Ne volim kad me lažu


Ovaj post originalno je objavljen 26. maja 2010. na blogu miljalukic.blogspot.com. Ovde su i neki od zanimljivih komentara


Profesor Aleksić s Pravnog fakulteta u Beogradu, pre nekih petnaestak godina u razgovoru koji se vodio u kućnim uslovima, krajnje neformalno, ispričao je šta mu se desilo prethodno veče, i svi smo se smejali. Hteo je da zabavi društvo, naravno, uspeo je u tome, ali mi je priča malo degutantna i kad se ogoli, u suštini je jeziva. O čemu se radi? U kafani u Skadarliji profesoru Aleksiću prilazi bivši student kog nije video poduže vreme. Student kaže da je u Latinskoj Americi, u diplomatskoj službi, pored pravničkog znanja naoružan je i znanjem jezika. U jednom trenutku taj svetski čovek kaže profesoru: „Kako se Beograd poseljačio, profesore! Dugo nisam dolazio, zapanjen sam.” A profesor Aleksić ga gleda i ne može da odoli da mu ne kaže: „Ti ljudi koje sad viđaš po ulicama, što ne znaju da se ponašaju i što čudno govore, takav je isti bio i tvoj otac kad je došao u Beograd. Kuću u kojoj si odrastao na Dedinju tvoj otac je dobio kao ‘podoban’ i prvih godinu dana spavao je s mašinkom ispod jastuka. Posle je mašinku zamenio pištoljem, mnogo ga je žuljalo pređašnje oružje.”

Stvarno, zašto smo se svi smejali? Zar to nije tužno? Svaka čast bivšem studentu na njegovim diplomama, ali se pitam ko je pre njih bio u toj kući i šta se desilo sa tim ljudima. Oni sigurno nisu imali priliku da uče jezike i švrćkaju se po svetu. Ko zna, možda su zaglavili zatvor, a možda nisu ni doživeli da vide kako im se u kuću u kojoj je svaka stvar govorila o porodičnoj istoriji doseljava neki mamlaz koji spava s mašinkom ispod jastuka. Ne sumnjam da se podobna seljačina posle profinila, uostalom, poslali su ga u inostranstvo, pa su njegova deca išla u škole svuda po svetu. Dedinje je, čast izuzecima, naseljeno potomcima takvih kabadahija.

Setila sam se toga povodom… Ovo je drugi put da me Miodrag Ristić inspiriše za post. Ako se to desi i treći put, vodim ga na piće, ukoliko pre toga ne doživim infarkt od silne inspiracije i ukoliko on poziv prihvati. Naime, na njegovom blogu saznajem da se pokreće blog Da je Tito živ i pišem komentar u kome sam krajnje negativna, ali se izvinjavam što moram tako, jer, drug Stari mi je sinonim za svu bedu u koju smo dospeli. Njega krivim za sve, a ako baš i nije uvek bio samo on kriv, bio je inicijator.

Moram da napravim malu digresiju s jučerašnjim dolaskom na posao. Užasno sam kasnila jer sam propustila autobus koji je išao ispred kolone koja se peške kretala po Brankovom mostu, pa mi je zapao drugi koji je išao iza grupe koja je nosila zastave, petokrake, pionirske marame… a sve sami odrtaveli pioniri-penzioneri koji su u Titovo vreme živeli lepo pa mu sad odaju poštu. Koliko sam putovala, mogla sam do Novog Sada brže da stignem. Dolazim na posao i u pušionici saopštavam kolegi kako mi se Tito opet meša u život, i kao mrtav, i posle trideset godina. Njegov odgovor me je zapanjio: „U Titovo vreme živelo se super, putovalo se, dizali se krediti, gradile se kuće, svi su radili…” To je inače jedan fin kolega, apolitičan, miran, kooperativan i odgovoran, pa možda i nije trebalo da nastupim kako sam nastupila – rekla sam mu da sam zatečena što se divi vremenu u kome smo svi živeli u laži i sad nam se to sveti. Ti krediti koje su dizali naši roditelji sad treba da otplaćuju naša deca, ni kriva ni dužna. Bezočno falsifikovanje istorije obilo nam se o glavu, sa smrtnim ishodima. I, na kraju krajeva, i da je bilo toliko lepo, a nije, taj naš „raj” otplaćivaće naša deca i unuci – paklom.

