Ivonin izbor 4-4-2 – Boris Jovanović (SlovoPres, 2020); Fudbal s druge strane ogledala


Radnja romana, pisana u prvom licu, kreće se od rezigniranog taksiste, preko lokalnog moćnika oprane biografije, njegovih gorila, podlaca i psihopata, pa sve do bolesnog gospodara tuđih života. Svi oni bili su nekada deo tima koji je plesao uz pogrešne note


Aleksandar Đoković

Fudbal s druge strane ogledala – ovako bi se u najkraćem mogao prepričati novi roman poznatog sportskog novinara Borisa Jovanovića, u kom je odlučio da zađe s druge strane pisane reči. Brz i direktan pripovedački stil u ovoj knjizi pokazuje da se autor nije odrekao svog prepoznatljivog narativa. Svojevrsni kratki rezovi prožeti surovim slikama današnjice, stapaju se u celinu neo-noara, kao najpopularnijeg savremenog književnog žanra.

Igra je samo kulisa, zapravo relikt star nekoliko decenija. Širi se kroz prizmu različitih likova, nekadašnjih „velikih nada” domaćeg fudbala, od kojih je samo jedan ostvario svoje snove. Ali čak i on, najuspešniji među njima, vraća se na teren stare slave, u pratnji misteriozne Ivone, koja je glavni lik. Njegov povratak iz inostranstva, izazvan delom zbog neraščišćenih računa, a delom zbog nasušne potrebe da drugima nabija sopstveni uspeh na nos, praćen je nizom neobičnih susreta, koji će probuditi davno zaspale demone.

Ivona je svačija i ničija. Najviše svoja. Nošena iskustvom i neobičnom veštinom da odabere konja na kog će se kladiti, shvata da se ne razume baš u fudbal, ali se odlično razume u fudbalere. I upravo to je ključ kojim otvara sva vrata i poluga kojom pokreće nesvakidašnje priče između nekadašnjih saigrača.

Radnja romana, pisana u prvom licu, kreće se od rezigniranog taksiste, preko lokalnog moćnika oprane biografije, njegovih gorila, podlaca i psihopata, pa sve do bolesnog gospodara tuđih života. Svi oni bili su nekada deo tima koji je plesao uz pogrešne note, odbijajući da prihvati sopstvene nesavršenosti na terenu. U stvarnosti svi pokušavaju da prevare sebe i druge. Bilo da je to korumpirani advokat ili njegov ljubavnik, nevešti lopov ili narkoman koji je tražio srce od čarobnjaka iz Oza. Likovi ove uvrnute priče izazivaju simpatije kod nadmoćnih, a saosećanje među poraženima.

Pisac uspešno dočarava život posle gašenja reflektora. Čak i takvom okruženju, sa svim nesigurnostima i niskim strastima društva koje ne prašta neuspeh, moguće je naći svoje mesto pod suncem. Okruženje u kom je gaženje moralnih normi svakodnevna pojava.

Ivona, zlostavljana i iskorišćavana od strane pretendenata na presto i moć, ima najjasniji motiv. Pre svega da sahrani demone koje vuče iz rane mladosti, ali i da u pravom trenutku pretrči kod psa čuvara koji ima oštrije zube. Pisac ovde daje sopstveno ime samo njoj, dok su ostali obeleženi brojevima na dresu, čime pokazuje jasnu nameru da zaštiti nedovoljno dobre, tražeći opravdanje za njihove postupke, kao i da razotkrije razbuktale strasti i poravna sve njihove nedostatke.

U igri, koju nosi radnja romana, svi gube. Na kraju balade priča dovodi do zaključka da nema pobednika, jer čak i najbolji ispada poražen. S druge strane, možda su svi bili bolji od karata koje su im podeljene.

Priča sastavljena s određenom dozom ironije i veštog pripovedanja, oslobođena je tereta opštih mesta i suvišne deskripcije, što omogućava da se knjiga pročita u dahu.

Autor se u ovoj knjizi služi oštrim jezičkim stilom i vešto kritikuje devijantne pojave koje nagrizaju savremeno društvo. Takođe, dominatna je i tema ljudskih slabosti i najnižih poriva, što ne ostavlja dilemu da smo svi ipak saučesnici u onome što se dešava oko nas.

Original pročitajte ovde.

Podeli s drugima
  •  
  •  
  •  
  •  
  •