stars

Sunce se prividno kreće po ekliptici i prolazi određena sazvežđa, koja zovemo sazvežđima zodijaka. Ona nisu jednaka i razlikuju se po veličini. Severno i južno od ravni ekliptike nalazi se pojas od po osam stepeni sa svake strane, poznat kao zodijak

Jelena Studen Vojvodić

Zodijak ili zodijački krug, podeljen je na 12 jednakih delova, od kojih svaki ima po 30 stepeni, a svaki taj deo predstavlja jedan zodijački znak. Zodijački znakovi imaju svoja imena, koja su dobili prema imenu sazvežđa, a koja su se tu nalazila pre mnogo vekova. Danas i pojedini astrolozi umesto termina zodijački znak pogrešno upotrebljavaju termin sazvežđe. Sazvežđa nisu iste veličine, dok su zodijački znakovi jednaki, a astrologija i ljudsko iskustvo zasnivaju se na zodijačkim znakovima. Zodijački znakovi predstavljaju odsečke ekliptike, koje ne možemo videti, dok su zodijačka sazvežđa sazvežđa oko ekliptike. Zodijak je zasnovan na 12 jednakih perioda, koje Sunce provodi u svakom znaku, počevši s prolećnim ekvinocijem severne hemisfere.

Ovo je prva tačka Ovna, koja se zove i prolećna tačka, a Sunce dolazi u nju oko 21. marta, kad prelazi iz južne u severnu hemisferu. Tog dana imamo jednaku dužinu dana i noći, što predstavlja početak proleća na severnoj hemisferi. Nakon toga, Sunce se penje sve više i više na nebu severne hemisfere. Suprotno od prolećne tačke ili 0 stepeni Ovna, nalazi se tačka na 0 stepeni Vage, koja se zove jesenji ekvinocij ili jesenja ravnodnevica, koja označava početak jeseni na severnoj hemisferi. Tada ravan ekliptike seče ravan ekvatora, a Sunce svake godine oko 23. septembra prolazi ovu tačku, kad postepeno i noći postaju duže. Početak leta na severnoj hemisferi je 21. juna, kad Sunce dolazi na 0 stepeni Raka, što predstavlja letnji solsticij ili Rakov povratnik, jer Sunce počinje polako da se spušta. Sunce silazi sve niže i niže, a dani postaju sve kraći. Oko 22. decembra, Sunce dolazi na 0 stepeni Jarca, što označava zimski solsticij, kad Sunce dolazi u svoju najdalju tačku od severne hemisfere. Ovo je u severnoj hemisferi najkraći dan u godini, dok na jugu počinje proleće. Prema tome, svakom godišnjem dobu pripadaju po tri zodijačka znaka (4 x 3 = 12). Proleće: Ovan, Bik i Blizanci; leto: Rak, Lav i Devica; jesen: Vaga, Škorpija i Strelac; i zima: Jarac, Vodolija i Ribe. Ako ovoj četvorci godišnjih doba pridružimo trojstvo znakova, dobijamo četiri trojstva ili jednaku podelu kruga na 12, a kad takvu shemu postavimo na zodijak, ona će se savršeno uklopiti.

Ljudsko iskustvo, kao i iskustvo astrologije, odnosi se na zodijačke znakove, a ne na sazvežđa, a astrologija polazi od viševekovnih iskustava. Današnje rasprave vode se i zbog astronomskog pomeranja prve tačke Ovna u sazvežđe Riba (zatim u Vodoliju), što se dešava usled precesije. Međutim, za astrologiju ovo pomeranje nije važno, kao ni činjenica da zodijački znakovi više ne odgovaraju astronomskim sazvežđima, osim u slučajevima kad određujemo astrološke ere. Evo šta je rekao Karl Jung o tome:

„Astrološka oznaka vremena ‘Sunce u Ovnu’, jedan je od načina da se izrazi proleće, ne odnosi se na pravo zodijačko sazvežđe u kome se Sunce nalazi. Posle nekoliko hiljada godina, Sunce, kad bude u znaku koji smo odlučili da zovemo Ovan, zapravo će se nalaziti u Jarcu s astronomske tačke gledišta. Drugim rečima, biće u sazvežđu koje mi povezujemo sa zimom, pa ipak, proleće neće izgubiti ništa od svoje snage.“

Prema tome, na dan prolećne ravnodnevice Sunce se nalazi na 0 stepeni Ovna, što predstavlja početak jednogodišnjeg ciklusa. Mi koristimo 12 zodijačkih znakova ili 12 arhetipskih simbola. Zodijački znakovi danas se ne podudaraju sa sazvežđima usled precesije ili zbog posledice promenljivog nagiba Zemljine ose rotacije, koja zaklapa ugao od 23,5 stepeni. Ovakvo kretanje utiče na pomeranje prolećne tačke u odnosu na pozadinska sazvežđa, međutim, za zapadnu astrologiju, ovo nije od važnosti. Zapadna astrologija koristi tropski zodijak koji je povezan s godišnjim dobima, a kao početnu tačku uzima prolećnu ravnodnevicu ili 0 stepeni Ovna, koja nema veze sa sazvežđem Ovna. Sideralni zodijak, koji koriste neki astrolozi, nije u vezi sa prolećnom ravnodnevicom ili 0 stepeni Ovna, već je povezan sa sazvežđima.

