Sebastjen de Voban – genijalni inženjer/arhitekta čije ime treba zapamtiti (ima veze i s nama)

---

Sebastjen de Voban sagradio je 33 nove tvrđave i rekonstruisao više od 300 starih. Nije daleko od istine da bi Luj XIV upravo njemu trebalo da zahvali za velike uspehe u ratovima i prosperitet države

---

U Francuskoj je ostavio najveći trag, ali su se po njegovim principima sve do kraja 19. veka gradile tvrđave svuda u Evropi, čak i u Severnoj Americi, a njegov sistem napada na utvrđenja bio je „sveto slovo” vojne taktike sve do kraja 19. veka.

I kod nas je umešao prste – direktno je zaslužan za rekonstrukciju i izgradnju Petrovaradinske tvrđave. Na tom mestu je postojala tvrđava i u vreme Rimske imperije, a sâmo mesto je naseljeno odvajkada (4.500 godina kontinuirano!). Međutim, ovakva kakvu je danas poznajemo, nastala je po projektu Sebastjena de Vobana.

Kamen-temeljac rekonstrukcije Petrovaradinske tvrđave postavljen je 18. oktobra 1692, i bilo je to jedno od najznačajnijih austrijskih strateških utvrđenja (na granici) u borbi protiv Turaka, pa su ga zvali i Gibraltar na Dunavu. Punih 88 godina je bilo potrebno da tvrđava dobije sadašnji oblik, građena je sve do 1780. Služila je kao isključivo vojni objekat do 1948. godine.

Po njegovim projektima rekonstruisana je i tvrđava u Beogradu: one „nove” kapije na Kalemegdanu, obnovljena Sahat-kula, zaslužan je i za Rimski bunar – izgrađene su stepenice i obezbeđen prilaz.

Niška tvrđava je strateški veoma važna u svakom smislu, ne samo ako bi bila na granici, i zato u kontinuitetu traje kao utvrđenje duže od dva milenijuma(!). Kad je Austrija stigla u Niš 1690, Sebastjen de Voban je projektovao dva jaka bastiona na ostacima srednjovekovnog utvrđenja.

Nigde u literaturi, izuzev istorijskoj, vojnoj i ekonomskoj, ne postoji obilje podataka o Sebastjenu de Vobanu, a trebalo bi, po zaslugama koje ime. Posredno je o njemu pisao Tolstoj. U njegovim dnevnicima pominje se tvrđava u Tuli (grad najbliži Jasnoj Poljani, imanju Lava Tolstoja), njegovo divljenje arhitekti koji je izgradio i sve lepote koje se u tvrđavi mogu pronaći.

Tvrđava u Tuli je simbol grada, pored prjanjika (vrste ruskih medenjaka, po kojima je Tula poznata i van granica Rusije). S tulske tvrđave pogled daleko seže.

Puno ime vojnog inženjera i arhitekte, verovatno najznačajnijeg na svetu, jeste Sebastjen le Pretr de Voban. Rodio se 1633. u San-Ležer-de-Fušreu, gradiću koji danas nosi ime San-Ležer-de-Voban, njemu u čast. Pripadao je nižem plemstvu i bio je mnogo siromašniji nego što bi se očekivalo. Otac mu je umro kad mu je bilo deset godina, i predat je sveštenicima na staranje, vaspitanje i obrazovanje. Sreća u nesreći je bila što je njegov sveštenik-mentor voleo matematiku i bio fasciniran fortifikacijom (disciplina koja se bavi gradnjom prepreka i odbrambenih objekata u vojne svrhe). Sa 17 godina se otisnuo u svet, ali, kako je bio pripadnik siromašnog plemstva, jedino je mogao da stupi u vojsku. Iako mu je prva služba bila u jedinicama koje su se borile protiv tadašnjeg premijera Mazarena, upravo ovaj kardinal ga je pomilovao i poslao u kraljevsku inženjeriju uvidevši Vobanov talenat.

Osiguravajući i napadajući gradove i njihova utvrđenja, učestvovao je u 53 opsade, od kojih je u 52 direktno zaslužan za uspeh. Za ovaj jedan neuspeh „zaslužno” je životno opasno ranjavanje Vobana.

Ipak, njegovo najvažnije dostignuće jeste podizanje, rekonstrukcija i obnavljanje vojnih utvrđenja. Sagradio je od temelja 30(!) tvrđava i rekonstruisao više od 300 već postojećih. Bez ikakve sumnje, upravo zashvaljujući umeću De Vobana, Luj XIV je nizao vojne uspehe, i sasvim zasluženo mu je dodelio čin maršala u vojsci, doduše, pred smrt, 1707. godine.

De Voban je poznat i kao esejista, objavljivao je radove iz vojne strategije, građevinarstva, hidrogradnje, fortifikacije i ekonomije. Njegovi eseji iz ekonomije i danas su aktuelni.

Sebastjen de Voban preminuo je 1708. Kako se tokom Francuske revolucije zaboravilo na njegove posmrtne ostatke, po ukazu Napoleona preneti su u Dom invalida u Parizu, i iznad njih stoji spomenik s figurama Nauke i Rata, kao i sâm Sebastjen de Voban.

Još nekoliko zanimljivosti u vezi s ovim genijalnim inženjerom:

• napisao je testament u kome je deo novca ostavio i silnoj vanbračnoj deci i njihovim majkama, čak i onima koje se jave da su imale decu s njim, a on to ne zna. Naime, kako je služba zahtevala da često i dugo odsustvuje od kuće na dalekim destinacijama (po nekim izvorima, u proseku je samo dva meseca na godinu bio s porodicom), i iako je u braku dobio jedanaestoro dece, od kojih su samo dve ćerke prerasle dečje doba, priznao je da ima još trinaestoro vanbračne dece u raznim zemljama;

• čak 12 tvrđava koje je izgradio Sebastjen de Voban nalazi se na Uneskovoj listi svetske kulturne baštine!

A što se tiče Petrovaradinske tvrđave – kakva igra reči! Sećate li se reklame za Vojvođansku banku i Vobana? Da li je autor znao za Vobana ili je u pitanju „neka tajna veza”?