Sudden Death of Stars – All Unrevealed Parts of the Unknown (Ample Play)

Tiha psihodelična voda breg roni – (bolja) prošlost je sadašnjost je (bolja) budućnost. I to bez nostalgije

U jednom od svojih mnogobrojnih raspojasanih izlaganja, neformalni frontmen kultnog norveškog black metal/crust punk sastava Fenriz izneo je zanimljivu teoriju po kojoj je potrebno preći određenu diskofilsku kilometražu kako bi se „navukli“ na određene bendove. Strastveni ljubitelj preslušavanja muzike je tom prilikom kao primer naveo američki sastav Steely Dan, „koji nema šanse da vam se svidi na prvu“, ali posle obilne konzumacije muzike počinjete da kapirate njihovu priču (još nisam dospeo u tu fazu, i od Steely Dana volim samo obradu pesme Dr. Wu u izvođenju grupe Minutemen). Sa francuskim sastavom Sudden Death of Stars to nije slučaj – sva je prilika da bi vam se njihova muzika odmah dopala, samo kada biste imali gde da je čujete. I tu opet u priču uleću strastveni slušaoci da vam skrenu pažnju na njih.

Uslovno na marginama muzičkog biznisa, britanska izdavačka kuća Ample Play jedna je od najudarnijih pesnica globalno već neko vreme aktuelnog vremeplova posebno podešenog na šezdesete, i njihova recentna izdanja sastava Sufis i posebno Smoking Trees namiruju apetit (malog ali izbirljivog) tržišta za čistotom i nevinošću koja je krasila rok svirku u poslednjoj revolucionarnoj deceniji sredine prošlog veka. Njima se na ovoj listi svojim drugim albumom sada pridružuju i raspevani Francuzi.

Sudden Death of Stars dolaze iz Rena, grada koji je u posebno gorkoj uspomeni ostao navijačima Crvene Zvezde, no tu je pregršt umirućih zvezda u imenu benda, da bar na kratko ublaže tu (višedecenijsku) teskobu. Uprkos bombastičnom naslovu albuma, koreni ove svirke nisu nikakva nepoznanica – šezdesete, malo Britanci, malo Ameri, čuvene Nuggets kompilacije i neizostavan zvuk sitara kojim se igla na zvučnom kompasu pomera ka istočnjačkoj spiritualnosti. Ono što izdvaja Francuze je pedantna i elegantna popičnost njihovog izraza, pomalo neočekivanog saputnika pronađenog na pola puta između garaže i psihodelije.

Shodno starinskom SF narativu, članovi benda nemaju imena već su obeleženi brojevima od 83 do 87. Sličan „vintage“ fetiš članovi grupe iskazuju i prema izboru instrumenata: „troše“ se i daire, tambura, gitara sa 12 žica i nekoliko vrsti orgulja (Farfisa, Filikorda i Voks Jaguar) koji daju onu preko potrebnu boju zvuka neophodnu za svaki uspešan muzički ritual psihodelične prirode. Na sve to, treba pohvaliti fokusiran rad na pisanju pesama (izdvajaju se igranjci po mesecu Over The Top i The Break Up, te nešto onostranija Blackboard) i milozvučno slaganje glasova koje nikad ne sklizne u mulj njanjavštine, spajajući u novu celinu raznorodna neopsihodelična iskustva svojih generacijskih i nešto starijih kolega The Black Angels (SAD), Temples (UK) i Tales of Murder and Dust (Norveška), između ostalih.

Uglačana i sjajna poput zašećerene jabuke na varoškom vašaru, All Unrevealed Parts of the Unknown je ploča na kojoj su radili dobri poznavaoci sviračkog zanata i na kojoj ništa nije prepušteno slučaju. S obzirom na uočene kvalitete, lako će naći svoje mesto u kolekcijama izbirljivijih slušalaca, po mogućstvu na mokrom peškiru, kao prosvetljeni predah od loptanja, plivanja i „morževanja“ po plićacima nekog od bližih ili daljih mora.

(M. N.)