Ne volim kad me lažu

U odgovoru Slavenki Drakulić na tekst Zašto se nisam vratila u Beograd? na ovom blogu je inače najbolji tekst koji sam do sada pročitala o tom vremenu i koji je svojevrsna rekapitulacija svega kroz šta smo prošli, i upravo tako je i formulisano: „Nadam se da shvatate da je taj vaš Raj naš Pakao.” Ne bi bilo ratova, ovakvih podela… Ne bi bilo ružnih stvari kroz koje smo prošli samo da se znala istina. A ona ne samo da je prećutkivana, tendenciozno gurana pod tepih, ona je bila potpuno iskrivljena – belo je postalo crno, i obratno, jer tako Tito-partija kaže. Tito-partija su zamenili Boga, podrazumeva se. Uostalom, nije imao ko ni da se buni. Kad krene lov na veštice i kad se preti spaljivanjem koje se očas posla izvrši, bolje je da se ne talasa.

Miodrag je na jednom mestu pomenuo kako „nije znao da mi je to vreme bila noćna mora”. Nije! Meni je moja mladost bila lepa, ali svaka mladost je lepa. I detinjstvo mi je bilo lepo. Bilo bi lepo i da sam odrasla u Zambeziju ili na Borneu. Međutim, kad se malo poraste, čak i kad nemate nikakvih primedbi na vreme koje je prošlo, zar vas makar malo ne zaboli što ste živeli u laži do tog trenutka? Ne znam za druge, ali mene najviše nervira kad mi neko maže oči i pravi me budalom. A upravo to se desilo u tom „divnom Titovom vremenu” kad smo putovali i dizali kredite.

Samo još jedan primer: moji roditelji su istoričari i radili su kao profesori. Plan i program nastave na početku njihove karijere bio je takav da se Prvi svetski rat predavao četiri časa, to je ukupno dve nedelje, a za ispitivanje je bio predviđen jedan čas. Tako je bilo na početku karijere. Kad je mama odlazila u penziju, plan i program predviđao je jedan čas (i predavanje i ispitivanje) za Prvi svetski rat sa sve Balkanskim ratovima, a famozno Titovo pismo trebalo je da se predaje jedan i ispituje drugi čas. Ko ne zna o čemu se radi, ništa nije propustio.

Neću da idem u detalje s porodičnom istorijom i pišem koliko su nam pooduzimali imovine, kako smo bili prokaženi (bogati, deda-stričevi otišli u London, prababa Nemica… užas od kapitalista!), kako su me u školi učili jedno a kod kuće drugo, kao da vodim dva paralelna života a bila sam dete. Mnogi moji školski drugovi i drugarice zaista to vreme smatraju za najlepše doba od svih dobâ u svojim životima, nemaju nijednu zamerku. Kako bi i imali? Da nije bilo Tita, njihovi životi bili bi sasvim drugačiji. A ja? Odlazimo na rekreativnu nastavu u pansion na kome velikim slovima iznad ulaza piše: Miloš Trifunović svome gradu. Miloš Trifunović je moj pradeda. On je zaista poklonio taj pansion gradu Kragujevcu za grudobolne krajem dvadesetih godina prošlog veka, ali je zgrada bila na njegovoj zemlji.

Neki komentari:

1. osoba: Znaš kako, Miljo, potpuno se slažem s tvojom ocjenom i tog zločinca i bitange Tita, kao i cijele te hipokrizije koja prati taj, u suštini, lažnim sjajem načičkani sistem. Tvoja primjedba kako je normalno da su te godine bile sjajne nekome ko je tad imao dvadesetak godina potpuno je na mjestu.

