UEFA-Champions-League

Drugi deo storija o nastancima učesnika osmine finala Lige šampiona je pred vama

Marko Nikolić

200px-Olympiakos4.svg

Olimpijakos (Grčka)

Priča o najtrofejnijem grčkom fudbalskom klubu počela je 10. marta 1925. kada su se članovi dva lokalna kluba skupili kako bi ugasili svoje timove i umesto njih osnovali jedan koji će predstavljati atinsku luku. Na stolu se našao amblem s profilom olimpijskog pobednika, a priča je završena kada je jedan od prisutnih Notis Kamperos predložio ime kluba.

Novi klub brzo je skrenuo pažnju na sebe: što dobrim igrama, što činjenicom da su u navali igrala čak petorica braća iz imućne porodice Andrijanopulos – Janis, Dinos, Jorgos i Vasilis. Najmlađi među njima – Leonidas, priključio se ekipi nešto kasnije, ali je punih osam sezona nosio crveno (strast) – bele (čednost) boje i postao jedna od prvih legendi kluba.

200px-Manchester_United_FC_crest.svgMančester Junajted (Engleska)

Drugi slavni(ji) klub iz Mančestera nastao je 1878. godine kao Njutn Hit LYR, ekipa transportno-teretnog odeljenja Lankaširsko-jorkširske železnice. Isprva je ekipa igrala isključivo protiv timova drugih odeljenja i železničkih kompanija, ali su 1880. odigrali prvi meč protiv Boltona noseći zeleno-zlatnu kombinaciju, boje svoje firme. Izgubili su 6-0.

Vremenom je veza sa železničarima izbledela pa je LYR otpao iz imena, a do nove promene imena došlo je 1902, kada se dug ekipe popeo na nešto više od dve i po hiljade funti (ekvivalentno današnjoj vrednosti od oko 25o hiljada funti). Kapiten Hari Staford pronašao je četiri lokalna biznismena voljna da polože po 500 funti u zamenu za zajedničko vođenje kluba. Jedan od njih, Džon Henri Dejvis postao je tom prilikom predsednik.

FK_Zenit_St_Peterburg.svgZenit (Rusija)

Prva fudbalska utakmica u Rusiji odigrana je u Petrogradu, na ostrvu Vasiljevski 1897. godine između Ostrv“, engleske ekipe i „Petrograda“ koji su sačinjavali lokalni momci. Englezi su dobili taj meč sa 6-0. Prva preteča Zenita bila je Murzinka nastala 1914, pri kraju svog postojanja poznata pod imenom Boljševik. Radnici Lenjingradskog metalskog zavoda 1925. oformili su drugi klub poznat pod imenom Staljinisti, što je bila igra reči koja na ruskom označava i radnike u čeličani.

Zenit je registrovan 1936. godine kada su mu pristupili fudbaleri Boljševika. Tri godine kasnije, na Staljinovu zapovest, Zenitu su se pridružili i Staljinisti. Zenit je i zvanično postalo ime kluba 1940. godine. Nakon Drugog svetskog rata, Zenit preuzima optičarsko udruženje LOMO, a 1990. klub je ponovo registrovan kao profesionalna ekipa u vlasništvu grada. Od 2005. godine vlasnik kluba je ruski gigant Gazprom.

200px-Borussia_Dortmund_logo.svgBorusija Dortmund (Nemačka)

Pred sam kraj 1909. godine, 17 mladića okupilo se u lokalnoj dortmundskoj krčmi „Rezervna igra“ (Zum Wildschutz) sa željom da osnuje fudbalski klub. Kao članovi Omladine Trojstva oni su već igrali fudbal pri lokalnoj crkvi, ali nisu bili zadovoljni odnosom oca Devalda, koji je pokušao da uzurpira osnivačku skupštinu potonjeg nemačkog giganta, u čemu je naravno sprečen.

Borusija je latinski naziv za Prusiju, ali prema nekim mišljenjima, osnivači su se za ovo ime odlučili zbog lokalnog piva koje se pravilo u obližnjoj pivnici. I ovaj klub je tokom vladavine fašista trpeo jer je tokom tridesetih godina prošlog veka tadašnji predsednik kluba smenjen zato što je odbio da se učlani u Hitlerovu partiju. Neki igrači su pobijeni pred kraj rata zato što su koristili prostorije kluba kao zborno mesto za rasturanje anti-nacističkih pamfleta.

Galatasaray_Sports_Club_LogoGalatasaraj (Turska)

Najtrofejniji istanbulski klub nastao je u poslednjim klupama na času istorije i književnosti u prestižnom Galatasaraj liceju, osnovanom 1481. godine, prestižne škole smeštene na mestu nekadašnje đenovljanske kolonije u Carigradu. Te 1905. godine, Turčin albanskog porekla Ali Sami Jen je sa nekolicinom drugara iz škole, među kojima su bili i Crnogorci Milo i Pavle Bakić, osnovao prvi turski fudbalski klub, pošto su u tadašnjoj Otomanskoj imperiji fudbal do tada igrali samo Grci i Englezi, koje je Jen još 1902, pri poseti ujka Sufiju, video kako „pikaju loptu“ u istanbulskoj četvrti Moda.

