I predsednik i metalac

Posle letošnjeg trijumfa na predsedničkim izborima u Indoneziji, na kojima je porazio bivšeg general-potpukovnika Prabova Subijanta, dosadašnji gradonačelnik Džakarte Džoko Vidoko, poznatiji kao Džokovi, i formalno je po svečanom polaganju zakletve preuzeo dužnost čelnog čoveka, sedmog na toj funkciji u istoriji najmnogoljudnije muslimanske države

Marko Nikolić

Kandidat koalicije stranaka koju je predvodila Indonežanska demokratska partija – Borba, na čijem je čelu Megavati Sukarnoputri, peta indonežanska predsednica i biološka ćerka „oca“ ove južnoazijske nacije Sukarna, svojim poreklom, biografijom i nepretencioznim ponašanjem ispada iz šablona, za obične smrtnike nedodirljivih, napirlitanih autoritarnih političara, pristalica politike „čvrste ruke“ i dinastičkih potomaka, krojača sudbine Indonezije od sticanja nezavisnosti od Holandije po svršetku japanske okupacije 1945. godine. Rođen u polumilionskom gradu Surakarta (ili Solo) pre 53 godine u siromašnoj porodici stolara, Džokovi se sa 12 godina zaposlio u očevoj radionici za izradu nameštaja kako bi imao za džeparac i nastavak školovanja. U to doba je sa porodicom tri puta iseljavan iz stanova u kojima je živeo, što je imalo presudni uticaj na njegovu stambenu politiku, mnogo godina kasnije, na mestu gradonačelnika Sola.

U srednjoj školi prvi put je došao u dodir sa metal muzikom, što je njegova pasija koja ga od tada nije napuštala. „Rok muzika mi daje inspiraciju, produhovljuje moju borbu za životnu okolinu, borbu protiv korupcije, za pravdu… Udarac bubnja – bum bum – mi snaži duh“, nedavno je za jedan lokalni metal sajt otvorio dušu stari metalac koji među svoje omiljene bendove ubraja i Metallicu, Megadeth, Napalm Death, Lamb of God i Cannibal Corpse. Džokovi je, slušajući gitarsku muziku, završio šumarstvo, a iskustvo u obradi drveta pomoglo mu je da, nakon saradnje sa ujakom Mijonom, pokrene privatan biznis koji mu je u prvo vreme prilično dobro išao, ali je zbog nekih malverzacija propao. Potonji predsednik tu nije klonuo duhom već je pare za idući poslovni angažman pozajmio – od majke. Uskoro se kandidovao za gradonačelnika i zahvaljujući svojoj spretnosti u upravljanju gradskim poslovima i građenju čvrstih veza sa glasačkim telom, preporučio sebe za posao gradonačelnika Džakarte – haotične prestonice u kojoj živi deset miliona ljudi.

Nasmejani i preduzimljivi Džokovi se i na novoj poziciji veoma dobro snašao, a glasačko telo se „zaljubilo“ u njega zato što se gradonačelnik posebno angažovao u uspešnom rešavanju svakodnevnih životnih problema „običnih ljudi“. Regulacija transporta i poboljšanje kanalizacije, te stambenih i sanitarnih uslova življenja samo su neka od dostignuća koja se pripisuju ovom harizmatičnom političaru. Ono što se ipak smatra za njegov glavni adut je neposredna komunikacija, neobavezni stil oblačenja i upravljanja koji je sušta suprotnost ukusu i manirima birokratizovane političke elite Indonezije.

Njegova navika da provodi vreme sa narodom došla je do izražaja na nekoliko rok/metal festivala u Indoneziji i obližnjem Singapuru, kao i na prošlogodišnjem koncertu Metallice, prvom posle dvadeset godina u ovoj zemlji. To prvo gostovanje Metallice na Javi na vrhuncu slave američke grupe devedesetih godina prošlog veka ostalo je u senci velikih nemira zbog objave nekoliko lokalnih radio stanica da će svi zainteresovani biti besplatno pušteni na koncert, što se naravno nije dogodilo. Ovog puta muzika je bila u prvom planu, a basista Robert Truhiljo poklonio je po okončanju svirke Džokoviju svoj instrument ukrašen svojeručnim potpisom. Tadašnji gradonačelnik Džakarte je koncert odgledao iz partera, okružen ostalom metalskom braćom, a ne iz VIP lože. Dar američkog muzičara momentalno je prosleđen državnoj agenciji za suzbijanje korupcije, kao potencijalni mito, čime je Vidodo ojačao utisak političara „čistih ruku“. „On veruje da je ova vrsta muzike pogodna ekspresija borbe za promene i misli da brojni fanovi ove muzike imaju vrlo razvijenu društvenu svest“, kaže predsednikov biograf  Jon Tajrun i dodaje da brojne rok himne nude slušaocima mogućnost učenja važnih životnih lekcija i razvijanje osećanja ljubavi i humanosti.

Džokovijev dolazak na čelo dvestapedesetak miliona Indonežana posebno je sneveselio ljude zadužene za bezbednost predsednika, ako se uzmu u obzir njegovi (pre)česti susreti sa masama. „Njegov stil je nov i veoma različit. Još uvek pokušavamo da mu se prilagodimo“, izjavio je za londonski Ekonomist jedan od njegovih telohranitelja. Vest o njegovoj izbornoj pobedi brojni muzičari su ispratili sa oduševljenjem, među njima i Rendi Blajt iz Lamb of God, lider Megadetha Dejv Mastejn te članovi grupe Guns n’ Roses Eksl Rouz i Bumblefoot. Slično su reagovale i lokalne muzičke vedete – Ebenz, gitarista grupe Burgerkill rekao je da metal „nije muzika koja vodi decu pravo u pakao, u šta veruju brojni indonežanski roditelji, već agresivna i prelepa vrsta muzike u kojoj uživa i naš predsednik!“