Ivonin izbor 4-4-2 – Boris Jovanović


Pored Golmana, o osvetama sanjaju i ostali – pandur, advokat, lopov, taksista, konobar, ubica, uterivač, ludak, narkoman… Čini se da čak i Ivona ima neku svoju skrivenu agendu u romanu Ivonin izbor 4-4-2


Milan Aranđelović

Da li ste se ikada zapitali šta se dogodi kad fudbaleri odu u penziju?

Zbog specifičnosti zanimanja koje su odabrali fudbaleri silom prilika imaju svojevrstan beneficirani radni staž, te već sa trideset (i nešto) godina odlaze u penziju. Te godine i nisu neka duboka starost i može se reći da je život pred njima.

Ima li života nakon fudbala?

Na osnovu neke analogije, po kojoj čak i u najvećim dubinama okeana (ili dubinama Evrope koja kruži oko Jupitera), postoji život, tako je i nakon fudbala moguće živeti.

Kakav je život posle fudbala?

Poput života u napuštenim rudarskim oknima i okeanskim dubinama tako je i život oko fudbala u mraku, tami i, u najboljem slučaju, polutami. Sportski milje, a naročito onaj fudbalski, mahom je veoma plodna njiva za sve vrste sumnjivih poslova, pranje novca, ilegalnu trgovinu zabranjenim supstancama, oruđem za ubijanje, ženskim telima…

A kakva je situacija kod nas?

Kao i sve u Srbiji, kad je u pitanju glorifikacija i baštinjenje onog negativnog, lošeg i zlog, i ovaj fenomen valja dignuti na kub. Sve je isto samo još goreg ima.

Dakle, šta rade fudbaleri koji odu u penziju?

Postanu ugostitelji, konobari, taksisti, dileri, plaćene ili pro bono ubice, narkomani, lopovi, uterivači dugova, ludaci, prljavi panduri, nemilosrdni advokati i ostali zločinci. Neki, oni najbolji (ili, ako uzmemo kao tačnu tezu da je u svetu fudbala sve u negativu, oni najgori) mogu da žive od slave i novca koji su stekli tokom aktivne igračke karijere.

Šta dalje?

O tome dalje govori i roman Ivonin izbor 4-4-2 Borisa Jovanovića koji je nedavno objavljen u izdanju kuće SLOVOpres. Jovanović je odlučio da u ovom romanu pomiri svoju ljubav prema fudbalu, odrastanje na američkom noaru i italijanskim piscima devedesetih, kao i društvenu angažovanost kao svakog zdravorazumskog posmatrača naše stvarnosti i slobodnog građanina. Ovaj ménage à trois izrodio je roman o fudbalu i životu u senkama Srbije.

O čemu se tu zapravo radi?

Petnaest (ili tu negde) godina nakon što je grupa fudbalera okačila kopačke o klin, čuvena Desetka organizuje ponovno okupljanje. On dolazi iz Nemačke i sa sobom dovodi Ivonu, svoju trofejnu suprugu. Ivona je, zapravo, neka Slavica, iz mesta toliko malog da ga je sramotno i pominjati. Odatle je ponela samo pun kofer sećanja na tatine šake po njenom detinjem telu i ambicije da se tamo nikada više ne vrati.

Šta je s ostalim članovima tima?

Oni su takođe tu i rade svoje postfudbalske poslove u memli polutame. Međutim, povratak Desetke i Ivone ubrzava neke procese koji su već ranije počeli da se odvijaju. Sve je spremno za konačni obračun između članova tima. Stare mržnje oživljavaju, netrpeljivost se budi, neprijatna sećanja se vade iz škrinja, sa starih snova o osveti briše se prašina…

I šta sad?

Desetka je zakupio lokal čiji je vlasnik Golman. Golman konačno može da ostvari svoju osvetu. Ali o osvetama sanjaju i ostali – pandur, advokat, lopov, taksista, konobar, ubica, uterivač, ludak, narkoman… Čini se da čak i Ivona ima neku svoju skrivenu agendu.

Kako će se sve to završiti?

Ovaj odgovor, ipak, morate potražiti na kraju romana. Jovanović nam kroz priču pisanom jednostavnim stilom, iz ugla svih učesnika, plete mrežu satkanu od psihološke drame, noara, svojevrsne studije srpske realnosti. Duhovite i, po potrebi, cinične opaske pripovedača daju ovoj priči onaj slatki ukus koji nam pomaže da progutamo gorku pilulu realnosti koju nam autor servira.

Tekst je preuzet odavde.

 

Podeli s drugima