ana-vintur-1410777905-47420

Svi oni koji danas ulaze na bočna vrata modnog ikonostasa (#blogerke#urednice#poznavaoci#ljubitelji) na tome treba da zahvale prvosveštenici Ani Vintur, koja često i preko reda uđe na Sveta vrata

Igor Todorović

Uočim pre neki dan tekst s naslovom „Kako da postanete ikona stila?”. Zainteresovan za predmetni slučaj iz vokacijske a ne subjektivne potrebe, bacih se na tekst s posebnom posvećenošću, duboko zainteresovan za, u neku ruku, otkrivanje „svetog grala” barem kad su moda#stil u pitanju.

Ipak, na kraju teksta, većina zanteresovanih mogla je zaključiti da im, pored delova tela Žizel, Dite fon Tiz, Skarlet Johanson, Šakire, pa i Dženifer Lopez, nedostaje još malo novčanih sredstava, nekoliko trikova u šminkanju i minimum dva a maksimum „nebo je granica” elemenata takozvanih ikonografskih odevnih #komada#asesoara#stila#stava, ali da je stvar rešena! Da bi podstrek bio konkretniji ili sugestivniji, pisac završi ovaj „epohalni” tekst s retro tradicionalnim efektom – P.S. „moda#ikona stila#razlika je u nama!”

 

glamur

 

Nekako se odmah po završeku čitanja prisetih izreke Agate Kristi: „Nikad nisam volela novinare! U svim svojim knjigama sam ih ubila!” (Nekad sam i sâm bio u ulozi novinara, no, na sreću po mene, bez susreta s dragom blaženopočivšom gđom Kristi) Ipak, bez obzira na inicijalni poriv, zarad ideje da se ne nađem u naslovu „Black is back”, ali na stranicama crne hronike, počeh ubrzano da razmišljam kako je i kada P.S. postalo sinonim za pomalo čaršijski, hoću reći kolokvijalni#pisani način da poručimo neki revolveraški sadržaj tipa – razlika je u nama#mislite o tome!

Shvatih tako da moda odavno ne neguje neki stil po PS, niti u P.S. dodatno objašnjava neki sadržaj koji je zaboravila da napomene kad sezonski plasira niz trendova ili stilova koje bi trebalo da pratimo, kako je bio slučaj kad su se rukom u pradavna vremena pisala pisma. Dakle, niti Pe eS (vojna kovanica pravila službe) niti P.S. (literarna kovanica starovremenske, metaforično rečeno – družbe; u stvari „post scriptum” – „posle napisanog”) nisu pobedile u novovekovnom ratu s onim što bi se nazvalo modnom ikonografijom.

P.S. A gde su ikone i ikonografija, tu je i religija, ovoga puta ona modna! Prostom analizom shvatih da su vernici ove religije multikonfesionalni…. neopredeljeni primarno za Isusa, Budu, Jehovu ili Višnu, već za Louis Vuitton, Chanel, Dior, i još bezbroj modnih božanstava kojima se uz dubok naklon i neretko isto toliko dubok džep klanjaju.

Zbog tog i takvog verovanja današnji modni ikonostas predstavlja svojevrstan spoj različitih svetaca, ali i praznikâ nove vere sačinjen od vizuelizacije modnog nasleđa, ponajviše elemenata koje bismo mogli podvesti pod #komp#tablet#android#emotikon#stiker#brend#musthave#trend#stil… i još mnogo toga.

