Tu negde – Mirko Turčinović (SlovoPres) – utisci čitalaca

---

O knjizi Tu negde pišu: autor, Snežana Đurđević, Danka Utješanović, Nataša Matić, Nađa Iveljić, Ercov Zlatiborac, Dragica Krasavčević, Vojislav Marković, Dragana Kosanić, Olja Jošanović, Ljiljana Stojanović, Rea Sartori i Vesna Obradović

---

 

Autor:

Tu negde je napisana za volanom. Pisana je po taksi-stanicama, parkinzima, benzinskim pumpama, na ulici. Što bi se reklo – uličarka prava, tako da izvinite na njenom rečniku, otela joj se tu i tamo poneka psovka. Pisana u različitim stanjima duha, uma i raspoloženja, pa je čas setna, čas vesela, čas nostalgična, čas nasmejana, čas joj se plače… Takoreći, neuravnotežena (kao njen autor, reći će zlobnici).

Dosta toga sam podelio s vama, dosta toga je ovde novoga. Nekako osećam kao da smo je pisali zajedno jer da nije bilo podrške mnogih od vas, a naročito NEKIH od vas, verovatno ni nje ne bi bilo.

A dugo su se ove pričice opirale da se slože u neku smislenu celinu. To što su dovedene u red i spakovane među korice, zasluga je Milje Lukić (koja je u toku našeg rada na Tu negde verovatno nekoliko puta poželela da me zadavi – jer, težak sam, znam).

A posebnu zahvalnost dugujem ženi velikog srca i zaraznog optimizma – Dušici Kosanović, koja je ubeđena da ove priče treba da budu dostupne večem broju ljudi i da su sazrele da postanu knjiga.

Nadam se da ćete voleti ovu knjigu. Ona vas već voli i zahvaljuje na vašem doprinosu u vidu lajkova, srcâ, pozitivnih komentara i ponekoj suzici. Hvala vam!

***

Pitam majku kad je pročitala knjigu, kako joj se dopada.

– Pa… Dobra je… – kaže nekako kiselo.

– Šta nije u redu? – pitam.

– Je l‘ istina da si počeo da pušiš u trinaestoj? – pita.

– Ma, ne, zapalio bih neku onako u društvu…

– Kuku… A što ne napisa makar u šesnaestoj, sedamnaestoj?

– Pa ne mogu da lažem ljude, bre – zezam se.

– A mene si mogao? Barabo jedna… E, Jekina* zlatna varjača…

*Jeka, to mi je bila baka, njena majka koja je ponekad (vrlo retko) u cilju uspostavljanja reda i discipline posezala za varjačom uglavnom kao sredstvom zastrašivanja i pretnje, osim u krajnjoj nuždi, kad je bila neophodna njena brza, kratka i efikasna upotreba.

Snežana Đurđević:

Umеtnički pеrformans, ispod čеkića, Tu nеgdе mog prijatеlja Mirka Turčinovića, probudićе u vama uspavanе uspomеnе, provеsti vas svеtlucavim vilajеtima potisnutih osеćanja, izmamiti suzе i nasmеjati vas do suza. Njеgovе pričе su pitkе i osvеžavajućе, poput hladnе limunadе u vrеmе najvеćih žеga. Ovaj knjižеvni omnibus prеti da vam sе zalеpi za srcе i prirastе duši, a s obzirom na to da jе NOBELOVAC, od srca jе prеporučujеm.

P.S. Vеć jе čitam po drugi put, da mi nеšto nе promaknе.

Danka Utješanović:

Nisam pisac i ne znam s rečima kao pisac ove knjige. On nije nepoznat, upoznala sam ga kad sam pročitala prvu njegovu priču. Sad smo se sreli Mirko, knjiga i ja. Ugostila sam ga, iako nevidljiv sedela sam s njim, pričali smo, popili kafu i onda me odvezao od tačke A do tačke B. Ali me je čekao, zapalio cigaretu, povukao dva dima i bacio je.

Hvala ti, Mirko, što si me čekao, hvala ti na mom osmehu, hvala ti i na mojim suzama.

