witold_gombrowicz

Čitanje pametne literature na plaži. +36°,+37°. Bačiš se u vodu, da razladiš mozak. Listaš stranice mokrim rukama. Kopaš petom po pesku. 95% kupača vlasnici tetovaža različitih kvaliteta i sveobuhvatnosti. Vitolde Gombroviču, ruiniraš moju (kasnu) mladost

Dario Stajić

„I baš taj mehanizam, koji nižem čoveku dopušta da izbegne konfrontaciju s višim, učinio mi se nemoralnim“ (str. 57)

Vitold je, iz dana u dan, ponekad s pauzama i prekidima, vodio dnevnik. Daleko od Poljske, poljskog nacionalizma, poljskog socijalizma, poljskih piva: „Żywiec“, „Lech“, „Warka“, „Żubr“ ili „Okocim“, fizički. 24 godine života, proveo je u Argentini. Tačnije, od 1939. do 1963. Živeo je i u Zapadnom Berlinu i Južnoj Francuskoj. Sve do smrti 1969. godine. U otadžbinu se nije vraćao. Fizički.

Sa katolicizmom njegovih zemljaka, vezao ga je „duboki pesimizam u odnosu prema čoveku.“  A bio je ateista kome su se divili mnogi vernici. Kao i Crkva, u stalnom „nepoverenju prema čoveku“.

Truckanje po vlastitoj biografiji. Svakodnevnici. I milion nedoumica. Druži se da bi preživeo, preživljava da bi se družio. Čita samo ono što mu dolazi u ruke, a ne i ono što bi voleo da čita. Materijalno oskudevanje i duhovno bogatstvo.

Kritičan prema Kafki i Sioranu: „reči odišu podrumskom hladnoćom i truleži groba, a previše su i sitničave“ (str. 71). Kritičan prema domaćinima: „Argentinac veli: – To je veliki pesnik. Odgovorio sam da nije ništa. Nula“ (str. 147)

Sebi. „Činovničić upropašćen sedmočasovnim uredovanjem, pridavljen u svim književnim poduhvatima“. (str. 213) „Jesam. Previše jesam.“ (str. 244)

Vitoldovu Poljsku prepoznaju mnogi ne-Poljaci. Svi mi koji s ponosom kažemo „pripadamo drugorazrednom narodu“ (str. 339) imamo svoje „Poljske“.

Podsećanje na plažu: „Sunce je zaslepljujuće i šareno… Blesak i senka.“ (str. 418) Izoštrenost čula. Pobuna čula.

„Bah je dosadan! Objektivan. Apstraktan. Monoton. Matematičan. Sublimiran. Kosmičan. Kubističan. Bah je dosadan!“ (str. 515)

Samoobuzdavanje. „Uzdrži se, huliganska retoriko!“ (str. 547) I „ŠTO PAMETNIJE, TIM GLUPLJE.“ (str. 771).

Delo osebujne slobode, forme i mudrosti, napisano da istovremeno zadivi „egocentrike, snobove i estete“. (str. 799) A možda i da ne bude objavljeno?

„zbacivanje mladopoljskog korseta sa sebe“ (Vojceh Karpinjski)

Podeli s drugima
  •  
  •  
  •  
  •  
  •