Meri Kvant: Kratko, kraće, najkraće

---

Mini-modom, nastalom u butiku Bazar (Bazaar) u Londonu, otpočela je nova era – dizajn više nije diktiran s modne piste već je ulica određivala šta će biti moderno

---

Milja Lukić

Kad je Meri Kvant 1963. prodala prvu haljinu dužine iznad kolena, niko nije mogao ni da pretpostavi kako će još kraća haljina na mršavici Tvigi postati planetarni hit, a tek kako je nerealno izgledalo da nakon samo tri godine dobije orden kraljice za – doprinos modi! U februaru ove godine gospođa Kvant napunila je 81 godinu i još uvek po malo dizajnira, ali za unutrašnjost Mini-Morisa, svog omiljenog automobila, po kome je i mini-moda dobila ime.

 

Za istinske buntovnike i revolucionare u svetu mode smatraju se samo tri osobe: Koko Šanel, Meri Kvant i Vivijen Vestvud. Bilo je i biće kreatora sa smelim kreacijama, čak i šokantnim, ali samo ove tri dizajnerke uspele su da prekorače oblast mode i utiču na život žena u celom svetu.

Novembra 1955. godine Meri Kvant je u londonskom Čelsiju s tadašnjim dečkom a kasnijim suprugom, i još jednim zajedničkim drugom, otvorila butik Bazar. Do 1963. Bazar je bio samo dobro posećen butik koji prati modne trendove, s malim izmenama – dužina haljina bila je malo kraća, čizme su bile malo više, čarape su bile šarene, a prodavali su se i tregeri kao modni detalj, iako su po tadašnjim merilima bili rezervisani samo za decu i starije muškarce. Tvigi je rođena 1946. kao Lesli Hornbi. Karijeru je započela sa 16 godina i slobodno se može reći da je obeležila epohu šezdesetih. Nadimak Stiks (štapić), dobila je posle prve revije, smenio ga je Tvigs (grančica) i na kraju je postala Tvigi

Prosečna mušterija Bazara bila je šaškasta tinejdžerka, zaglavljena između izgleda devojčice i zrele devojke. O odevanju tinejdžera malo je ko razmišljao, što danas deluje čudno. Moda je bila podeljena na visoku i „industrijski štanc”, a dečja moda bila je isto to, samo manje, kraće, uže… Modeli Meri Kvant koje su šetale devojke po Londonu izazvali su pažnju, pa je dobila i ozbiljnu klijentelu koja je insistirala na što većem otkrivanju nogu: Kratko, kraće, najkraće.

 

Treba imati u vidu koji su parametri lepote tada vladali – zanosne plavuše bujnih oblina i markantne vamp crnke (Merilin Monro, Ava Gardner, Džejn Mensfild, Džejn Rasel…), a onda se pojavljuje Meri Kvant čiji modeli ne bacaju akcenat na seksepil. „Bez dupeta i sisa” koje ste kod kuće ostavile na klaviru, delovaćete kao „osoba a ne objekat” – otprilike je bila krilatica. Međutim, tada su u prvi plan došle ženske noge, dugačke i vitke, i postale etalon lepote i seksepila. Ideje feminizma savršeno su se uklopile u novi modni trend. Po istraživanju koje je preneo Daily Mail, prosečne dužine suknji Britanki najkraće su u uzrastu 20-23 godine (32 cm), a od 41 do 45 godina samo 2 cm su duže. Eto još jedne potvrde da su žene posle 40. još uvek mlade

Pored toga što je maksimalno skratila suknju kako bi postala minimalna, i ogolila noge, Meri Kvant je ženskoj populaciji navukla šarene čarape (grilon unihopke) i dokolenice, ponudila joj cipele s platformom, čizme iznad kolena, vruće pantalonice, bubi-kragnu, bubi-frizuru, rančeve sa širokim remenjem koji su zamenili romantične tašnice, plastične kabanice, često i providne, skratila joj kosu da liči na frizuru dečkića-školarca, nabacila jarku šminku kako bi je svi gledali „u oči a ne poprsje”… Jednom rečju, sve ono što nam je danas sinonim za „londonski stil” počelo je s Meri Kvant.

Mini-moda prevalila je pola veka i nije se umorila – živahna je i danas, i nema izgleda da će posustati. Ironično je što je želela da skrene pažnju sa seksepila, ženstvenosti i polnih atributa, i „oslobodi ženu kao ravnopravno biće”, a postala je oličenje svega čemu se opirala. Pravljena je za žene, a najviše se dopada muškarcima.