Brizbejn – Jevgenij Vodolazkin (Službeni glasnik)

Roman ne nosi naziv Brizbejn zato što se radnja dešava u tom gradu, već zato što se NE dešava. Taj daleki grad je metafora boljeg, sigurnijeg i bezbrižnijeg života

Bojan Šojić

Posle Avijatičara još jedan odličan roman ruskog pisca Jevgenija Vodolazkina.

Radnja prati svetski poznatog muzičara Gleba Janovskog, koji na vrhuncu svoje karijere dobija Parkinsonovu bolest. Tremor desne ruke kojim se bolest otkriva, izvor je užasa za Gleba, jer on je – gitarista. Paralelno se odvijaju dve radnje – jedna koja prati muzičara u sadašnjosti, a druga u kojoj pratimo njegovo odrastanje, školovanje, ljubavi, zaposlenje, ali i političke prilike u Ukrajini i Nemačkoj osamdesetih i devedesetih godina XX veka. Tako nas, mogli bismo reći, Vodolazkin drži u stanju napetosti na dva fronta, pri čemu nam stvara velike emotivne talase koji su čas melanholični, čas euforični. Zapljuskuju nas, a mi smo nemoćni da se od njih odbranimo.

Roman ne nosi naziv Brizbejn zato što se radnja dešava u tom gradu, već zato što se NE dešava. Taj daleki grad je metafora boljeg, sigurnijeg i bezbrižnijeg života, slobode i ljubavi, skloništa od svih ovozemaljskih nevolja. Iz nade da će se tamo obresti jednog dana, Gleb crpi snagu da pregura teškoće s kojima se suočava.

Topla preporuka za čitanje.