Sluškinja – Park Čan-vok (2016)
Tih 145 minuta, koliko traje film Sluškinja, nećete ni osetiti, proleteće dok sedite prikovanog pogleda u fascinantne scene na ekranu
Sluškinja je triler, psihološka drama, ljubavni ili erotski film? Odgovor je – sve zajedno. Ovaj film je teško strpati u jedan žanr. Erotika i dramatičnost su izražene; ceo zaplet konstruisan je na psihološkim profilima junaka; tako je i sam film koncipiran: ima tri dela, iz ugla tri glavna lika; obrti su trilerski; i ljubav, naravno, pobeđuje na kraju.
Inspiracija za film je roman Fingersmith Sare Voters iz viktorijanskog vremena. Kažu da je Fingersmith samo osnovna postavka filma, a sve ostalo je izmenjeno.
Centralna tačka je nasledstvo mlade Japanke Hideko čija je majka umrla rađajući je, pa se o njoj brinula tetka udata za Korejca Kouzukija. Tetka se ubila, ispostaviće se da ju je ubio perverznjak i sadista Kouzuki, i Hideko je odrasla s njim. Sve se dešava tridesetih godina prošlog veka, u vreme japanske okupacije Koreje. Tri glavna lika su bogata naslednica Hideko, prevarant Fudživara koji se pretvara da je japanski grof, a u stvari je korejski osuđenik, i njegova saučesnica Suk Hi, siromašna Korejka i lopov.
Film je podeljen u tri dela, u svakom delu noseću ulogu ima po jedan od glavnih likova. Nije poput Rašomona, gde svi imaju svoju verziju jednog te istog događaja, već ovde svako ima svoj plan koji sprovodi u delo, a kako to ostali doživljavaju druga je priča. Pritom se ne ponavlja jedna te ista radnja viđena iz raznih perspektiva, već se hronološki nastavlja. Tamo gde je u prvom delu stala sluškinja, u drugom nastavlja njena gazdarica, da bi u trećem Fudžimura bio simbol posledica, mahom pozitivnih, mada su u njegovom slučaju izuzetno negativne. Kako film odmiče, potvrđuje se stara da i „nad lopovom ima lopov”, ali i da ništa ne vredi bez iskrenih i velikih osećanja.
Sluškinjin plan je da se okoristi tako što će pomoći Fudžimoru da se dokopa nasledstva ženidbom s Hideko koju će strpati u ludnicu. Hideko ima plan da se oslobodi teče Kouzukija, koji bi takođe da se oženi s njom zbog nasledstva, strpa u ludnicu Suk Hi i postane slobodna. Fudžimorov plan je da Hidekino nasledstvo podeli s Kouzukijem i strpa u ludnicu svoju saučesnicu, sluškinju Suk Hi, a otarasi se Hideko ili je natera da ga zavoli.
Međutim, iako svakome od aktera izgleda kao da mu se plan ostvaruje, odnos Hideko i Suk Hi razvija se u neplaniranom smeru i donosi neočekivani preokret. Tek u poslednjim kadrovima filma situacija se raspetljava i može se reći da je pobednik – ljubav.
Sluškinja je i film „iz epohe”, scenografija (za koju je dobio nagradu u Kanu) i kostimografija su opčinjavajuće. Obrti u radnji su majstorski izvedeni. Takođe je u neku ruku i feministički film, a svakako je film koji postavlja pitanje seksualnosti. Erotika je sveprisutna, ne i nametljiva. Otvoreno erotske scene izvedene su filigranski prefinjeno i vizuelno prelepo. Najverovatnije je zbog svega toga u Kanu osvojio i nagradu za umetnički izraz velike inspiracije.
U svakom slučaju, film koji ostavlja snažan utisak i dugo se pamti.
Ostavite odgovor