo brže od bilo kog istoriji do tada poznatog. Takozvani stari svet dobio je novu kolonijalno imperijalističku vlast upravo kroz stvari koje su predstavljale ukus, lepotu, umetnost i avangardu nad ostatkom sveta koji je pokorno, s više ili manje glamura ili skromnosti, pratio diktate iz prestonice. Stara prestonica Pariz, i pored toga što se i danas gordo drži titule modnog carskog grada par ekselans, kao i svaka kolonijalna sila pokorena je imenima došljaka iz provincija koji danas dominiraju njenim modnim pistama. Bilo da su iz Japana, Brazila, Sirije ili Kine, moramo da prepoznamo pojavu da je globalna slika stila pobedila u 21. veku i da prestonica ostaje samo istorijski fakt u našoj priči.

Ono čega moramo iz realnog nivoa biti veoma svesni i orijentisani, jeste i to da je najviši nivo u modnoj industrii danas duboko i fundamentalno iz korena izmenjen u odnosu na ono što je bilo nekada. Upravo zato je važno da identifikujemo i analiziramo ono što je jedinstveno i uzbudljivo u savremenom svetu u kome je stil sam sebe ponovo izmislio u svojevrsnoj transformaciji odgovarajući na zahteve i pretenzije svojih konzumenata. Na taj način smo živi svedoci transfera mode 20. u stil 21. veka, koji nam daje ključ kojim možemo da „otključamo” naš svet u široj i promenjenoj vizuri. Ono što nam je u svemu tome veliki dobitak jeste mogućnost primene u dekoraciji, ukrašavanju ili odevanju svega onoga što realni, ali istovremeno globalni svet, nudi, definisan ne samo kroz heraldiku prestonice nego celog sveta.

To je perfektna i ultimativna ekspresija modernizma kroz vizuru mode, njenu istoriju i kontekst „sezona za sezonom”, koja je slavila i simbolizovala nadu u konstantnu i kontinuiranu promenu i linearnu progresiju ka jednoj poželjnoj budućnosti, i koja je nestala onda kad su i najveći modni optimisti i poštovaoci modnog konteksta počeli da se okreću pank pokliču NO FUTURE, i time započeli još davne 1976. novu modnu viziju, stavljenu u antipod onoga što je ona uvek bivala, a to je budućnost, i tako je nastao pomalo rogobatni termin za modnu upotrebu – postmodernizam!

Zabrinuta nad neumoljivim i sve bržim promenama, pesimistična po pitanju progresa, nedosledna, nelinearna, heterogena, haotična a gladna autentičnosti i individualnosti, moda se na početku novog milenijuma zapitkuje nad novim modnim sistemima tražeći svoju novomilenijumsku autentičnost koju želi da (ipak) karakteriše paralela između nasleđa i novih smernica iz potrebe da se vrati svom korenu da donosi novo i bolje modno vreme ili stil. U tom smislu, da bismo na najbolji način prepoznali potencijale i snagu novog stila 21. veka, potrebno je da sagledamo i istražimo prirodu onoga što bismo nazvali savremenom postmodernističkom epohom.

(nastaviće se…)