esclife1

Brzometni pogled na friška izdanja sa scene severozapadnih susJeda, ukupno komada tri, kako smo se već navikli

Marko Nikolić

Dječaci – Firma (Croatia)

djecaci

U trenutku kada su ko tračak nade mučenom odlikaško/ponavljačkom alter-mainstreamu Balkana realno potrebniji nego što je on njima, splitska post-hop trojka se kao predvodnica post-SFRJ generacije obrela na ničijoj zemlji, oglasivši se trećim albumom. Na njemu je i previše pažnje poklonjeno lažnoj dilemi meko/tvrdo & pričama o prodaji. Svoditi Dječake na uske i prevaziđene gangsta okvire ili ih totalno otpisivati kao pop hopere bez ijednog dokaza o bućkanju u plitkom estradnom potoku u startu je besmisleno jer se oni nikada bezostatno i nisu kleli ni u šta drugo osim u sebe. Još od net početaka, nepobitno je da su Vojko, Zondo i Ivo (nekada i sa Kidom Rađom) oduvek radili šta su hteli, dosledno ozbiljni u svojoj neozbiljnosti i skroz nespremni da ikome polažu račune, te zbog toga ona uvodna ocena na samom početku prikaza. U trajanju od preko sat vremena, Firma je ipak predug album za današnje standarde (hip hop je odustao od te vrste megalomanije još krajem prošlog veka) koji su u produkcijskom segmentu pretežno transponovani na teren zanatski korektne ali ne preterano inovativne cheap elektronike (dubstep & trap are new pop) i očekivano uspešnim koketiranjima sa tzv. avangardnim stremljenjima na tragu onoga što rade Death Grips (kao što su Smeće, Yoko Ono sa Batmanom 3000 i Funta sa Furiom Đuntom, koji krasi lep omaž Juiceu).  Iako je primetan profesionalan trud, Dječaci nisu imuni na samoreciklažu pa su Tračevi story-telling varijacija Lovrinca (čiji se goth-horror tragovi čuju i u (etno)folkerskijoj Struji) u nešto komfornijem ali podjednako zombijevskom kafićkom okruženju, Jel? je slabiji produžetak Papijevog monologa sa Istine (mada i dalje najviše cenim dalmatinskog Kool Keitha iz perioda kad se zvao Papi Batina), dok Maslačak krase ostaci Mirisa. Vrednost Shoppinga je pre svega (post)ideološka, ako se ista kapira kao ležerno, novomilenijumsko poništavanje deceniju starog i mediokritetskog dušebrižnog licemerja zapakovanog u ustajalo pravedničko levičarenje iz prošlog veka sugrađana T.B.F. iz pesme Šareni Artikal, a Mlada časna je genijalna bliznakinja Siromašnog, u kojoj se još jednom pokazuje dar Splićana da se ne poseku pri baratanju škakljivim temama (iako sam lično u fazi života u kojoj bi mi bilo još interesantnije da čujem šta bi opatica imala da kaže njima, i šta da kažem, želja mi se već ispunila). Biseri sa ove ploče su Visoka nota, dirljiv old school omaž preminulom saborcu i pomagaču DJ Bronsonu, i zaključno zakucavanje Ko bi reka, čijoj pokaznoj stilskoj svežini i ubitačnosti doprinosi i Riđi Riđ iz High5.  Zbog jasnih aluzija na aktuelnu hrvatsku predsednicu, Plavuša nije izmakla cenzorskim makazama, ali i bez nje (na albumu),  Dječaci i dalje u dućanu drže pop koji to nije i hip hop koji nije samo to. (6.5/10)  

ESC Life – Access All Areas (PDV)

