Razlika u godinama


Post je originalno objavljen 9. avgusta 2010. godine na blogu miljalukic.blogspot. Muškarci neuspehe mnogo teže podnose nego žene, naročito one koji se tiču njihove muškosti


Ženski problemi s menopauzom poznati su svima – kad god vidite neku preko četiri banke, odmah sumnjate na menopauzu ako počne da se znoji, ako je nervozna, ako joj je vruće, ako je nezainteresovana ili prezainteresovana za seks, ako… To je svetski fenomen, počela sam da dobijam utisak da se u životu jedne žene sve vrti oko mesečnog ciklusa – kad je mala, kad će da ga dobije; kad poraste ima PMS simptome kojima definiše sve što ispada iz normale; a kad počne da sazreva, odmah je ubacuju u menopauzu, u stvari nekad je društvo blaže prema njoj pa joj daju dijagnozu perimenopauze. To vam je period pred menopauzu koji može da traje i do deset godina(!). I tako, postade mesečni ciklus stavka oko koje se vrti ceo ženski život. Nikome ne pada na pamet da se ona znoji i sa 16 i sa 106 godina. A kad je nervozna da to može da bude i zato što ima neke probleme. Jedine prave godine su one od 16 do 36 – sve manje od toga je balavica, i više od toga baba. Surovo, vrlo surovo.

Žene samo potpomažu takav stav, pa se povinuju diktatu mladosti iz sve snage. Ne bih se sad vraćala u 16. godinu ni da mi daju milion čega god. U 31. bih rado, ali samo zbog snage, jer je sve ostalo bilo katastrofa: sankcije, čekovi, razvod… Uh, jebote, pa to je bio horor. Ko je to izdržao, i Aušvic bi preživeo. Još bi iz logora izašao rumenih obraza. A posle 40. prolazi samo pamet, ništa više. Zabluda je da se čovek s godinama opameti, naprotiv. Žene posle 40, uglavnom, ili padaju u depresiju ili su rešene da se suprotstave prirodi pa i one koje nikad nisu nosile dekoltiranu garderobu ili mini-suknju počnu da se otkrivaju i čak da provociraju izgledom. Ubila bih od batina onu koja se zakopča do grla i naprasno počne da veze, a počupala bih njenu ispisnicu s napičnjakom (to je mini-suknja koja pokriva samo genitalije i zadnji trap).

Da l’ je moguće da dozvoljavamo da godine gospodare nama umesto mi njima? Tog skota od protoka vremena treba ubiti u kolevci, suprotstaviti mu se svim sredstvima, ali ne tako što će se godine kriti već što na njih uopšte ne treba obraćati pažnju. Najdepresivnija sam bila sa 20, u strahu pred životom koji me čeka a koji nije izgledao nimalo ružičasto, i to samo potvrđuje tezu da godine bukvalno ništa ne znače i da je jedino bitno kako se čovek oseća u pojedinom trenutku, što zavisi od onoga što mu se dešava.

Ako žene, pojedine žene, deluju jadno ili smešno u toj borbi s godinama, muškarci su samo smešni. Skoro da mi ih je žao. Posle 50. razdrlje košulju, neki stave i kajlu (što je deblja, veća je muka), naprasno počnu da igraju tenis, peru se kao manijaci čak i oni koji nisu prali ni ruke posle odlaska u toalet, neretko farbaju kosu, počnu da kupuju parfeme i oni koji su čuli samo za „pokošeno seno” i „bugarsku ružu”, vežbaju, kad kažu pecanje misle na seks, kad kažu fudbal misle na seks, kad jedu misle na seks, kad gledaju TV misle na seks… I tako, samo misle na seks, ali – samo misle. Mnogi od njih se ne usuđuju ni da pokušaju nešto konkretno od straha od neuspeha. Naravno, njihova ciljna grupa su samo ženski primerci od 16 do 36, kod mlađih bi bili proglašeni za pedofile, a kod starijih opasno mogu da se obrukaju. Ali zato maštaju li maštaju. I podsećaju se mladosti kad su žarili i palili gde god su prošli. U tom prisećanju odu tako daleko da napumpaju stvar do takvih razmera da počnu da se osećaju kao Kazanove. Ali, pre su Šekspirovi Falstafi.

Jedan prijatelj mog muža po četvrti put se oženio oko 55, a nevesta je bila okruglo 30 godina mlađa. I tast i tašta mlađi su od njega. Taštu je dovodio do ludila zovući je mama, a tatu je „poštedeo” te počasti, kako on kaže – kul je tip, mada ja mislim da je to bilo iz straha. Tast je bivši bokser. Posle svadbe otišli su kući, i kako je taj andropauzični muškarac pričao: „Stariji su bili u jednoj sobi, a mi, deca, u drugoj.” Vodao je on tu svoju ženu kao trofej i mnogo se ponosio njom, a ona… stvarno je bila zaljubljena. I dok je on govorio: „A, kakav sam majstor!”, verovatno misleći kako je super u krevetu, ona je uplakanoj majci objasnila „kako joj je mnogo lepo s njim, neprestano se smeje”. Dva različita pogleda na istu stvar. Ona mi je draga, a njemu mi dođe da rascopam glavudžu, sa sve onim smešnim bejzbol-kapama koje nosi na njoj. Ali, očigledno je tu svako našao nešto za sebe, i, koliko znam, za sada im dobro ide.

Muškarci neuspehe mnogo teže podnose nego žene, naročito one koji se tiču njihove muškosti. I kad izgledaju kao sumo rvači, još uvek sebe vide kao Džordža Klunija. S velikim neodobravanjem gledaju na žene koje su s mlađim muškarcima, to shvataju skoro kao uvredu. Naročito muškarci od 50. pa nadalje. Jedna naša prijateljica (42) u vezi je sa muškarcem od 30 godina, i to očigledno funkcioniše, ali andropauzični prijatelji joj stalno spočitavaju kako je on s njom zbog para: „Misliš da nema neku koja mu je stvarno potaman?”, „Da l’ si normalna, svi ti se smeju!”… Ali, dobro im je zapušila usta – pitala je šta u stvari hoće od nje, a odgovorio joj je baš onaj koji pored žene ima i ljubavnicu koju voda kao trofej (a trofeji koštaju) i koja je dobrano mlađa od njega: „Samo ti kao prijatelj kažem da posle ne bude kasno. Smešno je da se žena u tvojim godinama tako bruka.” Odgovorila je pitanjem: „A znaš li šta je tebi potrebno?” „Imam sve.” „Ne, nemaš, potrebna ti je medicinska sestra. U tvojim godinama.” Da li je ona smešnija što je s mlađim ili on što je u istoj situaciji? Meni je on smešan, a njoj – svaka čast!

Ako može Vuk Kundor iz Malezije, koja je proslavila 108. rođendan, da se uda za 70 godina mlađeg Muhameda Nur Musu, koji je ubrzo posle venčanja otišao u bolnicu zbog problema s drogom, i da joj se posle lečenja vrati (u svakoj vezi ili braku ima problema, ali su ih oni prevazišli), pa još nameravaju da usvoje i dete, šta su 30 ili 12 godina razlike! Prave sitnice.

Podeli s drugima
  •  
  •  
  •  
  • 1
  •  
    1
    Share