Iskreno, moja želja je da se cijela ta priča što prije zaboravi. Ne, bolje, da se zapamte pouke, a da se ti crveni zločinci konačno pošalju tamo gdje im je i mjesto – na đubrište istorije. A ne mislim da su nužno svi oni kojima je simpatična ideja komunizma, pa i sam Tito, neki pokvareni i glupi tipovi. Jednostavno, svako od nas drugačije formira neke svoje stavove. Šta da se radi.

Ja sam napisao jedan tekst na tom blogu, tipa šta bi bilo da ih je Staljin zeznuo 1949. godine. I napisao sam da bi bilo sve isto, jer sve je to isto đubre. Mislim da ni Miodrag ne bi imao ništa protiv da i ti napišeš tekst na temu koliko bi tek nagrabusili da je Tito (još uvijek) živ. Ono, šta fali, nek se roka na sve strane.

Odgovor: Da, nemam ništa protiv iskrenih komunista. Nikad ne treba potcenjivati niti se rugati nečijem iskrenom verovanju šta god neko drugi mislio o tome.

Čak i lično poznajem ljude koji su zaista verovali u tu ideju, ali je ona malo veze imala s Titom, on je tu bio tek neko ko se našao u određenom vremenu i na određenom mestu – da je neko drugi bio isturen, on bi bio „glavni”.

Nešto drugo mi tu mnogo smeta – priča o lepom životu koji je bio kao iz bajke. Podseća me na priče ženâ koje se udaju za krimose i „lepo žive”, a što neko drugi zbog toga pati, one s tim nemaju ništa. Dok neka druga majka kuka što joj se dete drogira, od te iste droge lepo živi žena koja se ne meša u muževljeva posla. Ona je čak i skromna – sedi kod kuće, vaspitava decu, ide u crkvu… Fina žena koja fino živi.

Uostalom, nek se roka na sve strane o ovoj temi.

2. osoba: Mislim da ni Miodrag ne bi imao ništa protiv… Ovaj Milko me načisto ukopa! Još će neko stvarno da mi prišije neku etiketu. U stvari, u ono vreme koje spominjemo već bi me markirali kao sitnoburžoaski element. To je bila jedna fina kategorija u koju su po potrebi mogli strpati vrednog zanatliju, advokata, lekara… Pošto nam je u međuvremenu radnička klasa prilično odumrla, a kapitalistička sistematski istrebljena, ispada da nam je jedino i ostala ta neka sitnoburžoaska klasa (pošto ne znam kako se vode nezaposleni i ostali socijalni slučajevi). Ma kako to neverovatno zvučalo – ja zapravo o politici i nisam želeo da pričam. Još neverovatnije zvuči kad kažem da me ta tema i inače uopšte ne zanima, i da se u mom slučaju pitanje politike završava na ideji da bi svet bio bolji kad bi ljudi u većoj meri gledali svoja posla. Tačka.

Pre ovog kometara morao sam da napišem poduži post da bih sve to objasnio, ali tek da ti ne ostanem dužan… Ubuduće ćemo (nadam se) prepustiti istoriju istoričarima, osim onog skromnog dela koji se direktno tiče nas i naših porodica. Mislim da je to jedino svrsishodno, a verovatno – i jedino pošteno.

3. osoba: Evo citam ovr vase komentare na temu kako je to lose bilo za vreme Tita pa nemogu da se nacudim.Naime nemogu da se nacudim vasem licemerju ,vasem neznam kako to da nazovem dali je to bolest ili nesto drugo,al svi vi „nesretnici“ ste vrlo dobro ziveli za vreme Tita imali ste od „pile mleko“ a to sto Gopodja-Gospodjica pise da mi vracamo ili nasi unuci ce da vracaju dugove sto ih je Tito napravio nije tacno.Pogledajte gospodo draga koliko je bila duzna Jugoslavija a kolko je sada duzna samo Srbija.

Odgovor: Gospodine Anonimni, to što ne znate kako da nazovete – da li je licemerje, da li bolest ili nešto drugo, ja znam kako se zove – to je svest da se ne može živeti u laži. Između ostalog, samo da Vam napomenem da se ne znam piše odvojeno.

