wild

Odlazak na pusto ostrvo uglavnom se ne planira, pa je prava sreća ako te ta izolacija strefi baš u trenutku kad si spreman da sebi budeš dobar prijatelj. Što, za većinu nas, i nije stopostotna pretpostavka

Kristina Đuković

Kad nam ponestane smislenih pitanja, iskrsne i ono leksikonsko, “šta biste poneli sa sobom na pusto ostrvo?”, podrazumevajući da bismo svi, u takvim dramatičnim trenucima, pri sebi imali omiljenu plejlistu ili nekakvu knjižurinu za borbu protiv tako jadnog života. Ali, odlazak na pusto ostrvo uglavnom se ne planira, pa je prava sreća ako te ta izolacija strefi baš u trenutku kad si spreman da sebi budeš dobar prijatelj. Što, za većinu nas, i nije stopostotna pretpostavka.

Wild unapređuje ovu neodumicu u tom pravcu – šta je to nužno imati pri sebi i u sebi u trenucima ekstremne izolacije. I, ako toga nema, kako ga iskopati po svaku cenu. Na ovo biva primorana Cheryl Strayed,  glavna junakinja memoara o mukotrpnom bekpekerskom putu po američkoj nedođiji. Od pitanja prtljaga – šta treba da ima svaki bekpeker, i kako se vremenom ova žena uči racionalizaciji tog tovara, reditelj Žan Mark Vale prelazi sa izviđačkog na životni bukvar, budući da se paralelno, Šeril bavi i onim drugim tovarom – svojim traumama, stranputicama i greškama iz prošlosti koje su je na put i povele.

Kanađanin Vale očigledno ima sklonost ka junacima koje sticaj okolnosti natera da se radikalno promene. I u filmu Wild, kao i u njegovom mračnijem ali i potpunijem ostvarenju Poslovni klub Dalas, Vale ovoj temi pristupa sa dubokim osećajem za životnu dramu i preciznim uvidom u detalje ponovnog slaganja razbucanog scenarija nečije sudbine.

Na osnovu iskidanih flešbekova praćenih dnevničkim zapisima i citatima koje junakinja ostavlja na čvornim mestima svog dugog puta, deluje da je ona u potrazi za mirom, dok je avantura sve ono što ne želi. Međutim, Vale, uprkos scenarističkoj pomoći sladunjavog Hornbija, ne dozvoljava da ona pronađe mir, tišinu i idilu u netaknutoj prirodi. Usamljenost, bespomoćnost i jad nespremne devojke naspram indiferentne prirode može da uvuče jezu u kosti. Za razliku od verterovske tragike odmetnika od civilizacije u filmu Šona Pena U divljinu, jeza je ovde sirovija, budući da glavna junakinja, umesto naivnosti i idealizma nosi tovar frustracije, besa i samosažaljenja.

Iako u trendu pretvaranja holivudskih princeza u bundevu tako što za Oskara igraju loše majke, kriminalce, socijalne slučajeve i žene u problemu (počev od Džulije Roberts u Erin Brokovič, preko Šarliz Teron u Čudovištu, Meg Rajan u Mračnim opsesijama, Nikol Kidman u Rođenju, Kejt Blenčit u Blue Jasmine ili Dženifer Aniston u filmu Cake), Ris Viterspun u ulozi Šeril uspeva da svoju avanturu predstavi kao nužno, a ne izletničko putovanje u nevolju.

A, što se kandidatkinje za Oskara u kategoriji „najbolja sporedna ženska uloga“ tiče, Lora Dern u ulozi Šeriline majke koja je prisutna isključivo u diskontinuitetu misli glavne junakinje, zaslužuje da joj i Meril Strip čestita.

Podeli s drugima