Prvi kapiten i trener ekipe bio je Bugarin Boris Nikolov zvani „Mečkata“. Pošto tadašnji otomanski propisi nisu poznavali kategoriju građanskog i sportskog udruživanja, Galatasaraj je zvanično registrovan 1912, kada  je najzad donet odgovarajući zakon. „Naš cilj je da igramo zajedno kao Englezi, da imamo boje i ime i da pobeđujemo neturske timove“, rekao je pri osnivanju Ali Sami Jen, po kome se decenijama zvao stadion na kome je Galatasaraj igrao svoje mečeve pre nego što se 2011. preselio na moderniju Turk Telekom Arenu.

200px-Chelsea_FC.svgČelsi (Engleska)

Londonski „Plavci“ jedan su od retkih fudbalskih klubova koji je proizašao iz postojanja stadiona, a ne obrnuto. Stamford Briž (na mapama iz 18. veka vidljivo je da je most u imenu stadiona posledica danas nepostojećeg Stanfordskog potoka) u zapadnom delu Londona je još od poslednje četvrtine 19. veka služio za atletske mitinge. Novi gazda stadiona Gas Mirs, posle propasti dogovora sa komšijskim fudbalskim klubom Fulam, rešio je da osnuje novi fudbalski tim 1905. godine.

Čelsi je nastao u obližnjem pabu „Izlazeće sunce“, koji i danas postoji i zove se „Mesareva kuka“. Novoosnovani klub je bez ijednog minuta fudbalske igre ekspresno primljen u tadašnju englesku drugu ligu. Na veće uspehe morao je da sačeka ruskog milijardera Romana Abramoviča koji je kupio klub 2003. Devet godina kasnije Čelsi je po prvi put u istoriji doneo „ušati“ pehar u engleski glavni grad.

200px-FC_Schalke_04_Logo.svgŠalke 04 (Nemačka)

Nastao kao Šalke Vestfalija 1904. godine, Šalke 04 je u prvim godinama svog postojanja bezuspešno pokušavao da se učlani u fudbalski savez Nemačke, pa su mladići u tadašnjim žuto-crvenim dresovima igrali tzv. „divlja“ takmičenja, karakteristična za „rane radove“ nemačkog klupskog fudbala. Ime je dobio po jednoj od gradskih četvrti Gelzenkirhena, a današnji naziv nosi od 1924. godine kada je i promenio boju dresa u „kraljevsko plavu“. Od tada datira i nadimak „Rudari“, zbog činjenice da su se mnogi igrači i navijači kluba bavili upravo ovim teškim zanimanjem.

Najveće uspehe klub je ostvario za vreme nacističke Nemačke – šest puta je bio prvak, a još dva puta vicešampion. Hitlerov režim obilato je koristio uspehe Šalkea kako bi propagirao poželjnu sliku „nove Nemačke“. Danas je reč o drugoj najpopularnijoj fudbalskoj ekipi u Nemačkoj, pa nije preterano iznenađenje što već nekoliko sezona igra svoje mečeve na uvek rasprodatoj Veltins Areni (skoro 55 hiljada sedećih mesta), iako potiče iz grada koji je tek nešto veći od Novog Sada.

200px-Real_Madrid_CF.svgReal Madrid (Španija)

Engleska igra s loptom stigla je u Španiju zahvaljujući diplomcima Oksforda i Kembridža krajem 19. veka, od kada uzima sve više maha. Prvi madridski klubovi bivaju osnivani početkom prošlog veka, među njima i Madrid FK 1902. godine, zahvaljujući dvojici Huana – Padrosu i Palasiosu. Kralj Alfonso XIII klubu daje titulu Real (kraljevski) 1920, baš kao što je to uradio po jednom klubu iz svake španske provincije (Real Oviedo, Real Sosijedad, Real Sporting Hihon, Real Espanjol, Real Betis itd). Po stvaranju Druge republike 1931. klub je morao da se takmiči bez kraljevskog dela svog imena.

Klubu je vraćen kraljevski status po završetku španskog građanskog rata, a zahvaljujući agilnom predsedniku Santjagu Bernabeuu, po kome se danas zove stadion na kome Real igra svoje mečeve, španski velikan je postao ne samo najtrofejniji klub u zemlji i na kontinentu, već i najbogatiji fudbalski klub na svetu i ekipa čiji igrači vrede najviše na fudbalskom tržištu. Taj podatak dobija na posebnoj težini kada se zna da je klub u vlasništvu svojih članova još od osnivanja.

povezano: Studenti, stranci, radnici i industrijalci (1)

Podeli s drugima
  •  
  •  
  •  
  • 1
  •  
    1
    Share