niall

Sve u svemu – bezidejnost. Jedna od poslednjih nada Zapada, nada da Istok neće biti previše osvetoljubiv prema svojim viševekovnim ugnjetavačima, uzurpatorima i okupatorima. I da će globalno razoružavanje da se nastavi i dalje svojim neformalnim tokovima. Polako se gasi

„Bludi se istok i zapad“ ili „Nakon piva uvijek ide konjačić“

Kako započeti sa čitanjem štiva škotskog konzervativnog istoričara, „najznačajnijeg u zapadnoj hemisferi“ (Die Zeit)? Pre nego što u potpunosti odustanete sa započinjanjem; prvo uzeti njegovu najtanju knjigu. „Propast zapada“ ili? Četiri stuba:

  • reprezentativna demokratija
  • slobodna ekonomija
  • pravna država
  • civilno društvo

Fergusonove ideje, koriste postavke nobelovca Daglasa Norta, zatim teoriju autora dela „Najdonja milijarda“ i „Gladna planeta“ – Pola Kolijera, onda neke stavove peruanskog ekonomiste Ernanda de Sota, pa Andreja Šlajfera, potom Džejmsa Robinsona i konačno Darona Acemoglua.

Tekovine industrijskih revolucija, pre svih – jake institucije, popuštaju pod teretom javnih državnih dugova, koji, nezgrapni usled svog volumena, onemogućavaju bilo kakav ugovor između sadašnjih i budućih tj. nerođenih generacija. Slede brojke i slova, koji mogu da se nađu i na internetu. Provere nigde.

Darvinistička ekonomija i iluzija da deregulacija u bankarskom sektoru (sprovedena početkom osamdesetih), mogu da donesu dodatnu, pozitivnu, dinamiku u globalnim finansijskim i ekonomskim tokovima, samo produžavaju agoniju. Regulacije su i dalje neophodne, čak i nove i strožije. Pitanje, ko reguliše i proverava regulatore, ostaje i glavni razlog nepoverenja i kamen spoticanja između institucija, birača (tamo gde ih ima) i partija (ili partije).

Ferguson, još uvek prisutnu, tanku, prednost Zapada, ne vidi usled primarne snage ekonomije, nego usled slabosti i neorganizovanosti konkurencije, potom i raznovrsnosti i efikasnosti koje komplementarno nude engleski. zapadno-evropski i američki pravni okviri. Naspram njih, Kina je i dalje inferiorna zemlja u kojoj se prilično nekonsekventno sprovode sudske odluke, pa je i poverenje investitora ograničenog karaktera. Zapad opet ide u drugu kravnost. Vladavina prava, pretvara se u vladavinu pravnika i činovnika. I tako gubi na intenzitetu i tempu.

Usled pojave i ekspanzije društvenih mreža, građanska udruživanja i inicijative, počevši od onih u nižim slojevima stanovništva, kao što su sindikati, pa sve do elitnih, Lions Club i sl., u generalnom su padu. Tako da je usled ograničene komunikacije, manjka debata, pa i izvesne samoizolovanosti pojedinaca, mogućnost manipulicije generalno porasla.

Sve u svemu – bezidejnost. Jedna od poslednjih nada Zapada, nada da Istok neće biti previše osvetoljubiv prema svojim viševekovnim ugnjetavačima, uzurpatorima i okupatorima. I da će globalno razoružavanje da se nastavi i dalje svojim neformalnim tokovima. Polako se gasi.

Možda upravo zato, stalno neko nekome nameće svoje standarde. A da ih i sam, u potaji, ne poštuje.

(S. D.)

Podeli s drugima