1. mary-quant


Mini-modom, nastalom u butiku Bazar (Bazaar) u Londonu, otpočela je nova era – dizajn više nije diktiran s modne piste već je ulica određivala šta će biti moderno


Milja Lukić

Kad je Meri Kvant 1963. prodala prvu haljinu dužine iznad kolena, niko nije mogao ni da pretpostavi kako će još kraća haljina na mršavici Tvigi postati planetarni hit, a tek kako je nerealno izgledalo da nakon samo tri godine dobije orden kraljice za – doprinos modi! U februaru ove godine gospođa Kvant napunila je 81 godinu i još uvek po malo dizajnira, ali za unutrašnjost Mini-Morisa, svog omiljenog automobila, po kome je i mini-moda dobila ime.

 

2. Tvigi
Tvigi u vreme najveće popularnosti

Za istinske buntovnike i revolucionare u svetu mode smatraju se samo tri osobe: Koko Šanel, Meri Kvant i Vivijen Vestvud. Bilo je i biće kreatora sa smelim kreacijama, čak i šokantnim, ali samo ove tri dizajnerke uspele su da prekorače oblast mode i utiču na život žena u celom svetu.

3. girls
Vesele šezdesete/sedamdesete

Novembra 1955. godine Meri Kvant je u londonskom Čelsiju s tadašnjim dečkom a kasnijim suprugom, i još jednim zajedničkim drugom, otvorila butik Bazar. Do 1963. Bazar je bio samo dobro posećen butik koji prati modne trendove, s malim izmenama – dužina haljina bila je malo kraća, čizme su bile malo više, čarape su bile šarene, a prodavali su se i tregeri kao modni detalj, iako su po tadašnjim merilima bili rezervisani samo za decu i starije muškarce. Tvigi je rođena 1946. kao Lesli Hornbi. Karijeru je započela sa 16 godina i slobodno se može reći da je obeležila epohu šezdesetih. Nadimak Stiks (štapić), dobila je posle prve revije, smenio ga je Tvigs (grančica) i na kraju je postala Tvigi

Prosečna mušterija Bazara bila je šaškasta tinejdžerka, zaglavljena između izgleda devojčice i zrele devojke. O odevanju tinejdžera malo je ko razmišljao, što danas deluje čudno. Moda je bila podeljena na visoku i „industrijski štanc”, a dečja moda bila je isto to, samo manje, kraće, uže… Modeli Meri Kvant koje su šetale devojke po Londonu izazvali su pažnju, pa je dobila i ozbiljnu klijentelu koja je insistirala na što većem otkrivanju nogu: Kratko, kraće, najkraće.

 

4.
„Londonski stil”

Treba imati u vidu koji su parametri lepote tada vladali – zanosne plavuše bujnih oblina i markantne vamp crnke (Merilin Monro, Ava Gardner, Džejn Mensfild, Džejn Rasel…), a onda se pojavljuje Meri Kvant čiji modeli ne bacaju akcenat na seksepil. „Bez dupeta i sisa” koje ste kod kuće ostavile na klaviru, delovaćete kao „osoba a ne objekat” – otprilike je bila krilatica. Međutim, tada su u prvi plan došle ženske noge, dugačke i vitke, i postale etalon lepote i seksepila. Ideje feminizma savršeno su se uklopile u novi modni trend. Po istraživanju koje je preneo Daily Mail, prosečne dužine suknji Britanki najkraće su u uzrastu 20-23 godine (32 cm), a od 41 do 45 godina samo 2 cm su duže. Eto još jedne potvrde da su žene posle 40. još uvek mlade

Pored toga što je maksimalno skratila suknju kako bi postala minimalna, i ogolila noge, Meri Kvant je ženskoj populaciji navukla šarene čarape (grilon unihopke) i dokolenice, ponudila joj cipele s platformom, čizme iznad kolena, vruće pantalonice, bubi-kragnu, bubi-frizuru, rančeve sa širokim remenjem koji su zamenili romantične tašnice, plastične kabanice, često i providne, skratila joj kosu da liči na frizuru dečkića-školarca, nabacila jarku šminku kako bi je svi gledali „u oči a ne poprsje”… Jednom rečju, sve ono što nam je danas sinonim za „londonski stil” počelo je s Meri Kvant.

5. Vidal-Sassoon-008
Vidal Sasun na delu: bez Tvigi i sasun-frizure autentična mini-moda ne može se ni zamisliti

Mini-moda prevalila je pola veka i nije se umorila – živahna je i danas, i nema izgleda da će posustati. Ironično je što je želela da skrene pažnju sa seksepila, ženstvenosti i polnih atributa, i „oslobodi ženu kao ravnopravno biće”, a postala je oličenje svega čemu se opirala. Pravljena je za žene, a najviše se dopada muškarcima.

Podeli s drugima
  • 1
  •  
  •  
  •  
  •  
    1
    Share