vaskrs1

Većina na Veliki četvrtak opere jaja i ostavi ih na prohladno mesto da se osuše, pa ih na Veliki petak boji. Prvo obojeno jaje, najbolje crveno, ostavite kao čuvarkuću do sledeće godine, a ostala bojte i šarajte kako vam je volja

Milja Lukić

Za početak, da raspravimo da li je pravilno Vaskrs ili Uskrs. Odgovor je: Možete da koristite i jednu i drugu reč. Vaskrs je starija varijanta, ipak za nijansu bolja jer je u savršenom skladu s tradicionalnim pozdravom u vreme praznika: „Hristos vaskrse! Vaistinu vaskrse!“ Ko zna, možda nekad bude i: „Hristos uskrsnu! Vaistinu uskrsnu!“ Reč Vaskrs vodi poreklo od staroslovenskog glagola vaskrsnuti, duže je u upotrebi i tradicionalna je. Uskrs je reč novijeg porekla, u ove krajeve „zalutala“ pedesetih godina prošlog veka. Moja baka je govorila: „Vaskrs je gospodski, a Uskrs… valjda komunistički.”

Vaskrs je „pokretni” praznik, nema fiksiran datum. Praznuje se u prvu nedelju posle punog meseca koja je sam dan prolećne ravnodnevnice ili neposredno posle nje. Najranije može da padne 4. aprila, a najkasnije 8. maja. Da li znate da je Karl Fridrih Gaus, čuveni matematičar i fizičar, sačinio jednostavan algoritam (Gausov algoritam) koji se koristi za računanje datuma Vaskrsa po gregorijanskom kalendaru? S Vaskrsom su povezani lepi običaji u celom hrišćanskom svetu, pa i kod nas. Najprepoznatljiviji je običaj darivanja bojenim jajima. Jaje je simbol obnavljanja prirode i života, vaskršnje crveno jaje znači radost i za one koji ga daju i za one koji ga primaju. Jaja se, po ustaljenoj tradiciji, boje na Veliki petak. U staro vreme, domaćica je u sud sa vodom u kojoj će kuvati i bojiti jaja, dodavala malo osvećene vodice iz vaskršnjeg posta. Na vatri vri voda sa bojom (varzilom), u nju se spuštaju jaja koja bi trebalo ravnomerno da se oboje. Prvo obojeno jaje i danas se ostavlja na stranu do idućeg Vaskrsa i zove se „čuvarkuća”. Na Vaskrs je porodica odlazila u crkvu na svetu vaskršnju službu. Posle službe, narod se međusobno pozdravljao rečima: „Hristos vaskrse!” i „Vaistinu vaskrse!” Taj pozdrav bio je uobičajen sve do Spasovdana.

Kad se iz crkve vrate kući, domaćin pali sveću, uzima kadionicu i tamjan, okadi sve ukućane koji stoje na molitvi, predaje nekom mlađem kadionicu i ovaj kadi celu kuću. Ukoliko ne ume da otpeva vaskršnji tropar, naglas čita „Oče naš” i druge molitve. Posle zajedničke molitve ponovo, jedni drugima čestitaju Vaskrs i sedaju za svečano postavljenu trpezu. Čak i u vremena kad nije bilo popularno slaviti crkvene praznike, ljudi su bojili makar nekoliko jaja i osećao se duh Vaskrsa. Naravno, taj nedeljni ručak bio je bolji od ostalih nedeljnih ručkova. To je vreme kad se priroda budi i mnogi upravo za praznik pojedu prve rotkvice, mladi luk, prvo zelje, mladu šargarepu… Ipak, zvezda tog svečanog ručka svakako je jagnjetina.

vaskrs2

Centralno mesto posvećeno je simbolu Vaskrsa – bojenim jajima. U stara vremena bojila su se samo u lukovini ili u varzilu i bila su braon i crvena. Po predanju, ovaj običaj je nastao tako što su hrišćani na Veliki petak tvrdili da će Hristos vaskrsnuti, a Jevreji su im uz podsmeh govorili da će to biti kada kokoške počnu da nose crvena jaja. U nedelju, kada je Hristos vaskrsao, kokoške su zaista snele crvena jaja.

Nekada je tek po neko jaje bilo ukrašavano, i to hrišćanskom simbolikom. Sad je bojenje jaja postalo svojevrsna umetnost, pa jaja s perlama, bojena slamarskom tehnikom, dekupaž, prirodnom kožom… više imate želju da gledate nego da se njima „tucate” i kasnije ih pojedete.

Kako bojenje jaja za Vaskrs izgleda u praksi? Jaja bi najpre trebalo da operete u razblaženom sredstvu za pranje posuđa, kako bi se s ljuske uklonile masnoća i prljavština. Nakon toga, na tradicionalan način možete da ih ofarbate u tople crvene ili žute tonove, u vodi u kojoj su prethodno iskuvane ljuske crnog luka, crvenog luka, cvekla, orahov list, crni slez, gospin cvet ili u soku od zove. Naravno, iste te boje možete dobiti i kupovinom kesica za bojenje jaja. Ofarbana jaja će dobiti visok sjaj i naročito intenzivne boje ako ih premažete krpom na koju ste prethodno naneli malo ulja, maslaca ili margarina. Nekad se u tu svrhu koristila slanina „sapunjara”.

vaskrs3

Tucanje jajima. Na stolu za Vaskrs centralno mesto ima ukrašena činija s obojenim jajima koje gosti i domaćini između sebe tucaju. Pobednik je onaj čije jaje ostane celo, i na kraju ga razbija sebi o čelo uz reči: „Hristos vaskrse!”, a ostali mu odgovaraju: „Vaistinu vaskrse!” Na Vaskrs se prvo jede kuvano vaskršnje jaje, a tek onda ostalo što je spremljeno. Ako tog dana gost dođe u kuću, prvo se daruje obojenim jajetom, pa se onda poslužuje ostalom hranom i pićem.

Pobusani ponedeljak. Prvi ponedeljak posle Vaskrsa (nedelju dana kasnije jer je ponedeljak odmah posle Vaskrsa sastavni deo praznika) zove se Pobusani ponedeljak. Tog dana treba pobusati grobove umrlih srodnika busenjem sa zelenom travom. U nekim krajevima, ovaj dan se obeležava kao i zadušnice. Naime, izlazi se na groblje, pale se sveće, uređuju grobovi… Taj dan se iznose obojena vaskršnja jaja na grob i potom se dele sirotinji. U tom smislu, Pobusani ponedeljak je dan posvećen mrtvima.

(Veliko hvala Biserki Mariji Gajić na fotografijama vaskršnjih jaja)

Podeli s drugima
  •  
  •  
  •  
  •  
  •