Ivonin izbor 4-4-2 – Boris Jovanović (SlovoPres)

Na prvi pogled teško sklopiv jer je „iscepkan“ likovima od kojih svako govori u prvom licu, Ivonin izbor 4-4-2 posle prvih nekoliko stranica jednostavno usisa čitaoca, uvuče ga u svet nekadašnje fudbalske ekipe i ima osećaj da je gledao utakmice u kojima su igrači pokazivali svoje umeće i neumeće, da je pratio njihov razvojni put, i da se isto tako našao među njima u sadašnjem vremenu, malo više od dve decenije kasnije, barem kao kibicer. Fudbaleri uvek privlače pažnju, makar bili i bivši.

Među njima je i ženski lik, vrlo važan, ne samo zbog naslova romana, već i kao pokretač zakulisnih radnji. Ivona je ta koja je imala više kombinacija nego svi oni zajedno. Tokom čitanja ćete se opravdano zapitati da li je Ivona suštinski sastavljala ekipu, a trener imao samo formalnu ulogu u tome: „Neke žene imaju bolji njuh za igrače nego ulickani menadžeri i prepotentni treneri. Valjda jer su svesne da ne smeju da promaše u proceni.“

Likovi su živopisni, odlično okarakterisani, čemu značajno doprinosi i jezik kojim Jovanović vešto barata i svaki lik smešta na svoje mesto. Budući da je ceo roman pisan u prvom licu i svako govori za sebe, naslovi poglavljâ po uslovnim imenima aktera i više su nego opravdani. Šta je (na kraju balade) postao desni bek, šta golman koji je, uzgred budi rečeno, ostao Golman, kao i desetka koja je Desetka, i napadač – Napadač… Jedino lično ime je Ivona, u stvari Slavica. Ivona više zvuči seksi nego Slavica, zar ne? Otprilike se tako odvija misaoni proces u glavi zgodne devojke koja je pobegla od nasilja i siromaštva, čvrsto rešena da prošlost zakopa (i bukvalno). Njena ambicija bile su kombinacije u kojima može da ostvari najveći uspeh s jedinim kapitalom koji ima – svojim telom. Trebalo je „igrati na manje brojeve“, ili možda nije – pita se Ivona alijas Slavica.

Beograd je poprište fudbalske ekipe u kojoj se igrači manje ili više ili nikako druže, i godinama kasnije samo potvrđuju ko je s kim bio na istoj talasnoj dužini. Stvarni život je prenesena realnost s terena. Sudaranje sujeta, različite životne želje i još različitija ostvarenja, uglavnom promašaji i nezadovoljstvo, repriziraće se opet kad najuspešniji nekadašnje saigrače poziva na okupljanje. Dolazi iz Nemačke, gde je nastavio karijeru. Zajednički i suprotstavljeni interesi, isprepletenost životnih puteva i odabir strane kojoj će se prikloniti trebalo je da kulminiraju na zajedničkoj večeri posle mnogo godina.

U romanu Ivonin izbor 4-4-2, mogu se prepoznati uzori autora Borisa Jovanovića, a možda je to i zamka jer je sâm priznao da je „odrastao na američkom noaru i italijanskim piscima devedesetih“. Kratka jezgrovita rečenica, minimalistički (samo naizgled) izlivi osećanja, epiteti koji udaraju kao maljem, svedeni opisi, ogoljena neprivlačna realnost bez ikakvih ukrasa – sve su to čari ovog romana koji ćete pročitati u dahu.