Početak sideralnog zodijaka zauzima uvek isti položaj u odnosu na fiksne zvezde, ali ono što je od suštinskog značaja jeste da i tropski i sideralni zodijak imaju 12 jednakih delova ili 12 znakova. Sideralna astrologija poravnava znakove horoskopa s odgovarajućim istoimenim sazvežđima. Međutim, ono što je ovde od važnosti, jeste da se astrolozi koji koriste tropsku astrologiju i astrolozi koji koriste sideralnu astrologiju slažu u jednom, a to je da ekliptika treba da bude podeljena na dvanaest jednakih delova.

Zmijonoša ili Ophiucus

Danas se pokušava da se u javnost unese zabuna i barata s trinaestim znakom ili Zmijonošom (Ophiucus), što nema nikakvog smisla i što predstavlja narušavanje savršene sheme zodijaka. Još su drevni narodi počeli da grupišu fiksne zvezde u sazvežđa, a danas ih ima preko 100, dok je Zmijonoša samo jedno od ovih stotinak sazvežđa. Sazvežđe Zmijonoša službeno je uključeno temeljem međunarodnog dogovora tek 1922. godine! Sunce se nalazi u sazvežđu Zmijonoše od 30. novembra do 17. decembra, a ovo sazvežđe se nalazi između Škorpije i Strelca. Prema tome, sada već postoji preko 100 sazvežđa, od kojih je jedno od njih i Zmijonoša, ali možemo se podsetiti i još nekih. Postoje cirkumpolarna, jesenja, zimska, prolećna i letnja sazvežđa. Cirkumpolarna sazvežđa nikad ne zalaze i vidljiva su preko cele godine, dok se prolećna, letnja, jesenja i zimska sazvežđa najbolje vide u odgovarajućim godišnjim dobima. Navešćemo neka, cirkumpolarna: Veliki medved, Mali medved, Zmaj, Kasiopeja, Kefej; prolećna: Volar, Devica, Lav, Hidra, Kentaur; letnja: Labud, Orao, Lira, Strelac, Zmijonoša, Severna kruna, Škorpija, Vuk, Vaga; jesenja: Andromeda, Pegaz, Ovan, Ribe, Kit, Vodolija, Jarac; i zimska: Orion, Veliki pas, Mali pas, Blizanci, Kočijaš, Bik, Persej, Krma, Rak.

Sazvežđe Zmijonoša pripada grupi severnih sazvežđa i povezan je s mitom Herakla, velikog grčkog junaka. Jedino sazvežđe koje je podeljeno na dva dela jeste Serpens, a između njih se nalazi Zmijonoša. To je slika Herakla koji u svakoj ruci drži po jednu zmiju. Herakla je rodila Alkmena sa Zevsom. Hera, Zevsova žena, bila je ljubomorna i poslala je dve zmije da ubiju Herakla. Dok se Hera kretala kroz šumu, naišla je na bebu i, ne znajući da je to Herakle, podojila ga je. Na taj način Herakle je dobio božansku snagu i kasnije je uspeo da ukroti te dve zmije. Po drugom mitu, Zmijonoša predstavlja Asklepija, boga lekarske veštine. Kad je Asklepij stajao zamišljen nad Glaukovim telom, jer nije znao kako da ga povrati u život, ušla je jedna zmija i obmotala se oko njegovog štapa. Asklepij je ubio ovu zmiju, međutim, došla je i druga zmija noseći u ustima neku travu kojom je ubijenu zmiju vratila u život. Asklepije je tu istu travu upotrebio i vratio u život Glauka. Sazvežđe Zmijonoše je postalo simbol lekara, znanja i mudrosti. Važnije fiksne zvezde u sazvežđu Zmijonoše su: Jed prior, Jed posterior, Han, Sabik, Rasalhag i Sinistra. Jad prior i Jad posterior predstavljaju ruke kojima zmijonoša drži zmiju. Sabik je zvezda iz desne noge Zmijonoše, a Rasalhag predstavlja glavu Zmijonoše.

„On ih je ozakonio, izrezao ih, sastavio ih,
izrezao ih i zamenio ih, te pomoću njih stvorio:
dvanaest sazvežđa u svetu,
dvanaest meseci u godini,
dvanaest organa u biću muškom i ženskom…
(…) Dvanaest u borbenom redu:
tri koji vole,
tri koji mrze,
tri koji omogućavaju život,
tri koji ubijaju…“

Podeli s drugima