Nataša Matić:

Iako je knjiga kratkih priča, ona te poput dobrog trilera tera da je pročitaš u jednom dahu ne bi li saznao kakav će se rasplet desiti na kraju…

Dok je čitam, ne primećujem ni žamor na bazenu, ni preglasnu muziku, potpuno me usisala u sebe, i naterala da svaku priču vizuelizujem i proživim…

Nađa Iveljić:

Konačno je ova „niska bisera” našla put do mene.

Sve priče ispričane u ovoj knjizi biser su do bisera, ljepśi od prethodnog u nizu.

Ove priče svojom ljepotom u jednostavnosti ispričanog i prepoznatljivosti doživljenog kao vlatitog sjećanja čitaoca, čine savršenu „nisku bisera”.

Mirko, čestitam i zahvaljujem na izvanrednoj knjizi Tu negde.

Od srca je preporučujem svim ljubiteljima dobre knjige.

Ercov Zlatiborac:

Već povremeno primećujem zahvalnice prijatelja na poklonu svog proznog prvenca, i negde u dubini srca iliti već nadanja, poželeh da imam u svojim rukama, pred svojim očima Tu negde, ali želje se, bar meni, retko ostvaruju, pa mojoj sreći nema kraja dobivši danas željenu knjigu.

Negde ranije neko reče da je pročitao knjigu u jednom dahu, ali ne, ovo je za mene poslastica, kao za dete čokolada, tako da ću je polako čitati, svaki opis ću dočarati, i zanemariću realnu mučnu sadašnjost!

Hvala iskreno od srca, Mirko Turčinoviću, na ličnom mišljenju da zavređujem da podeliš sa mnom svoja razmišljanja, svoje tokove kroz život!

A posveta* govori više od bilo kojih reči!

*Mom Ercovu, dragom prijatelju, s poštovanjem, Mirko Turčinović

Dragica Krasavčević:

Dragi moj drugar, sad bih i ja da ti javno zahvalim za moju jedinu i najdražu knjigu, dobijenu od samog autora… Za mene je to velika čast, a veruj mi, taj dan je bio i svečan!

Duboko verujem u tebe i tvoju pisanu reč i ZNAM da je ova knjiga tek početak!

Te zato zahvaljujem i spletu okolnosti što sam teška srca prihvatila da uđem na fejs, zavolela ga i naletela na svog sjajnog pisca!

Vojislav Marković:

Poslednjih godina ne čitam previše knjige. Ne stižem, a i nemam nešto koncentraciju za dugačka i teška štiva. Više čitam stručnu literaturu jer moram zbog posla i edukacije.

A onda u skorije vreme dobijem na poklon dve knjige. I obe pročitam u jednom dahu, jer su obe pisane prelepim, čitljivim stilom i jer su životne, satkane od životnih priča.

Ne volim ove javne hvalospeve i ne pišem ih baš često, ali za Mirka i mog komšiju Šarčeva osećam potrebu da napišem (mada komšija verovatno neće imati priliku da ovo pročita jer je stariji čovek i nije na fejsbuku, al’ ću svakako da vam preporučim knjigu).

Mirka Turčinovića sam upoznao tek nedavno, kad sam bio angažovan da fotkam književno veče u Beogradu, iako smo prijatelji na fejsbuku već dosta vremena. Zato sam ga svojevremeno i dodao za prijatelja jer su mi se neizmerno svidele njegove priče iz taksija pretočene u statuse.

Iako znam da će sada da popizdi na mene, moram da kažem da je Mirko na mene ostavio utisak jednog izuzetno cool, duhovitog i inteligentnog lika. Jedan pravi old school beogradski šmeker. Eto tako bih ga najbolje opisao. Ne znam kakav je zaista kao čovek jer ga objektivno ne poznajem i video sam ga jednom u životu, ali to je taj prvi utisak koji Mirko ostavi kad se pojavi. Verujem i da zaista jeste takav jer sam stekao utisak da kod Mirka nema foliranja.

Takva mu je i knjiga.

Iskrena, čitljiva, prepuna nekih crtica iz života ili njegovih razmišljanja na istu temu, razmišljanja o ljubavi, sudbini, o ponekim propuštenim prilikama i mnogim temama u kojima bi svako od nas lako mogao da se pronađe. Bar znam da ja jesam. Nabijena setom za nekim prošlim vremenima i propuštenim prilikama, nabijena emocijama i duhovitošću, toliko da sam sebe hvatao kako se naglas smejem nekim pričama, a onda, već u sledećem trenutku, čitao s očima prepunim suza.

