Milja Lukić

Lista događaja u svetu i kod nas koji su obeležili prethodnu, 2018. godinu – izbor Milja Lukić

Prvi put su detektovane planete van naše galaksije, ukinuto je letnje i zimsko računanje vremena u EU, bile su dve silovite erupcije vulkana: na Sumatri i Havajima, ženama u Saudijskoj Arabiji dozvoljeno je da voze, nažalost, izumrla je još jedna životinjska vrsta – beli nosorog…

SAD, Severna i Južna Koreja

Na samom početku godine, 9. januara, bili su zvanični razgovori između Severne i Južne Koreje. Jedna od najvažnijih odluka bila je da na ZOI u februaru, u južnokorejskom Pjongčangu, nastupaju kao jedna zemlja. U maju novi znak približavanja dve Koreje – Severna je pomerila pola sata unapred svoju vremensku zonu kako bi bila u istoj s Južnom Korejom.

U aprilu je bivša predsednica Južne Koreje Park Gun-Hje osuđena na 24 godine zatvora zbog korupcije.

Ipak, najvažniji događaj u vezi s Korejama jeste singapurski sastanak Donalda Trampa i Kima Džong-Una o normalizaciji odnosa dve zemlje. Ovom samitu je prethodilo prepucavanje nuklearnim pretnjama, koje je sa zebnjom pratio čitav svet.

Makedonija

Makedonsko Sobranje je 11. januara izglasalo zakon o albanskom kao drugom zvaničnom jeziku. U martu je zakon usvojen, ali predsednik Đorđe Ivanov je odbio da ga potpiše.

Na proleće je bivši premijer Nikola Grujevski osuđen na dve godine zbog malverzacija u vezi s javnim nabavkama. Epilog je bio tek u novembru, kad se Grujevski, za kojim je izdata poternica zbog neodazivanja na odsluženje zatvorske kazne, obreo u Mađarskoj u kojoj je zatražio politički azil.

Prespanski sporazum

Prespanski sporazum (regulisanje privremenog imena BJR Makedonije u zvanično – Republika Severna Makedonija) potpisan je u junu s Grčkom. U obe zemlje izbile su masovne demonstracije. U oktobru je dvotrećinskom većinom u makedonskom Sobranju doneta odluka o ustavnim promenama koje se tiču novog imena države. Malo pre toga, u septembru, održan je referendum o članstvu u EU i NATO uz prihvatanje Prespanskog sporazuma. Izlaznost je bila izuzetno niska, nešto preko 35%, i referendum nije uspeo. Za ovu godinu predviđen je novi.

Sirija

Turska vojska je u januaru napala kurdske snage u Siriji. Operacija je nazvana Maslinova grančica. Sirijska vojska poslala je konvoj boraca da pomognu Kurdima.

U isto vreme, sirijska vojska je, uz rusku vojnu pomoć, od ID preuzela kontrolu nad još dva grada.

Avijacija Američke koalicije je sledećeg meseca usmrtila oko 100 sirijskih vojnika. Inače, ova avijacija je deo vojne koalicije pod punim imenom – Američka koalicija za borbu protiv terorista.

Sirijska armija je potom zauzela još tri pokrajine i potisnula Islamsku Državu, a 300 preživelih terorista ID se predalo. Tih dana je oborila i avion izraelske vojske koji je bio u sirijskom vazdušnom prostoru. Krajem novembra oborila je još jedan.

Mnogima nije jasno šta se u stvari dešava u Siriji, ko kome pomaže i ko kome odmaže, pa evo malog vodiča:

  • Sirijsku arapsku vojsku (SAM) i predsednika Bašara el Asada podržava Rusija i vojno joj pomaže;
  • pobunjenike, odnosno vojsku Sirijskih demokratskih snaga (SDF) podržava i vojno pomaže SAD;
  • Kurde podržavaju Sirija, Rusija i SAD, a napada Turska;
  • Turska i SAD su NATO saveznici;
  • Turska i Rusija imaju sporazum o razmeni informacija i uzajamnoj pomoći u Siriji;
  • Islamska Država (ID ili ISIS) je protiv svih u regionu, a podržava je Saudijska Arabija;
  • Saudijska Arabija i SAD su saveznici i ekonomski partneri;
  • Izrael je levo smetalo u sukobu za sve strane, izuzev za SAD, s kojom je u čvrstom savezništvu.

