Slobodan Vujanovic @DOB


Slobodan Vujanović Fridom i lista top 10 serija koje su ga najviše razočarale u 2020. godini


Da ponovim? Naravno da me ne mrzi. „Serije koje su me najviše razočarale” nisu „najlošije serije”, iako neke jesu, već samo one u koje sam investirao interesovanje i vreme i potom ga primio u oba oka.

Možda su neke od njih vama okej, čak i super, ali ja se trudim da imam visoke standarde, naročito u slučaju velikih i proverenih autora. A iza svake od ovih serija uglavnom stoji „neko ko je obećavao”.

Smanjio sam doživljaj na samo deset „razočaravajućih” serija, ali mi je glupo da ne pomenem Avenue 5, Perry Mason, Moonbase 8 i The Outsider kao umerene zagađivače ekrana, kao i da se za Avenue 5 i dalje nadam da bi nešto moglo da se desi…

Najneprijatnije od svega, a nadam se da ćete se složiti, jeste koliko se HBO-ovih serija našlo na ovoj listi. A bilo je godina kad nisu mogli da omanu. Sad čitam da nam od njih stiže i nastavak Sex And The City

Elem, evo liste:

10. BELGRAVIA (ITV, a. Julian Fellowes)

KO: Julian Fellowes, kućepazitelj Downton Abbey u novom napadu na višu klasu britanske imperije. A prema sopstvenom romanu.

ŠTA: Ovaj put u našem fokusu su žitelji prestižnog „dedinjskog” naselja Belgravia, koji krajem XIX veka u Londonu pažljivo naseljavaju aristokratija i „nouveaux riches” trgovačkih i drugih biznisa. Pratimo kako jedan davni „greh” dve porodice, aristokratske i trgovačke, stiže do svog hepienda.

O ČEMU MOŽE DA SE PRIČA: Oči gledališta koje je „staro u srcu” bile su uprte u prvu, novu seriju Juliana Fellowesa, nakon što je Downton Abbey neminovno priveden kraju (uprkos igranom filmu iz prošle godine). I verovatno su svi malo do previše razočarani. I to ne samo zbog toga što jedna od glavnih zvezda, komičarka Tamsin Greig, sve vreme izgleda kao travestit koji samo što nije prasnuo u smeh zbog toga gde se zatekao, već i zbog činjenice da nam je u prestižnoj ambalaži, ipak, ponuđena „turska sapunica” s premalo (ili nimalo) kemp momenata koji bi je učinili šik ili intrigantne autentičnosti koja socijalno i politički rezonuje i s modernim gledaocem. Belgravia je bila romantično, benigno, na svaki način staromodno i već viđeno „vikend-štivo” o nesrećnoj ljubavi dvoje mladih koji su nekakvu satisfakciju, ipak, dobili u nesebičnom i plemenitom angažmanu. Fellowes je i s Downton Abbey do pojasa bio u, za neke teško podnošljivoj, patetici i muzejskoj dramskoj postavci, ali ovde zaista nije teško razlučiti štanc reprizni osećaj od umetnički vredne tvorevine, najviše zbog toga što ovog drugog jedva i da ima, i to najviše u domenu kostima i scenografije.

9. DISPATCHES FROM ELSEWHERE (AMC, a. Jason Segel)

KO: Komičar Jason Segel vratio se iz kreativne samoizolacije (da koristim aktuelnu terminologiju) kao autor fiktivne verzije događaja opisanih u dokumentarcu The Institute.

ŠTA: Izmišljeni „Jejeune Institute” organizovao je „bord-igricu” koja se igra na terenu San Franciska, a u kojoj je učestvovalo 10.000 igrača prateći instrukcije date na okačenim flajerima, posterima i drugim oblicima „slanja tajnih poruka”. Segelova verzija nam kroz vizuru četiri takmičara pokazuje kako se igranje igre odrazilo na njihove živote.

O ČEMU MOŽE DA SE PRIČA: Najviše od svega može da se priča o dve stvari: 1) koliko je AMC, bez obzira na oštru konkurenciju, i dalje neobjašnjivo raspoložen da rizikuje s „izrazito prestižnim” sadržajima za koje je očigledno da neće imati neku naročitu gledanost i 2) koliko je čitava stvar od očigledno mentalno načetog Segela zapravo samo njegov pokušaj da projekat „u koji veruje” iskoristi kao neku vrstu terapije za prevazilaženje svoje lične i profesionalne krize. Dispatech From Elsewhere je toliko studentski loš da će se vaše pametne ćelije ubiti od pokušaja da sebi objasne kako je sve vrlo zapravo vrlo retro pokušaj da se kreira jedna kemp, pseudo satira sveta. A nije tako. Stvarno nije. Kast koji okuplja samog Segela, Sally Field, Andrea 3000 (iz Outkast) i trans glumicu Eve Lindley spucan je na vrlo površnu seriju pokušaja da se banalno mistifikuje, da se banalizuje mistifikacija, i da se te-ve publika, kroz uporna obraćanja u kameru istotakođe spucanog Richarda E. Granta, uvuče u sudelovanje i čitav proces gledanja doživi kao pasivno učestvovanje. Svaki dramski aspekt ove serije je neuspešno simuliran, a kao uteha ostaje da je Segel sve iskoristio i da „izađe iz ormara” kao osoba raspoložena za veze s trans osobama.

8. THE EDDY (Netflix, a. Jack Thorne)

Passion project Damiena Chazellea o američkom džez muzičaru koji u Parizu pokušava da otvori i održi otvorenim džez klub. Mnogo lepe džez muzike i dosta melodramatičnih krimi događaja ultimativno bivaju priča o tati i ćerki koji nalaze zajednički jezik u nevolji. Ali ispričano bez strasti.

7. I MAY DESTROY YOU (HBO, a. Michaela Coel)

Zašto ipak „ne” imate opširno ovde.

6. AFTER LIFE S02 (Netflix, a. Ricky Gervais)

Zašto ipak „ne” imate opširnije ovde.

5. LOVECRAFT COUNTRY (HBO, a. Misha Green)

Zašto ipak „ne” imate ukratko ovde.

4. BRIDGERTON (Netflix, a. Chris Van Dusen)

Zašto ipak „ne” imate ukratko ovde.

3. THE THIRD DAY (HBO, a. Dennis Kelly)

Zašto ipak „ne” imate ukratko ovde.

2. A TEACHER (FX on Hulu, a. Hannah Fidell)

Zašto svakako „ne” imate neoprostivo burno ovde.

1. THE UNDOING (HBO)/ BIG SKY (ABC) (a. David E. Kelley)

Zašto ovo prvo nikako i neoprostivo „ne”, čitajte ovde, a i ovom drugom trnu u ekranu, ovde.

 

Podeli s drugima