Drogom i prostitucijom protiv recesije

Zahvaljujući novom obračunavanju BDP unutar Evropske unije koje uključuje i transakcije „prodavačica ljubavi“, dilera droge, cigareta i alkoholnih pića na crnom tržištu, Italija je uspela da izbegne treću recesiju u prethodnih šest godina

Na pomen statistike, često se citiraju reči Arona Levenstina, profesora na koledžu Baruh, po kome je ona „kao bikini – mnogo toga otkriva, ali sakriva glavno.“ Italijanski statističari kao da su, po nalogu Evropske unije, slobodno interpretirali Levenstinovu misao pri obračunu BDP za drugo tromesečje ove godine, pa su osim prometa droge, pića i cigareta na crnom tržištu, u njemu mesto našle i aktivnosti oskudno odevenih praktičarki „najstarijeg znata na svetu“.

Iako je ISTAT, zvanično statističko telo na Čizmi prvobitno registrovao pad od 0.2% u odnosu na prva tri meseca ove godine, kada je privredna aktivnost smanjena za 0.1%, dodavanjem podataka iz „sive zone“ došlo se do istovetne državne proizvodnje u odnosu na prvi kvartal. Prema odavno utvrđenoj definiciji, zemlja se tehnički nalazi u recesiji kada u dva uzastopna tromesečja zabeleži pad privredne aktivnosti, što je ovim žongliranjem brojkama izbegnuto, te je treća ekonomija evrozone zvanično van nje.

Da Italijani nisu jedini koji statistikom ulepšavaju stvarnost, svedoči argentinski primer s početka godine, gde se stopa inflacije svesno umanjivala tako što su cene proizvoda koji su ulazili u obračun selektivno birane. Tadašnji ministar finansija Hernan Lorencino nije najbolje istrpeo pritisak inostranih novinara da bliže objasni funkcionisanje argentinskog doprinosa obračunu inflacije, rekavši kratko da „želi da ide.“ Nekoliko meseci kasnije, Argentina, u kojoj više od 80% stanovnika ima evropsko (najčešće špansko ili italijansko) poreklo, po osmi put u istoriji svog postojanja je proglasila bankrot.

Italijanski ministar finansija najavljuje rast BDP u idućoj godini, a nama se čini da je tvrdnja američkog novinara Grega Isterbruka po kojoj „ako mučite brojeve, oni će vam priznati bilo šta“ još jednom našla svoju primenu u svakodnevici.