Ko razume… Da bi sve bilo još nejasnije, 19. decembra Donald Tramp je objavio pobedu nad ID u Siriji(?!). Ne trudite se da pronađete logično objašnjenje za ovakvu objavu.

U aprilu je bilo napada hemijskim oružjem na pobunjenike. Kao odgovor, udružene snage SAD, UK i Francuske bombardovale su položaje sirijske vojske, a Sirijci optužuju SAD za korišćenje hemijskog oružja.

Sirijska vojska i Ruske vazduhoplovne snage krenule su u septembru u napad protiv ID u još jednoj pokrajini, ali je akcija završena s polovičnim uspehom.

Priština

Na desetogodišnjicu samoproglašenja, 17. februara, Burundi je povukao priznanje tzv. Kosova. U decembru su to uradili i Madagaskar i Solomonska ostrva, tako da se godina završila sa 13 povučenih priznanja samoproglašene samostalnosti.

U martu je Hašim Tači „naredio” da se formira Zajednica srpskih opština. Izuzev ove „naredbe”, o tome do kraja godine više nije bilo nijednog izgovorenog slova, niti ijednog konkretnog dela.

Istog meseca su privedeni Marko Đurić i Željko Jović, i pušteni bez podizanja optužnice. To je bio povod da Srpska lista izađe iz tzv. kosovske vlade.

Preminuli su:

    • 16. januar – Oliver Ivanović (r. 1953), političar
    • 9. februar – Nebojša Glogovac (r.1969), glumac
    • 10. mart – Uber de Živanši (r. 1927), modni kreator
    • 14. mart – Stiven Hoking (r. 1942), fizičar
    • 28. jul – Dragoslav Ognjanović (r. 1961), advokat
    • 16. avgust – Areta Frenklin (r. 1942), pevačica
    • 4. septembar – Vladeta Jerotić (r. 1924), akademik; i Marijan Beneš (r. 1951), bokser
    • 14. oktobar – Milena Dravić (r. 1940), glumica

U avgustu je bilo na ivici sukoba: vozila Kfora su u kontingentu krenula ka severu Kosova, zbog čega je Srbija hitno sazvala sednicu Saveta za nacionalnu bezbednost. Utom je Kfor već bio na Gazivodama, koje je nadletao i vojni helihopter. Na srpsku notu su odgovorili da je reč o „rutinskoj vežbi” i povukli se. Mesec i po dana kasnije, krajem septembra, kosovski specijalci su zauzeli hidrocentralu Gazivode, na šta je u Srbiji proglašeno stanje pune borbene gotovosti, pa su se posle nekoliko sati povukli.

Prošle godine u novembru je odbijen, posle neuobičajena dva kruga glasanja, četvrti po redu prištinski zahtev za prijem u Interpol.

Prištinski zahtev za prijem u Interpol

Takse su ipak bile udarna vest u vezi s Prištinom. Prvo je 6. novembra uvela takse od 10% na robu iz Srbije i BiH, da bi posle dve nedelje visina takse bila 100%. Ova odluka je još uvek na snazi, iako su i EU i SAD zahtevale da je Priština ukine.

Takozvana Vojska Kosova formirana je 14. decembra, zbog čega je na zahtev Srbije i Rusije sazvana Sednica Saveta bezbednosti UN 17. decembra, i pored protivljenja SAD i UK. Bila je otvorena za javnost.

