pozgeo

ili 20 gradi pozitivne geografije – nije votka rakija!

Maša Vujošević

Čitave generacije, potonji učesnici u balkanskim sukobima, imali su između osam i 18 godina kada se pojavio Bajagin album Pozitivna geografija. I gde “Limene trube duvaju“. I gde niko nije slutio da će geografija sejati smrt među tom generacijom. I kada se pojavilo mnogo toga na polju muzike i popularne kulture koju ona sa sobom nosi. Iz ove i nekih pređašnih perspektiva, Bajaga se posmatra u izuzetno banalizovanom kontekstu, to je tip čije pesme znaju svi, a niko ga zapravo “ne sluša“. Koncert na Ušću to je i potvrdio – fantastičnom posetom i činjenicom da svi znaju pesme, kao i nespojivo različitom publikom.

 

 

E sad, zašto je Bajaga zapravo iz diskursa potpunog podebilenja, svetskog i u krugovima bliske nacije, značajan? Pozitivna geografija jedna je od onih adresa na kojima možete naći sledeće pojmove: Boljšoj teatar, Žilber Beko, mornari sa Aurore, Ermitaž, Markes i Kastaneda, Cejlon, Burma, B52, svilena buba, svi čitaju Konfučija itd, u skladu sa samim nazivom albuma, tj. idejom koncepta. Godinu dana kasnije, ovaj hiperproduktivni umetnik objavljuje album Sa druge strane jastuka, ni izbliza po ukusu fanova prethodnog. Šta je 220 u voltima, ko je Dejvis Majls, Koltrejn, šta je etika doktora, Betovenova IX, Sumrak bogova i sl.

Bajaga, ma kako to suludo zvučalo, danas je značajniji nego ikad, gde u svetu muzike – ne postoje tekstovi. Nije to samo Bajaga, on je ovde uzet kao, hmmm, mejnstrim, tu su i drugi, za rok muziku i poetiku možda značajniji autori – za veltšmerc prvi i poslednji put sam u čula u pesmi Radostan dan grupe EKV. Ali, da ne idemo u sitne note, poenta je da danas, ako imate oko 12 godina u Srbiji, ili u svetu, iz popularne muzike možete naučiti sledeće: ako se ne kapirate sa frajerom, uvek možete da uzjašete kuglu, mamurluk se leči aspirinom u folk varijanti i soba ne može da se provetri u toku noći – a ovo su primeri retkih pesama koje imaju više od 8 stihova! U eri interneta (o kako to samo glupavo zvuči) sve postaje svedeno, što je eufemizam za potpuno lišno smisla, pametno i vredno promišljanja. Ne radi se o tome da deca nisu zainteresovana, radi se o tome da zapravo nema šta da ih zainteresuje. I to je danas sve ono društvo čije Limene trube duvaju, koji su znali wtf is Angel of Harlem i koji su u stanju da proizvedu mršavu ispovednu prozu koja nema nikakve veze ni sa čim, osim sa vulgarnom prezentacijom kratkotrajnih osećanja. Neka nam je rek’o Branko Kocka, u venu se bocka!

 

 

Od Bajage smo mogli da saznamo i neke stvari koje bi, u današnjem kontekstu vrednosti, bile više nego skandalozne – apstinentska kriza, gljive ludare, neke cigarete se zovu Goloaz (ccc, ko još puši?!?) i sl. Kod sebe imam ploču Pozitivna geografija, neko mi je kupio za rođendan u osnovnoj školi. I niko se nije pitao da li mi to treba da slušamo. I niko se nije pitao šta slušamo uopšte – ako je Bora Čorba pevao sa Kolibrima, valjda je i Bajaga bio OK. Ma nikog zapravo nije ni zanimalo to u tom kontestu. Jedino se postavljalo pitanje „Odakle ti to?“, kada još internet nije izmišljen, tj. gde si ti čula za Žilbera Bekoa.

Tuga, velika k’o Rusija, što se mrak skupio u kap i što osećam strašan nedostatak buke. Verujem – ne verujem. Po našoj budućnosti igraju mali slonovi koji će da nas izgaze iz nehata svojim besmislom koji smo im mi podvalili kao jeftino lečenje od anksioznosti. Bajaga, vrati se, sve ti je oprošteno, ne znaju ovi šta je panika sa druge strane jastuka. Želela bih da vidim šta ćeš im uraditi od pesme, mama, promeniti je, okrenuti, da sad više nije tako dosadna. Sve dok postoji tamna strana sile svemira…

 

Podeli s drugima
  •  
  •  
  •  
  •  
  •