naslovna-1


Najduži očekivani životni vek ima Japanka koja živi u ekološki čistoj sredini, zdravo se hrani, druželjubiva je, optimistična i bogata


 

Nije nikakva tajna da žene u proseku žive duže od muškaraca: u bogatim zemljama šest godina, u siromašnim oko tri. U Japanu, na primer, među starijima od 100 godina, 87% su žene. Na dužinu života, pored toga kog ste pola, kvalitetnih zdravstvene zaštite i ishrane, utiču i druželjubivost, optimistički stav prema životu, bogatstvo, zagađenost životne sredine…

Usamljeni ljudi u proseku žive pet godina kraće od onih koji dane provode u okviru porodice ili s prijateljima. Lošijeg su zdravlja od druželjubivih: imaju viši krvni pritisak, podložniji su stresu i depresiji, i veću verovatnoću da će oboleti od Alchajmerove bolesti. Uglavnom jedu kaloričnu i nekvalitetnu hranu.

Pozitivci u proseku žive čak sedam i po godina duže od pesimista! Luče više serotonina i endorfina − hormona sreće. Samim tim, hormone stresa luče u zanemarljivim količinama, i imaju jači imunosistem. Korelacija između optimizma i dobrog zdravstvenog stanja stručno se naziva PENI-sistem (psiho-endo-neuro-imuno). Ukoliko mislite da je „optimizam” veštački osmeh, varate se. To su iskrena osećanja i iskren razgovor, duboka vera da će sve, pa i ružne stvari, imati pozitivan ishod.

Bogati u proseku žive 15 godina duže od siromašnih. Jasno je zašto.

Ljudi koji žive u industrijskim zonama imaju tri godine kraći životni vek nego oni koji su u ekološki čistijim sredinama.

Prosečna dužina života varira od države do države, međutim, postoji i parametar očekivanog životnog veka koji ne mora da se poklapa s trenutnim stanjem (izračunava se na drugi način, nije tek puka statistika). Decenijama unazad, neke zemlje se izdvajaju:

Japan − 83 godine (pre samo tri godine, prosečna dužina života bila je 84,5 godine, ali je u međuvremenu porastao broj samoubistava);

Italija, Francuska, Monako, Španija, Portugalija, Grčka, Island − 82−83 godine (nautricionisti bi dali merodavan odgovor);

Švajcarska, Australija, Singapur − 82 godine;

Luksemburg, Švedska, Norveška, Belgija, Velika Britanija, Izrael − 81 godina;

Nemačka, Kanada − 80 godina.

 

1

 

Statistički, od 1950. do 2011. stanovništvo Afrike se uvećalo za 4, 8 puta, Latinske Amerike i Azije − oko 3 puta, Okeanije − 2,8 puta, Severne Amerike − dva puta, a Evrope − 1,4 puta. Ako uzmemo u obzir očekivani i prosečan životni vek ovih regija, očigledno je da je stanovništvo Evrope u proseku najstarije.

Tokom 2010. tek 11 država imalo je više od sto miliona stanovnika: Kina, Indija, SAD, Indonezija, Brazil, Pakistan, Bangladeš, Nigerija, Rusija, Japan i Meksiko; i one čine 60,3% celokupne svetske populacije. Sve imaju pozitivan prirodni priraštaj (što znači da im broj stanovnika raste), osim Japana, koji je na „pozitivnoj nuli”, i Rusije, koja je tada imala negativan priraštaj.

Do danas, stanje se izmenilo jedino u vezi s Rusijom − prosečan životni vek bio je 59 godina, sada je 68 godina za muškarce, a 65, odnosno 72 za žene. Očekivani životni vek je 72 godine za muškarce i 77 za žene. Takođe je porastao i prirodni priraštaj, sada je skoro 2%. U planu je da 2020. broj stanovnika bude oko 150 miliona. U Rusiji i afričkim zemljama u poslednjih šest godina ostvaren je veliki napredak: u Africi zbog smanjenja mortaliteta, u Rusiji zbog promenjene demografske politike.

Što se naše zemlje tiče, prosečan životni vek i očekivano trajanje života su 70−72 godine za muškarce i 72-77 godina za žene. Najkraće žive muškarci u Kovinu − 68 godina, a najduže žene na Vračaru (beogradska opština) − 79,5 godina.

 

Podeli s drugima
  • 7
  •  
  •  
  •  
  •  
    7
    Shares