Slučaj Skripalj

Velika Britanija je prvo samo informativno objavila da su bivši dvostruki agent, britanski državljanin Sergej Skripalj, i njegova ćerka Julija, ruska državljanka, otrovani tzv. nervnim gasom. Dan potom je lično Tereza Mej pred parlamentom optužila Rusiju i od nje zatražila zvaničnu izjavu u roku od 24 sata. Ekspresno je neformalno odgovorio Sergej Lavrov odbacivši sve optužbe. Zvaničnog odgovora nije bilo.

Slučaj Skripalj

Usledilo je proterivanje 23 ruskih diplomata u roku od sedam dana, kao i zajedničko saopštenje lidera UK, SAD, Nemačke i Francuske u kome optužuju Rusiju. Recipročna mera je ustaljeni scenario Rusije, s tim što je ovaj put još i zatvoren Britanski savet u Rusiji i povučen sporazum o obnavljanju britanskog konzulata u Sankt Peterburgu.

EU je izjavila, odnosno predsednik EK Donald Tusk, da je Rusija „najverovatnije” kriva za trovanje, jer nema drugog prihvatljivog objašnjenja. To se odrazilo na odluku da 14 zemalja EU protera ruske diplomate.

Nobelova nagrada za književnost

Usled skandala u Nobelovom komitetu za književnost, Švedska akademija je 4. maja saopštila da 2018. neće dodeliti nagradu za književnost.

Žuti prsluci (Francuska)

Protesti su počeli spontano u novembru u Parizu, preko društvenih mreža, protiv povećanja poreza na gorivo, i proširili se na celu Francusku, delimično i na druge zemlje. I lista zahteva se proširila, čak ide i do izlaska Francuske iz NATO i EU, a po rečima jedne učesnice protesta koju je snimio BBC „radi se o nezadovoljstvu kvalitetom života, o ljudskom dostojanstvu”. Protesti su vrlo nasilni, i nemaju vođu. Nisu uspeli pokušaji nijednog političara da iskoristi nezadovoljstvo građana i nametne se kao lider protesta.

Sukobi s policijom su uobičajena pojava: gađaju je kamenjem, a policija odgovara suzavcem, vodenim topovima, često i prekomernom silom (jednom čoveku bukvalno je otkinuta ruka) i ponižavanjem (svet je bio sablažnjem fotografijom policije koja je 153 učenika naterala da kleče). Na primer, samo tokom jednog dana, 1. decembra, povređene su 133 osobe na ulicama Pariza, uhapšeno je 412, i četiri je poginulo. Za nedelju dana, 8. decembra, Pariz je bio blokiran, a uhapšeno je 548 osoba! Istog dana je u Briselu, na tamošnjem protestu Žutih prsluka, preventive radi, uhapšeno 70 ljudi.

Žuti prsluci

Sutradan je Makron zapretio da će odgovorni za materijalnu štetu i nasilje biti kažnjeni, da bi dva dana kasnije suspendovao taksu na gorivo. Ova mera nije zaustavila proteste, naprotiv. Mnogi učesnici su i zaboravili na porez na gorivo, glavna meta postao je Emanuel Makron. Ni nove mere mu nisu pomogle, postao je simbol „zaštitnika bogatih”, iako je najavio povećanje minimalnog dohotka za 100 evra, ukidanje poreza na prekovremeni rad i poreske olakšice za one koji zarađuju manje od 2.000 evra mesečno.

Protesti traju još uvek. Nasilje je veliko, kao i materijalna šteta.

Srbija

Protesti Stop krvavim košuljama, koji su počeli 8. decembra u Beogradu kao iskazivanje nezadovoljstva povodom napada na Borka Stefanovića i njegove saradnike u Kruševcu, vremenom su prerasli u protestne šetnje 1 od 5.000.000. Protestne šetnje šire se i na druge gradove Srbije i sve više građana im se pridružuje. Za razliku od protesta u Francuskoj, nisu nasilne.

 

Podeli s drugima
31  1 
32
Shares