skočko

Slagali lica, slagali, i tako bezmalo dvadeset jednu godinu – zasad

Petar Cvetković, šugejz slagara

U subotu sam imao prvu reč od dvanaest slova (kredibilitet), i nije mi prvi put. Delovala je uočljivo, a onda se ispostavilo da su takmičar i takmičarka imali reči od sedam i četiri slova, što znači da je moja i, ispostaviće se, računarova reč bila duža od zbira njihovih reči. Drugih dvanaest slova prve igre, istoimene kvizu, takođe je omogućavalo dvanaestoslovnu reč, ali ispostavilo se da su takmičari imali devetku i peticu, i ja sam uz svoju sedmicu zauzeo ekvidistancu. Ipak, najviše sam napredovao u prvoj igri (u ostalima sam otpočetka bio odličan!), a za to sam imao i najviše vremena – jedina je tu od samog starta.

Tako kažu, a zakleo bih se da je od starta tu bio i Moj broj, moja prva omiljena igra, druga po redu u kvizu. U (pret)prošlom ciklusu je i računar počeo da rešava zadatak i iznosi postupak nakon što se takmičar(i) „istrči/e“. Skromno priznajem da su nam postupci neretko podudarni, a ponekad i nisu. Računar uvek najefikasnije računa. A ja sam alergičan kad neko množi i sabira u zagradi, kažnjavao bih to.

Korak po korak je najnovija igra, ali to ne znači da odavno nisam uhvatio korak. Majka mi je svedok, a one su nepristrasne prema jedincima. Isto u subotu prvi korak je bio kratak, a koračalo se do bazena. Loš plivač kakav jesam, nisam uskočio, iako se može reći da sam ovladao koračanjem već od prvih koraka, i saplićem ih rešenjem koliko zakorače. Lako je meni s pomalo rasklimane stolice, a ponekad i s troseda…

Pre nego što nastavim s druge tri igre, možda je vreme da kažem da sam se bar triput prijavljivao, onlajn i oflajn, ali niste imali priliku/sreću da me vidite u studiju. Da li zato što su se uplašili, ili je mnogo onih koji misle da znaju jer im kod kuće tako izgleda, te ne stižem na red – ne znam. Istina, nisam skoro pokušavao.

Skočko je četvrta igra, moj omiljeni memo, kako se zove plastična verzija ove igrice koju sam praktikovao u osnovnjaku. Voditeljka Marija Veljković, pre nego što je postala i Milovanović, imala je običaj da kaže da je reč o lakšoj igri, uz koju se takmičari odmore. Ne mislim tako. Kao i s onim sabiranjem i množenjem u zagradi, tu se najjasnije vidi koliko je ko (ne)uk, makar i ne bilo teško. Obradovao sam se kad su uveli ovu igru. Nisam se obradovao kad su izbacili Tangram, a to je bilo možda još devedesetih. Imao sam isečene one geometrijske slike obojene u crveno, i čim bi zadali oblik, krenuo bih i ja da sklapam na stolu.

Bilo je to vreme Nikole Neškovića, autora ovog kviza.

Ko zna, zna je peta igra, koja neopravdano nosi najviše poena, mogućih sto ako se (bude brži i) tačno odgovori na svih deset pitanja, tj. ako se ne izgubi po pet poena za netačan odgovor. Voditeljke – prošle nedelje je primećena jedna nova, ali ne znam da li to znači da je Marija ili ona druga (poljubac) abdicirala, ili im treba i treća – povremeno ovu igru najave kao najtežu, s čim sam ja podrazumevajuće nesaglasan.

kristinar

Podsetnik za Peru: Kristina Radenković, „ona druga“

Asocijacije zatvaraju kviz i mnogi ih navode kao svoju omiljenu igru. Meni nisu omiljene, iako sam – kao verovatno i mnogo ko – savršeno savladao objedinjavanje četiri i manje puta po četiri (i manje) pojm(ov)a u konačno rešenje (ova sintagma ovde je ispražnjena od negativnog značenja iz recentne prošlosti). Kraj.

Prvih devetnaest i po godina Slagalicu je s nama gledala i baka. Nekoliko puta sam kviz gledao kod oca, prijatelja, devojke; skoro nikad ne gledam sam, niti gledam reprize. Skoro uvek palim RTS u 19 časova.

P. S. 22. novembra 1993. emitovana je prva (Muzička) slagalica, a otac pobednika prve emisije takmičio se 15. 9. 2014.

Podeli s drugima
  •  
  •  
  •  
  • 1
  •  
    1
    Share