Ikonostas, i u ovoj religiji, jasno je definisan po kanonskim pravilima svake religije. I on je mesto za ikone stila, brenda i novozavetnih modnih svetaca. Kao takav sadrži takođe troja vrata, od kojih su sveta ili centralna određena samo za prvosveštenike, dok su bočna ona koja u poznatim ili priznatim religijama zovu đakonska vrata, a u ovoj našoj modnoj religiji podeljena na blogerska#instagram#fb#snapchat#viber vrata. Uz sve to, modna religija je u međuvremenu postala vrlo liberalna ili populistička, vrlo ekstrovertna i potpuno multikanonska. Kad je nastajala krajem pretprošlog veka, prvosveštenici Poiret ili Worth (možemo ih nazvati i arhiepiskopima modnim) nikako nisu blagonaklono gledali na novi talas upliva ideja i kreacija prvosveštenica kakve bejahu Coco Chanel ili Elsa Schiaparelli. No, ipak sve do devedesetih godina prošlog veka, bez obzira na pojave religijskih frakcija i novih monaško-modnih redova, modna religija je ipak bila i stasavala u duhu latinske reči „religare” – svezati, povezati. Hoću reči, povezivala je sledbenike svoje dogme kroz #duhovne#materijalne#socijalne#društvene veze. Devedesetih godina prošlog veka sve se nekako promenilo. Duhovnost je iščezla onog trenutka kad je najnovija frakcija tzv. prontomodaša osvojila ovu religiju i asimilirala onaj društveni sloj koji u hramove Chanel, Valentino ili Dior nije ni zalazio, misleći da je to božanstvo ipak onostrano ili previše natprirodno da bi bilo deo njihovog kućnog oltara.

 

Wallpapersxl Lv Louis Vuitton 505798 1920x1080

Marama, ešarpa, postava… a tek tašna s Louis Vuitton desenom – san pravovernih
sledbenika modne religije

 

Jedan od rodonačelnika nove dogme bila je i današnja neprikosnovena modna prvosveštenica, gđa Vintur, koja se iz političkog novinarstva, gle čuda, obrela u modnoj Bibliji zvanoj Vogue, i od Starog zaveta napravila svoj Novi zavet, tako što je na modnom raspeću (čitaj: naslovnoj strani, prim.aut) još davne 1988. godine, bez imalo milosti povezala božanski Haute Couture Christian Lacroix ukrašeni top sa simbolom krsta i populističke farmerke. Taj novi pristup religiji sa sve krstom, Madonom (ali ne Isusovom majkom, nego pop zvezdom) i hitom „Like a Virgin#Like a Prayer” došao je do finalnog sloma inicijalnih dogmi i postavljanje one koja je danas dovela do toga da je p.s.moda postala dostupna svima na procenu, analizu, primenu i sagledavanje.

U tom smislu, svi oni koji danas ulaze na bočna vrata modnog ikonostasa (#blogerke#urednice#poznavaoci#ljubitelji) na tome treba da zahvale upravo ovoj prvosveštenici, koja često i preko reda uđe na Sveta vrata, ostavljajući za sobom i pomenutog Kristijana Lakroa, koji, bez obzira na status božanstva, danas dizajnira više papirnu galanteriju nego odevne komade, uz svoj neprikosnoveni i čarobni talenat. Ona je sebi ostavila oreol nedodirljive, i s vrha ikonostasa delegira, određuje, kritikuje ili kroz tamne naočare opservira one koji bi voleli da se nađu kako na raspeću tako i na ikonostasu. Nekad popusti, istini za volju, dajući sledbenicima svojevrsnu modnu naforu, posle sezonskog posta, stavljajući na raspeće po neku novu ikonu stila, ili jednostavno u zaštitu uzme posrnulog sveca koji se zamerio prihvaćenim starokanonskim religijama. Ona, koliko god bila osporavana, pa čak i razotkrivana u #filmovima#biografijama#vestima#frontrow#runway i dalje propoveda religiju kroz svoju modnu Bibliju, iz svoje svete stolice u World trade centru 1. Ona poručuje#propoveda – „Ljudi se plaše mode, čini ih nesigurnim. Kad ljudi pričaju loše o modi, mislim da je to zato što se osećaju pomalo isključeni iz našeg sveta. Ne osećaju da pripadaju pravoj grupi ljudi. Zbog toga nas omalovažavaju.” U neku ruku, ovim rečima kao da govori o prosvećenim i neprosvećenim, sledbenicima i buntovnicima. Ipak, nesporno jeste da Gđa Vintur i dalje sedi u svojoj Svetoj stolici u kojoj, bez obzira na svakolike udare, postojano opstaje.

