knjige

Kad su se ono Čeda i Dejvid Linč polivali hladnom vodom, izazvan sam da izdvojim deset uticajnih knjiga

Petar Cvetković, šugejz knjižar

Evo tih knjiga, evo onog što se ne dešava toliko u njima, koliko oko njih, posebno kad sam ja u toj okolini.

1. „Bata i Karlson s krova“ Astrid Lindgren – kada mi je kao osnovcu ujak preporučio ovu knjigu, Bata se zvao Mališa, izdavač nije bio Kreativni centar, a ja nisam bio povratnik iz Stokholma. Nekoliko dana provedenih tamo učinilo je magiju potpunom, kao da je uobičajeno sletanje u sobu čikice s propelerom.

2. „Ovo liči na kraj“ Džulijan Barns – kada mi je kao diplomcu prijatelj preporučio da se pridružim njemu i njegovoj sestri na francuskim Alpima, spakovao sam „U zadnji čas“ Igora Mandića i „Kartu i teritoriju“ Mišela Uelbeka, ali pošto je on sveže bio dobio na poklon Barnsa, odložio sam svoje knjige, a njegovu pročitao na osunčanoj terasi s pogledom na snežne padine. Ali taj obrt je ništa prema onom u knjizi.

3. „Kratki razgovori s ogavnim muškarcima“ Dejvid Foster Volas – ove izmišljene (?) razgovore kupio sam na prošlom Sajmu, kao jedno od retkih ako ne i jedino njegovo izdanje na našem jeziku. Objavljeno posle autorovog samoubistva, koje nažalost ne iznenađuje s obzirom na to s kim je sve „razgovarao“.

4. „Iskreno vaš Šurik“ Ljudmila Ulicka – knjigu ove ruske prirodne naučnice poklonila mi je jedna draga profesorka, (ne)namerno odgovarajući na postavku u kojoj sam tada živeo, s majkom i bakom. Šurik je mnogo više od toga, ali bilo je zanimljivo otkrivati kakvu nadogradnju može imati podudarna premisa.

5. „Priče o gospodinu Kojneru“ Bertolt Breht – priče ove svedene pričalice s nemačkog govornog područja poklonio mi je alpski prijatelj, nadovezujući se valjda na dokumentarac „Doviđenja, kako ste“ koji mi je nekoliko godina ranije doneo. Mitić ipak nije Breht – kod nas je to Kralj Čačka – čak i kad govori kroz Glogovca.

6. „Moje nagrade“ Tomas Bernhard – LOM je napravio lom u mom kamenolomu, kamen na kamenu nije ostao, niti su meni ostale preostale dve Bernhardove knjige koje je ovaj izdavač zbirno prodavao na Sajmu. Ali ne zato što ne valjaju (jer valjaju), nego zato što bi i prijateljske kamenolome trebalo obrušiti.

7. „Razgovori“ Emil Sioran – „slično“ „Mojim nagradama“, što je zbirka Bernhardovih govora prilikom uručenja i(li) opisa odlazaka na te ceremonije, ovde je reč o intervjuima koje je Sioran dao i ovdašnjim novinarima (bar jednoj, ako se dobro sećam). Možda najviše volim kad ti „kamenolomci“ „neformalno“ stvaraju. Nešto slično očekujem od „Dnevnika“ V. Gombroviča, pod uslovom da skupim potrebnu svotu.

8. „Ateološka rasprava“ Mišel Onfre – ovog predavača na narodnim univerzitetima koje sam osniva po Francuskoj, upoznao sam kroz razgovor Nede Valčić Lazović sa „Savremenim svetskim piscima“, i nisam krio oduševljenje (opetovanim gledanjem). Manifest hedonizma koji nije bahat (čovek je ipak pričao i o odabiru povrća koje bi se među sobom slagalo po boji), manifestovao je ne bivajući militantni a(nti)teista kakav je Hičens umeo da bude, i u ovoj knjizi koja je jedna od značajnijih koje su mi ne samo poklonjene.

9. „Mogućnost ostrva“ Mišel Uelbek – Goran Trajkoski preporučio mi je „Platformu“ uz „skopsko“ u Skoplju, a s obzirom na to da još uvek nisam došao do nje, na listu stavljam ovu knjigu. Obaška što (kažu da) je reč o jednoj od najboljih knjiga prošlog veka, a budući da inkarnacije junaka Danijela sežu daleko u prepoznatljivu budućnost, interval u kom će roman sloviti za jedan od najboljih stalno će se produžavati.

10. „Sloboda“ Džonatan Frenzen – Dilaver mi je preporučio „Korekcije“ uz moguće „jagodinsko“ u Jagodini, a „Slobodu“ sam kupio (osvajanje i dalje traje) na čvorištu rimskog metroa i gradskog voza, i najdeblja je i možda najdublja koju sam pročitao, s obzirom na beskrajnu dubinu i šarmantnu površnost opisane savremenosti.

I svevremenosti.

Podeli s drugima
  •  
  •  
  •  
  • 1
  •  
    1
    Share