Dolazak proleća – Bele poklade i Maslenica

Nije nikakva tajna da su mnogi paganski običaji uspešno ukomponovani u novu, hrišćansku religiju

Milja Lukić

Kod nas je preplitanje paganskog i hrišćanskog najočiglednije u običajima u vezi s Božićem, kod Rusa s Vaskrsom, kod Italijana, Španaca, Brazilaca… s karnevalima pred ili u okviru velikih verskih praznika. Tako je nedelja, dan pred početak Vaskršnjeg posta, kod nas poznata kao Bele poklade, a u Rusiji je to poslednji dan Maslenice, sedmičnog praznovanja.

Naravno da staroslovenska mitologija ne poznaje praznik pod nazivom Vaskrs, ali su Stari Sloveni proslavljali kraj zime i početak proleća silnim svetkovinama, koje su se do danas zadržale u nešto izmenjenom obliku. Svi stari narodi, ne samo Stari Sloveni, proslavljali su dolazak proleća, svima je upravo proleće značilo početak nove godine, novi prirodni ciklus smene godišnjih doba, novi život. U Staroj Grčkoj su to bile Dionizijske svečanosti, u Starom Rimu Saturnalije, i tako redom. Jednom rečju, to su karnevali, gde god da se održavaju. Suština je ista, razlika je u detaljima. Reč karneval može se prevesti kao „ukloniti meso”, od italijanskog carne levare; ili carne vale – „zbogom meso”. Kako god, na karnevalu se opraštamo od mesa i posle njega počinje post.

 

Sećate se filma Sibirski berberin? U nekoliko scena, na vrlo slikovit način prikazano je kako izgledaju dani tokom Maslenice. Reći ćete – (pre)mnogo jela, pića, ludila… Da, upravo tako bi se, u najkraćem, mogao opisati taj praznik, posle koga sledi šest nedelja posta. Simbolika je u svakom detalju praznovanja, čak i u tučama, napijanjima, prejedanjima, praštanjima sa sve grljenjem i ljubljenjem… Stari Sloveni nisu imali post kakav nam je danas poznat, ali su im smene godišnjih doba oblikovale život, pa je sasvim razumljivo da „poludite od sreće” pred dolazak lepog vremena i buđenja prirode.

 

U Srbiji se za vreme Belih poklada, poznatih i kao Mačkare, ljudi maskiraju, idu od kuće do kuće, uveseljavaju domaćine šalama, a oni ih daruju. Veselo raspoloženje je obavezno! Po selima se pali vatra u centru, odvažni mladići je preskaču. Ipak, ono što je najvažnije da uradite upravo danas jeste – praštanje. Budući da počinje nova godina, novi prirodni ciklus, sve staro i loše treba ostaviti iza sebe i u novi život ući potpuno čist, radostan, bez greha i u miru sa svima. Verovanje je da ovaj dan mora proteći lepo, u obilju i veselju, kako bi vam cela godina, do novog proleća, bila takva. Zato se porodice okupljaju na zajedničkom ručku, roditelji ugađaju deci, zetovi dvore tašte, snaje svekrve, i svakom, pa i najgorem neprijatelju, treba reći: „Bog da prosti!”

Praštanje i očekivanje oprosta, kao i obilna trpeza, veselje i „ludiranje”, zajedničke su crte s Maslenicom, sedmodnevnim praznovanjem u Rusiji. Međutim, postoje i brojne razlike. Na primer, u Rusiji ovo nije poslednji dan „mesojeđa”. Oni su meso prestali da jedu sedam dana ranije, prošle nedelje. Sad jedu mlečne proizvode, pa je ovaj praznik poznat i pod imenom Sirna nedelja (Sirna sedmica). Međutim, glavno jelo tokom Maslenice su – palačinke, pa je poznat još jedan naziv, Blinica (od ruskog блины – palačinke). Inače, Maslenica je najpoznatije ime, po maslacu (ruski – маслo), najčešćem mlečnom proizvodu.

 

Palačinke su simbol Sunca, Maslenica je u neku ruku i poštovanje kulta Sunca. Palačinke se jedu u svim varijantama – slane, slatke, velike, male… Bitno je da su okrugle i da ih ima u izobilju. Jedne godine sam tokom boravka u Rusiji u vreme Maslenice imala utisak da sam se pretvorila u palačinku. Da li su mi presele? Nisu, jer je bilo toliko različitih vrsta da ne možete reći kako stalno jedete jedno te isto. Nisu samo palačinke okrugle, već i đevreci, pa i njih ima na svakom koraku. Postoje dve vrste: бублик и баранка. Drugi naziv je đevrek kakav je nama poznat, a bublik je mali, malecni đevrek. Mnogo bublika Rusi nataknu na kanap, nose oko vrata kao ogrlicu, i služe sve koje sretnu. Palačinke Rusi prave i s pivom i s mlekom i s kefirom, od raženog, pšeničnog, ovsenog, heljdinog… brašna, a jedu ih s kavijarom, pavlakom, sirom, sušenom i dimljenom ribom… dok su slatke varijante sa slatkim, džemovima, voćnim želeima, medom… Baranke su kuvane pa pečene, dok su bubliki samo pečeni.

Prva palačinka koja se napravi tokom Maslenice namenjena je precima i nosi se na groblje ili daje siromašnima. Sve ostale palačinke prave se i jedu do iznemoglosti, kao da je takmičenje. Budući da palačinke predstavljaju Sunce, poželjno je što više ih napraviti i pojesti jer – dobijate energiju Sunca, snažniji ste, bolji, zdraviji, srećniji, veći…

 

Pored palačinki, vrlo je važno da tokom Maslenice idete u goste, dočekujete ih, sve uz bogatu trpezu (da bi vam cela godina bila berićetna), stalno budete u pokretu, makar se samo šetali, nadmećete se s drugima (u jedenju, pijenju, pa se i sportski pobijete, da se oprobate u snazi i izbacite iz sebe svu negativnu energiju) i, na kraju, svima sve oprostite i molite da drugi vama sve oproste. Zaboravljaju se svađe i uvrede, uz ljubljenje i reči „Bog da prosti”. Sutradan je Čisti ponedeljak – sve kreće iz početka, a vi ulazite u novu godinu bez ikakvih balasta prošlosti.

Do ponoći imate vremena da se pomirite sa svima s kojima niste u dobrim odnosima.