10422190_877011359001041_6117128153072030227_n

Radica i Ves o Marku

Radica Milovanović

Devetka

Nešto, ništa, premalo za nekoga ko je bio Mihailo Đurić

 

Mnogo je teško odjednom početi govoriti o nekome u prošlom vremenu. O nekome ko je u jučerašnjem danu bio u sadašnjem vremenu.

Dok moja drugarica pokušava da sklopi iste misli, ja pokušavam da budem uz nju. Mislima, glupim rečima, besmislenim pozivima, prisustvom.

I jebem majku vremenu za koje je on tvrdio da ne postoji. Uvek sam se svađala s njim u vezi s tim. Vreme sada za nju ne postoji, znaš!

Danima sam motala po glavi razgovore s Markom, tekst koji želim da napišem.

Mislim, nema sad ko da me truje Šemsom, Šikicom, Kitićem, Savom Radusinovićem i zeza za ‘leb. Nije mi dozvoljavao da upadnem u bedak, budem tužna, mlatio me s „Rajka kućo stara“. Udarao po mozgu, moj je problem što se to slivalo i do srca.

Marko Nikolić je bio sin svoje majke, njena kopija. Nije ni čudo, jer ga je rodila na prvoj godini fakulteta, studirao je s njom. Pametan do beskraja, enciklopedija, za razliku od nje bio je cinik. I jebem ti ovo „bio je”. Ostao je sve to i ostaće zauvek.

Miljer mu je dala strogoću, obrazovanje i neopisivu ljubav. On njoj prljav veš, bombonjeru iz autobusa za Dan žena i mislim da on sad najviše pati jer nju boli život.

Bio je intelektualac u svakom smislu te reči.

Bio je njen, voleo je, zavidela sam im na pogledima u kojima se videla ljubav iz aviona. Terala sam ga da pravi decu da Milja bude baka, lepa baka. Nije hteo u ovoj godini jer je godina devetke. Kraja. Bio je odličan numerolog. Bio je brat, bio je ortak, bio je u senci jer je tako hteo. Gadio se sjaja, mada je bio bog, voleo je retke stvari, one neke za koje ne znamo da postoje. Kupovao je čokoladu na pijaci. Sećam se da mi je uvalio da čitam neku knjigu od devetsto strana. Sve sam mu sručila na gomilu. Kao, ja ću da postanem pametnija, prosvetljenija kad pročitam tu knjižurinu. A on ih je čitao po petnaest komada na jednom godišnjem odmoru. Jeo je znanje, a jeo je i ono što sâm kuva. Bila ja na ručku kod njega i Kris. Neću da koristim aorist jer ga je nervirao kod mene. Evo, nigde ga nema.

Voleo me je, a užasno sam ga nervirala, osećanja su nam bila ista. Ne znam zašto je odabrao i mene za prijatelja, ali sam danas privilegovana što sam to bila. Njegova majka me je takođe izabrala, njoj ostajem dok nas ima.

Sve ovo što sam rekla premalo je, presmešno u odnosu na ono što je on bio. Moje nedostajanje je ništa u odnosu na Miljino, Kristinino i njegove braće.

I realno, da mi on sad uređuje tekst, rekao bi da mnogo serem i da se dodvoravam publici, a ja u stvari sebe smatram nedostojnom da pišem o Tebi.

Kanelone su bile super za, kako si me zvao i zezao, prvo pero Slovopresa.

Aj’ siđi da mi ovo urediš i lektorišeš, majketi!

 

12417768_10207085107303363_5661199832927621821_n

Si proverio?

Retained a sense of humour

Marko Nikolić maare@sbb.co.yu via sbb.co.yu
4/28/08
e oces da ti ponesem muziku?
ti bi meni mogla elektroniku da srezes, recimo murcof i vladislav delay u najrazlicitijim inkarnacijama (imam vocal city)?
a?
javi pa da srezem

Onda bismo se našli, prepešačili Beograd i, dok ga je još bilo, sišli dole do Radovana u Kapetan Mišinoj.

Marko Nikolić maare@sbb.co.yu via sbb.co.yu
2/19/08
to me
dete moje drago 🙂
http://www.megaupload.com/?d=LYPLM1MU
      

 

ves
bez brige, pogledacu dal ima i na FRA aerodromu kad budem isla u februaru
Mare
da kažu da je ludilo aerodrom
ubija vels tauersve poharano sve spaljeno
ves
bend?
Mare
knjiga
bevc objavio pre 2 godineprocedura preveo
ves
lol
Mare
čitam sad
pa ću se baciti na onu tvoju mađaricu
ves
nisam skroz sigurna da ce ti se svideti ali probaj
Mare
hoću
čitam uporedo još tri knjige i novine, nisam baš skroz fokusiran
;D


Mare mi je već nedostajao poslednje dve-tri godine, nedavno smo tužno zaključili,

Mare
meni se uvek malo srce stegne kad neko tako ode
i dolazi samo za božić 🙁
ves
ispadne da cu i ja tako, ne bas samo za Bozic ali slicno :/
ves
da, brate navikavam se polako
ves
zapravo toliko sam bila nekako odsutna poslednjih godinu dana ili vise da mi sad ovo dodje kao finalizacija toga… ne znam, tako mi je proslo vreme
Mare
ma stojalo ti je to sve vreme
i ovako si dugo izdržala 🙂 jednog dana ću se probuditi sam u ovoj zemlji 🙂 i neću primetiti da nema više nikoga hehe


a sada je tu samo osećaj praznine.

Podeli s drugima
  • 19
  •  
  •  
  •  
  •  
    19
    Shares