Čovek čini odelo

Mladi i perspektivni kreator u oblasti mode za muškarce Srđan Janković govori za naš sajt o muškoj psihologiji i ograničenjima modnog izražavanja „jačeg pola“, oštrim linijama i avangardi, viteškim ramenima, uličnoj modi i isplativosti, razlici u procesu izrade modnih kolekcija i filmskih kostima, i o još ponečemu…

Kristina Đuković

Kada je u pitanju muška moda, obično se tvrdi da postoje samo dva odela – za svadbe i za sahrane, a da je, u većini slučajeva, u pitanju jedno te isto odelo – ono sa mature. Međutim, možda muškarci samo nisu spremni da, vekovima unazad, prećute koliko vremena provode ispred ogledala, kod krojača ili u odabiru sopstvenog stila. Na primer, vitezovi, zastave, simboli – zamislite da ubijete svog sabrata samo zato što je, greškom, obukao majicu pogrešne boje. Mora biti da je moda za muškarce daleko važnija, jer sem stila i ukusa pojedinca, šalje važnu informaciju o pripadnosti određenom jatu. Ko sme da im kvari igru?

Srđan Janković, mladi i perspektivni kreator u oblasti mode za muškarce, pokušao je da pomeri krojeve za svadbe i sahrane. Već kao svršeni student Fakulteta primenjenih umetnosti, u okviru kolektivnog nastupa sa svojim klasićima na Beogradskoj nedelji mode, a kolekcijom inspirisanom oštrim linijama kubizma, pokazao je da za svoje „pomerene krojeve“ crpi inspiraciju kako iz daleke prošlosti, istorije umetnosti, tako iz svakodnevnog života. Srđanove kreacije možete pogledati u Supermarketu (Višnjićeva 10)!

Otkud ideja da se baviš baš muškom modom?

U muškoj modi sam pronašao sam više prostora za izražavanje. Smatram da je mnogo izazovnija zbog same psihologije muškarca kojem je društvenim kodeksima nametnut određeni izgled, dok ježena slobodnija da eksperimentiše. U tom smislu, poigravanje na ivici između avangardnog i društveno prihvatljivog je ono što je glavna karakteristika mojih dizajnerskih komada.

Budući da si mlad, sigurno se sećaš te prve prezentacije svog rada i kolekcije „KUBizam“ na Beogradskoj nedelji mode, 2010. godine. I danas se, u tvom radu, primećuje „opsesija“ oštrim linijama u kreacijama. Otkuda taj spoj oštrih linija koje naglašavaju viteštvo i eleganciju i pomerenost u istih u celokupnom sklopu tvojih kreacija?

Hahahaha, da opsesija, to si dobro primetila. Upravo te oštre linije i izdužena silueta su ono što najbolje opisuje moj rad. Pored toga veoma volim da radim sa pleteninom koja je sama po sebi mekana. Predstavlja mi izazov spajanje te dve suprotnosti u celinu.

Šta je to sa kragnama koje samo što ne postanu kapuljače, a u isto vreme imaju eleganciju kragne na smokingu…

Većina muškaraca će teško na sebe obući nešto previse avangardno. Tako da, za igru i pomeranje koja je meni kao kreatoru veoma važna, ostaju detalji kao što su kragne, džepovi, falte…

Negde sam pročitala da su ramena u tvojim kreacijama krojena tako da izgledaju viteški? Iz koje epohe crpiš inspiraciju za svoje kreacije?

Gotovo nikada se ne oslanjam na epohe već se uvek trudim da ispratim aktuelne modne trendove i usvojim ono sto mi se učini najzanimljivijim. To što si pročitala je pretpostavljam bilo vezano upravo za diplomsku kolekciju koju si već spominjala – silueta je bila veoma naglašenih ramena. Te sezone su bila zastupljena u gotovo svakoj kolekciji pa sam i ja podlegao uticaju.

Radio si kostime i za film? Po čemu se razlikuje kreiranje sopstvene kolekcije od osmišljavanja kostima za jedan film?

Potpuno je drugačiji proces stvaranja modne kolekcije i scenskih kostima. Najbitnije za scenski kostim je da se, kako karakterno tako i u formi i koloristički, isprati određeni lik dat scenarijem. Temeljni dogovori sa rediteljem, direktorom fotografije, scenografom su obavezni da bi krajnji rezultat ostavio željeni utisak i ispratio priču do kraja. A kada radim na svojim kolekcijama imam potpunu slobodu u izražavanju i ne postoje nikakve granice ni preduslovi. Što, samim tim, može biti i zahtevnije jer treba pročistiti misli i ideje i izvući suštinu.

Obično se kaže da je odeću sa piste nemoguće nositi u svakodnevnom životu. Ipak, tvoje kreacije su izložene, a i prodaju se u Supermarketu. Šta ide najbolje?

Svaki dizajner ima izbor koliko će njegove kreacije biti nosive i komercijalne. Pored piste, ja bih svoje komade voleo da vidim i na ulici i iz tog razloga se trudim da svaki bude nosiv i lak za kombinovanje sa stvarima koje svako od nas ima u ormanu. Supermarket ima odličan koncept – tamo možete popiti kafu, ručati, kupiti neki suvenir ili zanimljiv komad garderobe i veoma mi je drago što sam deo toga. Ne mogu tačno reći šta najbolje ide, ali sam zadovoljan prodajom, a podrška i povratne informacije kupaca su neprocenjive i daju mi motiv da istrajem.

Šta misliš o stilu odevanja muškaraca na javnoj sceni? Ko ima stila?

Potpuno sam suprotnog stanovišta od onog da odelo čini čoveka. Po mom mišljenju – čovek čini odelo. I ne mislim da su firmirana odeća, moderna frizura ili skupe cipele nešto što te može načiniti osobom od stila. Na javnoj sceni, kako u svetu tako i kod nas, ima svega i svako ima prava da predstavi sebe kako želi.

Koje vrste tkanina najčešće koristiš u svojim kreacijama i zašto baš tim daješ prednost?

Ne opterećujem se toliko vrstom tkanina koliko se trudim da moje kreacije budu od prirodnih materijala, prvenstveno zbog ugodnosti osobe koja će ih kasnije nositi.

Kakvi su ti planovi za budućnost i da li je u planu neka revija?

Već uveliko razmišljam o kolekciji za jesen-zimu 2014. Za sada je sigurno da će se naći u Supermarketu propraćena editorijalnim fotografijama. Modna revija za sada nije u planu, što ne znači da do jeseni neće biti.

I još jedno pitanje: U toku je fudbalsko prvenstvo sveta. Ako si bacio oko na neke od reprezentacija, po tvom mišljenju, koja ima najbolje dresove?

Hahahaha, nisam očekivao ovo pitanje. Na žalost ne mogu ti dati odgovor na njega. Dresovi su prvenstveno funkcionalni, udobni i uočljivih boja iz opravdanih razloga, pa samim tim po mom mišljenju i ne postoji neka bitna razlika.