Đelem, đelem
Međunarodni dan Roma obeležava se 8. aprila, u znak sećanja na prvi Svetski romski kongres u Londonu 1971. godine, a ustanovljen 1990. u Serocku u Poljskoj, kad je održan četvrti
U Londonu su 1971, od 7. do 12. aprila, predstavnici Roma iz 30 zemalja sveta izabrali romsku himnu – Đelem, đelem (Išao sam, išao), i zastavu – plavo-zelenu, s točkom na sredini. Plava boja asocira na nebo, zelena na travu, a točak na pokret, njihov nomadski život. I zaista, ima li boljeg prikaza romskog duha? Možda nedostaju jedino violina ili truba u nekom ćošku.
U našem jeziku ispravno je reći Rom, a Ciganin je reč koja se smatra diskriminatorskom. Inače, Rom na romskom jeziku znači – čovek, muž… Na engleskom je naziv Gypsy, pogrešno izveden od imenice Egipat. Naime, nekada se smatralo da je postojbina Roma Egipat. Prvi pomeni o Romima na Balkanu datiraju s početka 14. veka, a do kraja 16. bili su u Švedskoj i Škotskoj.
Poreklo Roma nije sasvim utvrđeno. Po najraširenijoj teoriji, iselili su se iz Indije (pokrajina Radžastan) u 10. veku. Genetičari se slažu s ovom tvrdnjom, na osnovu ABO krvne grupe i telesne fizionomije koje odgovaraju severnoindijskim kasta ratnicima. Međutim, lingvističari nisu tako složni – po jednima, poreklo im je iz Pendžaba (severna Indija i Pakistan), sa čijim stanovnicima imaju velike jezičke sličnosti, ali po drugima, Romi su došli iz Šri Lanke, jer im je osnova jezika identična sinhali jeziku, koji se govori u Šri Lanki. Ipak, kako su Romi sve do kraja 20. veka uglavnom živeli nomadskim životom i dolazili u kontakt s mnogim kulturama i jezicima, i njihov romski se menjao, pa postoji mnogo varijanti.
Zbog velikog broja osobenosti koje ih razlikuju od ostalih, smatraju se za naciju koja živi po celom svetu, ali je u okviru nje oko 80 etničkih grupa. Nemaju jedinstvenu religiju.
S Romima su još uvek povezani ružni stereotipi: prosjačenje, krađa, gatanje… Odavno su napustili nomadski način života, ali nisu sasvim asimilovani u društvo. Nezaposlenost i siromaštvo koje je prati najveći su među romskom populacijom. Iako ne tako često kao ranije, i dalje prednjače u sklapanju maloletničkih brakova. Posebno je teško Romkinjama čiji je prosečan životni vek – 48 godina! Među Romima su retki oni sa završenom srednjom školom, još ređi stekli su visoko obrazovanje. Ipak, situacija se menja nabolje, pa među Romima ima sve više uglednih članova društva.
Jedna od lepih asocijacija u vezi s Romima jeste muzika. Njihova kultura neodvojiva je od čarobne muzike koju stvaraju. Najviše su se istakli u Rusiji, Mađarskoj, Rumuniji, Srbiji, Španiji… Flamenko, koji se smatra za španske nacionalne muziku i ples, romskog je porekla. U Rusiji se njihova muzika zove – romska, i naširoko je poznata i vrlo popularna. Romi su zaslužni i za tamburaše u Vojvodini i Mađarskoj, za jedinstveno sviranje violine u Rumuniji, kao i trubače na jugu Srbije.
Za mnoge poznate ljude nikad ne biste poverovali da su Romi, ali oni to ne samo da nisu krili već su s ponosom isticali:
Đango Rajnhard (izmislio tehniku sviranja gitare sa samo tri prsta jer nije imao dva koja je izgubio u požaru; prvi evropski džez muzičar romskog porekla),
Pablo Pikaso (ponosno izjavljivao da je Rom),
Jul Briner (baba po majci ruska Romkinja; počasni predsednik Svetskog saveza Roma do kraja života 1985),
Tajson Fjuri (irski Rom, svetski prvak u boksu),
Majkl Kejn (na osnovu izgleda nikad ne biste rekli da je ovaj ser (dobio titulu 2000. godine) Rom, ali on to neprestano s ponosom ističe),
Čarli Čaplin (rođen u Smetviku kraj Birmingema, u romskom karavanskom naselju u kome se rodila i njegova majka),
Bob Hoskins (baba Romkinja; u mladosti je radio u cirkusu),
Rita Hejvort (rođena kao Margarita Karmen Kansino, po ocu je poreklom od španskih Roma).
Kod nas su poznati Romi mahom iz sveta muzike: Šaban Bajramović, Esma Redžepova, Usnija Redžepova, Džej Ramdanovski, Ljuba Aličić…
Operska pevačica Nataša Tasić Knežević naslikovitije je opisala stereotipe koji prate Rome: „U inostranstvu me predstavljaju kao – umetnicu, a ne Romkinju, iako ja jesam Romkinja.“
Ostavite odgovor