naslovna


Možda nisu praktični, ali staklo, keramika i drvo mnogo su zdraviji od plastike


 

U Francuskoj je u avgustu usvojena mera zabrane upotrebe plastičnih čaša, tanjira i pribora za hranu. Za sada još nema snagu zakona, ali do 2020. godine, kad će imati punu primenu, ima vremena da se firme koje proizvode hranu, kao i ugostiteljski objekti koji je prodaju, prilagode.

U obrazloženju je navedeno da ambalaža mora da bude organskog porekla, odnosno da se razgradi u relativno kratkom roku, što s plastikom koja se sada uglavnom koristi nije slučaj. Najkraće vreme je oko 100 godina, a najčešće pet stotina godina (toliko je potrebno kesama, na primer).

 

U Francuskoj ovako nešto više nećete moći da vidite
U Francuskoj ovako nešto više nećete moći da vidite

 

Međutim, nije ekologija jedini razlog zabrane korišćenja plastične ambalaže u Francuskoj. Da li znate da plastika nije bezopasna po zdravlje? Nije svaka plastika ista, zato i ima različite oznake, ali generalno − svaka plastika u većoj ili manjoj meri sadrži opasne hemikalije, a ako i najbezbedniju vrstu plastike koristite nebrojeno puta, ona postaje leglo bakterija. Jeste li ikad u ispijenu flašicu vode sipali česmovaču? Ako mislite da je problem rešen time što ste je detaljno oprali, grdno se varate − čak i najtrajnija i „najzdravija” plastika vremenom ispušta hemikalije koje mogu da prodru u hranu ili vodu, a to vreme ćete još dodatno skratiti pranjem u mašini za sudove, zagrevanjem hrane u plastičnim posudama u mikrotalasnoj ili jednostavnim ostavljanjem na suncu.

 

Lupom tražite oznaku
Lupom tražite oznaku

 

Zato dobro pogledajte oznake na plastičnoj ambalaži. Ukoliko nema nikakve oznake, bila je napisana na pakovanju kad ste je kupovali. Na plastičnim flašama, na primer, oznaku morate da tražite lupom, ali postoji.

 

Za jednokratnu upotrebu
Za jednokratnu upotrebu

 

PET (ili PETE) oznaka 1, namenjena isključivo jednokratnoj upotrebi: flaše, posude za hranu koju vam pakuju u restoranima da je nosite kući, plastične čaše… Moguće je da plastika s ovom oznakom ispušta teški metal antimon i materiju EPA, koji ometaju rad hormona, ali im je potrebno vreme, vrela voda, sunce… Bezbedno je samo ako ovu ambalažu bacite posle korišćenja. Piše − jednokratno.

 

omeksivaci-kanisteri-neki-samponi
Omekšivači, kanisteri, kućna hemija, neki šamponi

 

HDP (ili HDPE)oznaka 2, polietilen visoke gustine: flaše jogurta, boce omekšivača, deterdženata za sudove, kanistera… Relativno bezbedna plastika, s najmanjom verovatnoćom ispuštanja hemikalija u sadržaj ambalaže.

PVC (ili V)oznaka 3, polivinil-hlorid. U svom sastavu ima ftalate koji uzorokuju disbalans hormona. Na sreću, ovu vrstu plastike sasvim retko srećemo u industriji hrane.

 

Kutije za hranu
Kutije za hranu

 

LDP (ili LDPE)oznaka 4, polietilen male gustine: uglavnom plastične kesice za namirnice, na primer za sveže mleko ili kvalitetnije kese za zamrzivač. Relativno bezbedna plastika.

PPoznaka 5, polipropilen: čaše za jogurt, ponekad i sokovi. Relativno bezbedna plastika bele boje ili poluprozirna.

 

Čaše od tvrde plastike
Čaše od tvrde plastike

 

PSoznaka 6, polistiren, štetna plastika koja u sadržaj ambalaže ispušta kancerogenu materiju stiren. Samo za jednokratnu upotrebu! To su uglavnom čaše za kafu i stiroporna ambalaža u restoranima brze hrane, najčešće za dostavu.

 

Flašice za bebe
Flašice za bebe

 

Najkomplikovanija je ambalaža s oznakom 7 kod koje piše ili OTHER ili ne piše ništa osim broja. U prevodu, to je bilo koja plastika koja ne spada u kategorije 1−6 (ili plastika za koju se ne može tačno odrediti kog je porekla). Međutim, ponekad se kod ove vrste plastike ne nalazi nikakav broj već samo oznaka PC (ne treba je mešati sa PS!), odnosno najlošija plastika koja izlučuje hemikaliju BPA. Prosto je neverovatno da se upravo od ovakve plastike proizvode flašice za bebe, tvrde plastične čaše koje najčešće namenjujemo deci jer nema opasnosti da će se slomiti kao staklene, razne činije za kuhinju (između ostalog, vangle za mešenje testa), kao i sportske flašice koje najćešće koriste biciklisti.

 

Oficijelne oznake
Oficijelne oznake

 

Sve popularnija reciklaža pogubna je za plastiku za prehrambenu ambalažu. U najkraćem, recikliranje plastike prvo kreće od sortiranja, bar bi tako trebalo jer se svaka vrsta u sledećem koraku ponaša drugačije. A sledeći korak je paljenje. Posle paljenja slede temeljno pranje, zatim mlevenje. Meljava (kako se zove mlevena plastika) može biti krupnija i sitnija, i od nje se odmah prave razni proizvodi od plastike. Oni bi trebalo da imaju oznaku da su od reciklirane plastike, a ako je razvrstana, i od koje plastike. Međutim, ako reciklirana plastika prethodno nije bila razvrstana, u startu ide pod OTHER (broj 7), s dodatnom oznakom da se radi o reciklaži. Ukoliko na predmetu od plastike ili plastičnoj ambalaži nema nikakve oznake, najverovatnije se radi o plastici koja je dobijena na ovaj način. Naravno, taj postupak može da se ponovi unedogled, i da u rukama držite nešto što je hiljaditi put reciklirano, ko zna od čega.

Podeli s drugima