Ako Vi volite da ceo život provedete lepo i da imate od pileta mleko, a da Vas ne interesuje preko čije grbače Vam je sve to obezbeđeno, i da ne znate šta će sutra biti jer živite samo za danas, onda nažalost imate veliki problem. To vam je kao jedna velika žurka na kojoj ste se fenomenalno proveli, a onda ste ljuti što Vam sutra stiže račun za razvaljena vrata, prijava za uznemiravanje komšija, račun za sve što ste popili i pojeli…

I još nešto: Vaš ljubljeni Tito je, pored toga što je bezočno falsifikovao istoriju, krao i ubijao da na oči ne vidi. Uništavao je cele porodice, ali Vama to izgleda uopšte ne smeta jer Vaša porodica nije stradala.

Ne znam koje ste godište i koliko ste osetili od tog lepog života u Titovo vreme, ali sad Vaša deca sigurno uživaju u posledicama tog uživanja prethodnih generacija. Budite iskreni makar prema sebi i osvrnite se malo bolje na to vreme, potrudite se da budete objektivni i istorijski svesniji. Licemerno je da govorite kako je sve bilo super.

3. osoba: Gospodjo-Gospodjice ja Vama o supi,a vi meni o kolacima.

U toj Titovoj „gozbi“ste uzivali Vi i Vama slicni.Nama „ostalima“ je ostalo to sto je „palo“ sa vase gospodske trpeze.

To kako ste Vi „toboze patili“ za vreme Tileta ostavite da pricate nekom drugom a ne nama koji gore dole nesto od te istorije smo osetili na svojoj kozi,jer Vi ste uspeli da zavrsite fakultete,da dobijete dobro placena radna mesta i tome slicno.

A da apropos da ne spominjemo kako vam je tek sad „tesko“ kad su poceli da Vama i Vama slicnima da vracaju imovinu ,koja je Boze moj“stecena na posten nacin“,jos jedna bajka.

Celo vreme ste Vi bando jedna licemerna na vlasti.Da vam ne spominjem „Vaseg coveka“ Velikog Srbina Vuka Jeremica cija velika kvalifikacija je ta da mu je deda Hamdija Pozderac, pradeda Muftija za celi Balkan i da sad ne spominjem kako ste ovaj nesretni narod navukli na zvaku o Velikoj Srbiji bando jedna,i nije vas sramota da dalje lazete ovaj narod o tome kako ste Vi terorisani,kaku su vasi „nesretni“ predci na posten nacin zaradili svoja imanja a kako ih vi sad na „posten“ nacin dobijate nazad i dalje bezbozno kraduci od ovog napacenog naroda koji vas slusa i kome ste od mozga uspeli da „napravite kasu“.Nek vam Bog da ono sto vi zelite svima nama i nek vam vrati sa dobrim koji ste Vi ucinili drugom.

Odgovor: Dragi gospodine, za početak da Vas obavestim da sam gospođa.

Ne znam šta da Vam odgovorim zato što uopšte nisam shvatila šta hoćete. Čak mi je nejasno i Vaše mišljenje, izuzev da „mene i meni slične” (pritom ne znam na koje ljude mislite) treba na lomaču. Ovaj Vaš komentar na mene se ne odnosi skoro nijednim svojim slovom. Preporučujem Vam da ponovo pročitate post.

3. osoba: E dobro znaci tu dilemu imam iza sebe.Niste Gospodjica.

Znaci Draga Gospodjo najbolji nacin odbrane je amnezija.Ne zam,ne secam se ,nisam odavde i tako to …

Znate Vi jako dobro a i ostatak citalcke publike o cem se radi i sta se to i na koga od Vas odnosi.

A to sto se tice lomace niste u pravu,pre svega ni na kraj pameti mi nije da Vas i Vama slicne spaljujem jel tu kod nas u Vojvodinu takva vrasta „matrijala“ kao Vi i Vama slicni se ne lozi t.j.spaljuje ,samo zadime odzak.

