familija

Kažu da ako nešto nisi objavio na fejsbuku kao da ti se nije ni dogodilo

Radica Milovanović

Odem tamo, ono ljudi postavljaju slike sa letovanja. Šestopedeset komada u cugu! Ne lažem, života mi!

Otvorim album i bacim pogled. Ne mogu sve da gledam, majke mi, i svašta da vidim. U zaludnim noćima listala sam neke. Sad imam problem.

Slike ko slike… ali kad krenu redom, mislim da mi putujemo sa njima. Slika iz automobila, pa iz restorana gde su išli da jedu i obave nuždu. Pa ispred hotela/kuće/vile pitajkurac čega, pa sobe, kreveti, komode… i obavezno kupatilo. Ej, imaju kupatilo, treba svi da vidimo gde su se tuširali i kenjali, aman! Pa peškiriće, pa plaže, pa poza spreda, odzada pa….  A onda idu slike sa kamenčićima i, recimo, bubamarama ili leptirićima… Jebote, sad treba da padnem u nesvest. Uhvatio neko trenutak kad je buba sletela na kamičak ili listić. Zamisli!!!

Ima slika i gde piju kafu, pivo ili sok – sve na stolu da se uslika. Ne daj bože da ne vidimo šta ima! A zatim večere: uslikaj tanjir, pa kako neke jede… I tako dvaes’ slika.

Sve se nešto mislim, kad sve to uslikaste daj da vidimo i kako se krešete, kakite i piškite, to jedino nedostaje. Da imamo potpuni ugođaj, bre!

Pa ‘bem mu mater; zar je neko otišao na odmor da bi slikao klozete i bubamare i kačio ih na fejs!

I šta me boli briga šta je ručao, večerao i gde se šetao pa stao pored česme… da se slika.

Razumem nekoliko slika – aj’, to je okej, – ali desetodnevni serijal na obali, sa svim živim detaljima?!

Možda sam drkoš, ali dajte malo intime ljudi! Zar ne želite da neke trenutke imate samo za sebe i svoje drago biće!?

Neko tu nije normalan ili sam budala što to gledam pa se nerviram i psujem. Nekad lajkujem neku sliku, ako imam živaca da pogledam ili šibnem lajk na ceo album i bez gledanja. Mnogi i dalje ipokazuju želju da svoj odmor, intimu podele sa ostatkom sveta!

Jebo mater ako znam ko je tu luđi.

Podeli s drugima
  •  
  •  
  •  
  •  
  •