Izgubljeno ime – Olivera Karan (SlovoPres)
Izgubljeno ime moglo bi da ima i podnaslov Dvadeseti vek jer je u stvari opis života jednog apatrida na teritoriji Srbije u, bar za ovu državu, (pre)burnom dvadesetom veku
Za razliku od prve knjige Olivere Karan Priče iz Čudesnog vrta, ovaj put se upustila u zahtevniji poduhvat što se tiče forme i strukture, i podarila nam roman Izgubljeno ime. Velika razlika u odnosu na prethodnu knjigu iako je autorski rukopis prepoznatljiv.
Radi se o čistoj naraciji, i to pripovedanje je tečno, lagano, ali vrlo uzbudljivo. Kako i ne bi bilo kad se radi o uzbudljivoj životnoj priči Jermenina koji je silom čudnih životnih okolnosti akoro ceo život proveo u Srbiji neprestano žudeći za rodnom zemljom i željan razgovora na maternjem jeziku. Pritom je bio srećan i na Balkanu jer je našao ljubav svog života i proveo svoj vek u pristojim uslovima iako je bio izbeglica. Cena koju je morao da plati pre svega zbog ljubavi bila je – izgubljeno ime.
Posle pročitanog romana stiče se utisak da je na ovom, balkanskom prostoru život svima, i „domorocima” i pridošlicama, vrlo zanimljiv, s obrtima, nekad i skoro neverovatnim. Život je čudan scenarista, ono što on zamisli vrlo često deluje kao čista fantastika, a defakto je ono što se dešava. Neke sulude situacije koje nikome ne bi pale na pamet da ih smisli, u životu su stvarne, doživljene i proživljene.
Olivera Karan je glatko i gusto tkala životnu priču Avaka Gadrutjana alijas Ivana Barzajeva. Političke i ostale prilike u zemlji u koju je došao verno su prikazane, vremenski okvir svih događaja u romanu dobro je istražen i odlično prezentovan. Psihološki profili junaka Izgubljenog imena vrlo su upečatljivi, postupci i životne odluke logično proizlaze iz njihovih karaktera. U Izgubljenom imenu je čitava galerija likova različitih nacionalnosti: Srbi, Nemci, Jermeni…
Knjiga se čita u jednom dahu. Interesantno je da skoro svi puste suzu na istom mestu. Mnoge karakteristike jermenskog načina života, pojmovi, simboli i stradalnička istorija ovog naroda doprinose da knjiga bude još živopisnija i interesantnija.
Izgubljeno ime moglo bi da ima i podnaslov Dvadeseti vek jer je u stvari opis života jednog apatrida na teritoriji Srbije u, bar za ovu državu, (pre)burnom dvadesetom veku.
Ostavite odgovor