P.S.

Taj „matrijal“ za ogrev koristi se samo ako je jako suv i ako je govedji.

Odgovor: Mada nikada nijedan komentar nisam izbrisala, sad sam bila u velikoj dilemi da izbrišem Vaš.

Vama ne nedostaje samo fakultet (na šta ste se žalili), već najelementarnije vaspitanje. I za takav propust nisam Vam kriva ni ja ni meni slični već Vaša sirovost koju ste i ovde pokazali u svoj njenoj snazi. Pročitajte ponovo post, za svaki slučaj. Sve se nadam da će Vam vijuge ipak proraditi i da ćete prestati da mešate babe i žabe.

I – sad je stvarno dosta. Što je mnogo, mnogo je.

3. osoba: Gospodjo Draga

Istina boli to znamo svi mi.

Dali cete izbrisati moj komentar to je vec Vas problem.

Sto se tice mog fakulteta nek vas ne brine imam ga osim toga citam pisem i govorim Srpski,Ruski,Bugarski,Madjarski,Nemacki i Poljski da ne nabrajam srodne jezike iz bivse Jugoslavije.

Hvala Vam na brigama o mom zdravlju.Uveravam Vas da moje vijuge dobro rade i da ne mesam babe i zabe ,a isto tako da umem da odvojim zito od kukolja i dobro znam sta je zuzak,e sad da prostite t.j. da mi oproste zuzkovi (jel oni su ipak insekti i vode se zeljom za opstankom a Vi ste razuma bica,valjda?) sto ih poredim sa Vama al Vi ste nesto slicno tom zusku.

Uvukli ste se i polako i sigurno jedete pasulj(citaj narod) pa kad ovaj pojedete nace se neki drugi pasulj,al nebi vise o tome .

Na kraju samo da dodam :

Nek Vam a bogami Nama Gospod da po onom kolko smo zasluzili svojim delima i tim sto smo mi uradilie drugima.

Odgovor: Ispite ste, pretpostavljam, polagali samo usmeno?

3. osoba: Ah Gospodjo Draga vrlo duhovito ko bi se tome nada sa vase strane.

Nije bitno dali je napravljena neka pravopisna greska bitna je sustina ,ako cemo da se „zajedamo“ Vi ste mnogo pismeni al za sebe , e sad ako niste razumeli o cem se radi nadjite nekog da vam prevede.

Valjda ce taj nas ispaceni i napaceni (od Vas i Vasih prijatelja) narod jednom shvatiti da se neprijatelj i krivac za nase nasrece ne zove Tito,Staljin,Lenjin,Marks,Kostunica,Tadic ne moja Draga Gospodjo .Neprijatelj svih naroda ste upravo Vi i Vas nacin vladanja iz senke i Vas o Boze moj „tezak zivot“ u svakom sistemu al o cudo samo Vi izlazite kao pobednici i Vi i Vama slicni „placete“nad napacenim narodom jer eto o Boze ovi prethodni su nam se „oteli“ ispod kontrole i uzeli vise nego sto smo mislili da im damo.

Apropos vracajuci se na moje ispite koje sam polagao pred pretopstavljam korumpiranim profesorima koji su eto isto tako zavrsili fakultet jel je neko nazvo profesora i rekao mu slusaj taj i taj ima da polozi.E sad nije moja krivica sto je mene isti taj iz predhodne recenice ucio,a pretpostavljam da ste i Vi na slican nacin zavrsili,a mozda i niste neki fakultet il ste diplomu dobili na neki laksi da nekazem lezeci nacin ili ……………

P.S.

Sretna Vam Nova godina
A da umalo da zaboravim i jezike sam naucio preko veze i uopste inteligenciju i ostale stvari sve to imam preko veze ……….

Dalje nisam odgovarala, očigledno je izgubljen slučaj, a ja nisam mazohista. Ni inteligentni pismeni fakultetlija više se nije javljao, hvala bogu.

Podeli s drugima
  • 10
  •  
  •  
  • 1
  •  
    11
    Shares