zoki

Vlasnica je bila razvedena Grkinja, na recepciji je radila neka lujka sa Novog Zelanda koju su zvali Candy, a bar je u zakupu držao naš čovek iz Beograda, u srednjim tridesetim

Bratislav Nikolić

Sad već ne mogu da se setim kako sam i zašto te ’94 u julu dospeo u hostel Anabel u Atini, u neposrednoj blizini trga Omonija. Kako god, tamo su me već čekali neki moji drugari iz Beograda. Mesto je bilo u totalno hipi fazonu. Vlasnica je bila razvedena Grkinja, na recepciji je radila neka lujka sa Novog Zelanda koju su zvali Candy, a bar je u zakupu držao naš čovek iz Beograda, u srednjim tridesetim, Zoki. U tom baru smo stalno visili. U toku dana ispijali smo kafe, a uveče piva.

Ekipa je bila stvarno šarolika. Luksemburžanin, Nemac i Škotlanđanin, najbolji ortaci, u hostelu su bukvalno živeli. Bili su alkoholičari koji su preživljavali prošnjom po kafićima. Takođe, tu se odomaćio i neki ludi Grk koji je bio vojni penzioner, i to sa celih 30 godina starosti. Ponekad su dolazili i neki srpski šaneri, koji su se uvaljivali Zokiju (koji ih je prezirao) kada ostanu bez kinte. Dolazili bi da im isprži jaja i časti ih kafom. Ostala ekipa se svakodnevno menjala, kako to obično i biva po hostelima. I naravno, bilo je i nas nekoliko Beograđana – rešili smo da tu provedemo deo leta, ne znajući šta ćemo da radimo.

Zoki je bio gej. To sam vrlo brzo saznao od Đoleta, mog drugara koji me je i dočekao i pomogao mi da se smestim. Držao je taj bar već dve godine i nekako se snalazio Biti gej u Atini ni tada nije bio problem, tolerancija je u tom smislu bila na visokom nivou i zato je dosta naših gejeva tamo dolazilo da živi. Sećam se nekog baletana iz Narodnog pozorišta koji je leti nastupao po atinskim klubovima imitirajući Madonu i još neke pevačice. I on je svraćao kod Zokija. Takođe, jedno vreme je u hostelu boravio i gej par iz Beograda. Nimalo slučajno, jedan od njih dvojice bio je Zokijev bivši dečko, pa je tu bilo trzavica, ljubomore, smešnih scena… Ali u suštini su to sve bili interesantni ljudi.

Zoki me vrlo brzo zgotivio i počeo redovno da me čašćava kafama. Nisam imao problem da budemo drugari, jer je Zoki bio gotivac, a i značile su mi te besplatne kafe jer sam bio prilično dekintiran. U stvari, da budem potpuno iskren, u početku mi nije bilo svejedno da se družim sa homoseksualcem, jer sam imao mali strah da slučajno kod sebe ne otkrijem sklonost ka sopstvenom polu. To sam brzo prevazišao, prošao sam sopstveni test i mogao sam da budem miran. Čak mislim da mi je to poznanstvo sa Zokijem pomoglo da još tada prihvatim ljude sa drugačijim seksualnim opredeljenjem.

U baru se isključivo slušala atinska radio stanica Kiss FM, koja je puštala korektnu mejnstrim, ali i alternativnu muziku. Sećam se da su tog leta hitovi bili Love is All Around od Wet Wet Wet i 7 Seconds, duet Neneh Cherry i Youssoua N’Douraa. Mogli su se čuti i Pixies, Cure, Counting Crows i tako ta alternativa.

Kada sam rešio da posle dva meseca odem za Beograd, Zoki je insistirao da me časti pićem na Kolonakiju, najekskluzivnijoj lokaciji u Atini. Za razliku od Beograda, tamo na takvim mestima nije bilo kriminalaca. I to je velika i značajna razlika između ta dva grada tokom devedesetih, a možda i danas. Na Kolonakiju su uglavnom sedeli snobovi i bogataši, ali niko nije izgledao kao krimos. Poenta je da je bilo vrlo prijatno sedeti tamo.

Nakon te večeri, sticajem okolnosti, Zokija više nikad nisam video. Posle 20 godina, pre jedno šest-sedam meseci slučajno sam na Fejsbuku naleteo na njegov profil. Postali smo FB drugari bez neke velike euforije i oduševljenja. On mi je rekao da će u maju doći u Beograd i da bismo mogli da popijemo kafu. Pre nekoliko dana, početkom juna, Fejsbuk me obavestio da je Zokiju rođendan, i uredno sam mu na zidu čestitao, ne razmišljajući puno zašto mi se nije javio u maju kako je obećao. Ljudi se često dogovaraju za te kafe, pa uglavnom ništa od toga ne bude.

Međutim, posle nekoliko sati neka njegova prijateljica mi je poslala poruku u inbox da je Zoki u aprilu umro, i da ja verovatno to ne znam. Pogledao sam njegov profil. Bio sam jedini koji mu je čestitao rođendan. Potezom miša obrisao sam tu čestitku.

Podeli s drugima
  •  
  •  
  •  
  •  
  •