 

ana-vintur-1433844251-60680

 

U podeli na prosvećene i neprosvećene pojavio se i jaz ali i slepa potreba da ličimo jedni na druge po svaku cenu ili, ako vam je tako draže, u svakoj cenovnoj grupi. Tako i u modnoj religiji imamo politeiste (ljubitelje više modnih božanstava#brendova), monoteiste (ljubitelje jednog božanstva#brenda), ateiste (skeptične posmatrače modne religije ili one koje Gđa Vintur proziva da su nesvrstani u modne krugove), sekulariste (one koji žele da odvoje modu od svakodnevnog života i njen značaj stave u drugi plan kroz etiku i humanizam, na primer), agnostike (koji ne prihvataju postojanje modne religije, prkoseći joj i ne verujući u dokaz da je sezonski trend stvar u koju treba verovati)… To bi značilo da razlike u dogmi nema, i da vernik modne religije molitvama i žrtvom (#kartica#keš#kredit#sniženje#outlet) duboko poštuje i veruje u suverenu vlast više modne sile. U odnosu na pomenutu žrtvu, vernik se svrstava u cenovnu grupu, dok molitvom u širem smislu gledano ostaje pobožni sledbenik, koji ne mora neophodno da bude „ktitor” hramova u Aveniji Montenj, Bond stritu, Via Monte Napoleone ili, recimo, Petoj aveniji.

Pomenuta ikona stila u nastanku, dakle, mora da prihvati, primeni i bogobojažljivo prati neke kanone, ne bi li se i ona našla, barem skrajnuta u nekom kutku, makar kućnog, ako ne eparhijskog ikonostasa. E, upravo tu nastaje problem, koji se zove tumačenje religije, i upravo tu se vraćamo na onaj liberalni deo koji pomenutu religiju u nekim sredinama dovodi u apsurd ili u najmanju ruku loše poimanje ili propovedanje onoga što bi modna religija trebalo da bude. Osoba željna kanonizacije u ikonu stila počinje da bludi između monoteiste i ateiste, između sekulariste ili agnostika, i eto razloga za slučaj kad gledajući neku od slika, s mnogobrojnim haštagovima koji se uz efekat copy#paste lako nakače na sliku izvesne osobe na putu preobraćenja, možemo dodati jedan P.S – Ne verujem! A verovati se mora, kako u prihvatanju tako i u kritici religije, zar ne?

 

120511072735-look-fashionable-less-story-top

 

Otuda u veri da neko postaje modna ikona, s jedne strane nedostaje poznavanje početaka modne religije, dok s druge strane ta vera u preobraćenje obiluje subjektivnim poimanjem onoga što su koraci da se do tog statusa dođe. Pogotovo u sredini gde je ikonopis neretko modno nepismen, a osvešćen isključivo kroz #like#fashionable#style#icon#mood. U potrebi da po svaku cenu postane deo one grupe ljudi koju prvosveštenica Vintour zove pravom, nova modna ikona poseže za opštom ikonografijom i modnom heraldikom brendova i logoa, čak i onda kad joj ne pripadaju, i to pogotovo u sredinama u kojima ih nedovoljno i poznaju. Prontomodaši, oni koji su devedesetih godina razbili mit o natprirodnom u modi, dozvolili su da se moda interpretira, što je izuzetno važno, jer je čini živom i aktivnom. Ali, interpretacija koju oni prave je prostudirana, vrlo mudro postavljena i s jedne strane ipak elitarna, bez obzira na to što religijska „žrtva” od nekoliko hiljada dinara donosi #instant#stylish#look#, ona jednostavno nikako nije ona koja bi tu istu žrtvu, ikako i ikada stavila u onu već pomenutu ktitorsku. Na putu preobraćenja, nova modna ikona i dalje ostaje na ivici ulaza u hram, prateći da li će neki od ikonografskih komada da se pojavi na nekoj od onlajn platformi podvučena crvenim #sale#oneleft ili u nekom od fiktivnih estetika mediteranskih pročelja #outlet#center okupljanja.

P.S. Ukoliko je strast za preobraćanjem prevelika, ima i onih poklonika koji se podaju veri u podzemni #fake svet. Ti zabludeli predstavnici idolopoklonstva spadaju već u domen modnog egzorcizma. Ali o tome neki sledeći put. #razlika je u nama!

 

Podeli s drugima
  • 10
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
    10
    Shares