Ne bih vam više otkrivao, samo bih vam iskreno preporučio da pročitate Mirkovu knjigu i garantujem vam da se nećete pokajati.

Dragana Kosanić:

Prvi put, na terenu, s radnim vremenom od 14 sati, bila mi je potrebna jedna noć da je pročitam. Uzdrmala me je iz korena, toliko da nisam mogla da podelim javno svoje razmišljanje. Već tri meseca se u glavi vraćam nekim njenim delovima.

Drugi put čitala sam natenane, s uživanjem, nekoliko dana.

Tvoje priče su u mom životu izazvale lavinu sećanja, nekih, negde davno, zaturenih emocija iz minulog detinjstva i mladosti. Razmišljala sam koju priču da izdvojim. Idole? Zorana? Sat? Dobru ženu? Matorog? Ne mogu nijednu, jer svaka je deo životnog kaleidoskopa, i svaka sadrži minimum jednu rečenicu koja me takne u živac. Tvoja knjiga u meni izaziva setu, nostalgiju za nekim prohujalim vremenima, čiji smo deo bili, i koje je nepovratno prošlo, ne znam kad pre.

Nikad nisam bila „jaka” na rečima, u smislu da sam umela da iskažem šta osećam i mislim, tako je i sad. Ali ti, ti si to rekao u ime svih nas, koji nemamo taj poseban dar.

Ponosna sam, jer te poznajem.

I želim ti još mnogo objavljenih priča. Jer, sigurna sam da imaš još mnogo šta da nam kažeš.

I da, bez obzira na vreme, koje je proteklo brzinom svetlosti (vreme, slično tvojoj istoimenoj priči – Svetlost), bez obzira na činjenicu da je bolji deo života iza nas, iako Pletersi, nećemo se predati pre tog razilaženja.

Jer (citiram te): Umem ja i dalje kvalitetno da sanjam…

Olja Jošanović:

Mirko Turčinović je taksista. Radi noćnu. Dok na štandu čeka mušterije kucka po telefonu i piše knjige. Ja pročitala u dahu…

Ljiljana Stojanović:

Pročitala sam knjigu u jednom dahu i nije mi žao neprospavane noći! Beskrajno sam uživala u toplim, jezgrovitim, iskrenim pričama. Tužne, smešne, poučne… Svaka dotakne dušu! Ne znam koju bih izdvojila, mozda Zid, ili onu o profesorki koja ti je opravdala izostanke, ili Matori, ili… Kad pomenem jednu, žao mi je da ne pomenem drugu. Ipak su me najviše raznežile one posvećene supruzi (jedna obeležena, a za druge sam pretpostavila). Bravo, lafčino! Žao mi je svakog ko ne pročita te ode ljubavi i privrženosti ispričane na tako jednostavan, upečatljiv i ubedljiv način. Govore ne samo da si dobar pisac, već i da si plemenit čovek široke duše i toplog srca. Ako si za svoje školske drugove bio Mendeljejev, za mene si, iz sasvim suprotnih pobuda, od danas Čehov (a on mi je neprevaziđeni mag priče)! Bravo! Ponosna sam što se usuđujem da te zovem prijateljem! Bravo, prijatelju!

Oprosti što sam odužila, morala sam da ti kažem.

Rea Sartori:

Bravo! Tvoje priče imaju svežinu pravog života, osobenost izraza, magiju lakog uvlačenja u sebe, male zaplete koji plene i još mnogo toga. Drago mi je da si objavio svoje priče i da su zvanično dostupne svima. Sve najbolje ti želim, i da nastaviš da pišeš. Danas se koješta naziva piscem, a ti to jesi iako se nikad nisi gurao u te redove. Samo si pisao jer je to deo tvog bića. Odličan deo, vredan pažnje.

Vesna Obradović:

Svi mi koji smo pratili njegov rad, dočekasmo prvenac. Crtice iz života i s posla opisao na maestralan način. Pitko a jako. Hvala dragom prijatelju Mirku Turčinoviću na ovom divnom poklonu. Ko u čuda veruje, taj čuda i stvara. Biće sigurno još njegovih čuda, ne sumnjam u to.