Sastavljeno i rastavljeno pisanje reči


Spot je originalno objavljen 26. septembra 2010. godine ovde. Da li je pravilno sastavljeno ili rastavljeno pisanje reči dobro došli ili dobrodošli?


Najčešće pravopisne greške odnose se na sastavljeno i rastavljeno pisanje reči. Dok su neke reči zaista teške za razlikovanje, kao u primerima kad morate dobro da znate o kojoj se vrsti reči radi, pa mogu i zajedno i odvojeno da se pišu, neke greške su zaista neshvatljive. Što je najčudnije, radi se o greškama koje se sreću na svakom koraku. Doduše, razumljivo je što jedni od drugih prepisuju, I, ruku na srce, zaista nije neophodno da svi budu stručnjaci. Međutim, ima ljudi koji žele da znaju šta je pravilno, pa ovi postići o jeziku upravo tome i služe.

Negacija

Krenimo od negacije. S imenicama, zamenicama, pridevima i prilozima negacija ne (ili ni) uvek se piše sastavljeno (nečovek, nikakav, neprijatan, nevoljko, nevoljno…), dok s glagolima uvek ide odvojeno, izuzev u četiri slučaja: neću, nemam, nisam i nemoj. Tipične beogradska greške su: nemogu i nedam.

Izuzetak je i u slučaju kad zamenicu „prekida” predlog: nije sa nikim ili za ništa, već ni sa kim i ni za šta.

Prilozi

Predlozi u sprezi s drugim vrstama reči mogu da se pišu i zajedno i odvojeno, što zavisi od toga da li će predlog s tom drugom rečju postati – prilog.

Zašto? Zato što kao opšte pravilo treba zapamtiti – kad god se radi o prilogu, piše se zajedno. Sećate se, prilog je uvek povezan s glagolom (predikatom, čak i kad je imenski), odgovara na pitanja: kako, gde, kad, zašto i koliko (se glagol dešava). Radim brzo, ovde, danas, stoga i mnogo (razume se o čemu se radi). Međutim, kod priloga koji se grade od dve reči (složenice), sastavljeno pisanje odnosi se samo na priloge za način i vreme, koji odgovaraju na pitanja – kako i kad(a). Evo nekoliko primera:

ispočetka (Krećemo ispočetka – kako krećemo?); iz početka (Iz početka ovog rada jasno se vidi…)

uzbrdo (Ceo dan išli smo uzbrdo – kako smo išli?); uz brdo (Uz brdo je mnogo lakše stići nego preko šume)

ubrzo (I Hitna je ubrzo došla – kako je došla?); u brzo (Bolje se razume u brzo nego u sporo kretanje)

napamet (Uči pesmicu napamet – kako uči?); na pamet (Na pamet mi nije palo)

utanko, utvrdo (Utanko su precizirali vreme – kako su precizirali; Utvrdo su se zarekli – kako su se zarekli?); u tanko, u tvrdo (U tvrdo testo dodajte vodu.)

dosad(a) (Dosad smo se snalazili – (do)kad smo se se snalazili?); do sada (Išlo je glatko sve do sada – ovde je do sada takođe u ulozi priloga, ali je u funkciji dopune)

najesen (ujesen) (Najesen (ujesen) se završavaju poljoprivredni radovi – kad se završavaju?); na jesen (u jesen) (Na jesen (u jesen) ove godine ćemo se preseliti)

naveliko (Kupuju naveliko – kako kupuju?); na veliko (Bave se kupovinom na veliko)

preblago, prebrzo, presporo… (s prefiksom pre prilozi najčešće imaju elemente komparacije: Prebrzo su koračali): pre blago, pre brzo, pre sporo… (Korili su ga pre blago nego oštro)

– upravo (Upravo smo doputovali – kad smo doputovali?); u pravo (U pravo preče svojine ne treba dirati)

i tako dalje, i tako dalje. Princip je isti. Sve ostalo samo su – nijanse.

A među tim nijansama ima i lažnih izuzetaka, pa se s nogu, s leđa, s boka… uvek piše rastavljeno. Pitate se zašto su to izuzeci, i zašto su lažni? Jeste da se radi o prilozima (imaju tu ulogu), ali su za mesto, a na početku ovog pravila je napisano da se predlozi s nekim drugim rečima pišu zajedno samo kad se radi o prilozima za način i vreme, a ovi primeri su u ulozi priloga za mesto. Tek da se podsetimo i preslišamo.

Rečce (partikule) i uzvici

Sledeća grupa su rečce i uzvici – opšte pravilo je da se rečce i uzvici pišu zajedno, a kad poprime neku drugu ulogu, odvojeno:

upomoć (ovaj uzvik često u rečenici bude i prilog, ali najčešće je taj uzvik jedna jedina reč u takozvanoj specijalnoj rečenici; dakle, kad vičete, vičite „zajedno” – Upomoć!); u pomoć (Pritekli su im u pomoć)

nažalost (kad je rečca: Nažalost, i nama je to postalo jasno); na žalost (Da li na žalost ili na sreću…)

nastranu (rečca, ponekad i prilog: Nastranu što žele da nam izađu u susret); na stranu (Sklonili smo to na stranu)

pritom (rečca: Pritom, i oni su učestvovali…); pri tom (Odlučili smo da idemo, ali pri tom nismo uzeli u obzir…)

zapravo (rečca: Zapravo smo odlučili da ostanemo); za pravo (To mu ne daje za pravo da smeta)

i tako dalje, i tako dalje.

Reči koje se uvek pišu zajedno

Nadohvat (ali: na dohvatu), zdesna, sleva, naopačke, naopako, unakrst, otprve, popola, napola, netremice, odvajkada, odmila, doboga (ali: Do boga sedi…), dabogda (ali: Da bog dâ i nama sreće…), izbliza, zbrda-zdola, odozdo, odozgo, naoko, izreda, iskosa, zauvek, natašte (ili našte, na primer: našte srca), naširoko, nasred, posred, usred, zaredom (ali: Red za redom…)…

Reči koje se uvek pišu odvojeno

U stvari, i te kako (ali: ikako), na primer, o tom (potom), jedan (dva, tri…) i po

Česte a nepotrebne greške

Posebnu pažnju zaslužuje izraz dobro došli. On se uvek (uvek!) piše odvojeno, a na ulazu u maltene svaku prodavnicu piše: Dobrodošli! Međutim, kad je u ulozi imenskog dela predikata, piše se zajedno: Oni su dobrodošli! Samo posle pomoćnih glagola jesam, biti i hteti možete da napišete zajedno, ako polažete na svoju pismenost. U ostalim slučajevima: dobro došli!

I za kraj – prepodne i popodne. Pravilno je zajedno ako se radi o imenici:

Celo prepodne bila sam na poslu, ili: Nedeljno popodne provodim čitajući.

Ali, ako je u funkciji dopune, onda mora da bude odvojeno: Imam zakazan pregled u deset sati pre podne, ili: Radim do pet po podne.

 

Ko želi da dopuni ovu listu, slobodno, biće mi drago. Ne mogu svega da se setim.

 

Podeli s drugima
  • 100
  •  
  •  
  • 1
  •  
    101
    Shares