esclife2

„Name your price“ debi album Zagrepčana u srednjim tridesetim krcat je draguljima iz onog alternativnog muzičkog kosmosa starog otprilike tri decenije, nekada žanrovski poznatog kao college rock. Retki su „domaći“ albumi poput ovog, na kojima nema onog stvaralačkog grča koji se po pravilu iskazuje kao forsiranje (angažovane) gorčine ili bezmude tugaljivosti u kojoj je „indie“ samo nalepnica da se pokrije sopstvena osrednjost (uvek obrnuto proporcionalna u odnosu na ambicije, just name your price). Zaobilazeći uobičajene prvoloptaške ekstreme, ovde imamo posla sa muzičarima koji nemaju želju da izmišljaju toplu vodu, nego se drže onoga što jasno vole da sviraju, a da umeju da napišu pregršt nepretencioznih pesama koje ne insistiraju na svojoj važnosti (malograđanska odlika) ali lako zavode, razoružavaju i bodre duh sviračkom pasijom, znalački raspodeljenim soničnim atributima i preko potrebnim dobrim raspoloženjem. To ne znači da ESC Life nemaju stav, naprotiv, samo ga spretno prezentuju – ne prave se pametni kada to već jesu. I baš kao Hemendex (bend jednog od članova) u svom fahu, i ESC Life zvuče kao bend koji je nemoguće geografski locirati. Zdrav humor ogleda se kako u žanrovskim odrednicama bar core i billiard wave, tako i na kraj fino smeštenoj & sveže ogrubeloj instrumentalnoj obradi Đavola Ostani uz mene koja kao da pali svetlo iz zvučnog sna u kome pomalo odskaču Bad Influence, What We Want is Useless i She Won’t Dance. Grupa je već odradila jednu turneju po Evropi sa Grantom Hartom i zaslužuje da je čuje što više ljudi, mada sigurno ne bi bio smak sveta u odnosu na onaj kome već prisustvujemo i da ostane (relativno) skrivena poslastica za pop/rok sladokusce poput zaboravljenih Sugar ili nezapamćenih, spektakularnih Riddle of Steel, makar za nas nekoliko pojedinaca kojima srce više greju Honor Role i Breadwinner opskurancije nego svi ti Husker Du, Big Black i Pixies ziceri naknadno sklepane indie dogme. (8/10)

you don’t know what you’re doing
you don’t know who you’re dealing with
and what your innocence sees as nice
might be the worst thing ever

you don’t know where you’re going
you don’t know what it takes to get you there
that you need is a bad advice
now take the worst one ever

a bad liquid – it could stop the bleeding
a good body needs good mistreating

bad influence
on a model citizen

I know, one thing leads to another (and another)
but sometimes it’s better…
…better than what you’ve got

a bad liquid – it could stop the bleeding
this joker needs a good beating

Geralt iz Rivije – Zagreb je Atlanta EP (Samizdat)

geralt

Iako je na internetu sve na izvol’te, balkanski trap je, kao i onaj globalni, vrlo teško pratiti usled kvantitativne erupcije i jutjuba kao primarnog sredstva oglašavanja nauštrb konvencionalnih nosača zvuka. Ipak, kvalitet uvek nađe put. Geralt iz Rivije je, kao i kolege mu, očekivano fasciniran novcem, ilegalnim supstancama, kriminalom, komšilukom i nasiljem. Ono što ga izdvaja iz tog miljea je besprekorni stil kojim boji svoj, upadljivo stripovski svet i očigledno uživanje i euforija koju prvo kod sebe pa zatim i ostalih proizvodi igrajući se rečima, toliko da vraća u modu gotovo zaboravljenu zanimaciju rep glava – pomno iščitavanje tekstova, čija zaokruženost briše mane samog repovanja i produkcijske mane. Od šest komada na ovoj kolekciji, odskače naslovna tema, jedan od bengera godine, koju prate Moji ljudi i U Getu, koju je producirao Koolade. Posle prošlogodišnjeg predstavljanja Shire Rodbine, sa ovim EP izdanjem Zagreb se sve više nameće kao balkanska Atlanta. (6/10)



znam ko su štreberi – ko KILLERI U KVARTU
svaki dan se krpamo – ko KILERI U AUTU
step up, svaki lik ko Channing TATUM
svaki dan živim kao da je ULTIMATUM,
mars – jupiter – pluton – SATURN
Ric-H-ard G.I.R se vratio pa obilježi DATUM
nekad slušao sam mamu i TATU
sad slušam samo Majke i T.A.T.U,
majke mi TAK TU stvari stoje,
glumimo na trakama, to znači lažemo po TAKTU
izgurao sam mnoge, nigga, vidiš mi po LAKTU
pikam likove u MRAKU to je ghetto KAKTUS
ouch ouch ouch, high ko Peter Crouch (Crouch)
moj nigga u trep kuću ZNA UĆ (zna uć)
mlatim pare čak i priljepljen za kauč
u glavi više filmova no PARAMOUNT, STVARAMO te kontraverze ko da su GUANTANAMO
Hana MONTANA FLOW, NARAVNO da je sranje nadNARAVNO, bijel sam ko KALADONT,
HALAM KO: ALAN FORD – LARA CROFT
samo tvrdo nema LABAVO, flow mi je LAVA BRO,
kuja ima ručni rad ko LUC ABALO
vers za anale, zato kuje daju ANALNO
ja imam više slika nego Ivica PROPADALO
what the fuck sam REK’O SAD?!
Ric-H-ard G.I.R je GHETTO STAR
pitaju me (gdje) gdje si bio SVE DO SAD?
ja imam sticky fingrzzzz.. kao FREDRO STAR
wut wut wut, samo droga smo SMRT
ovdje nema dobre nade: ovo nije RT!
nigga budi kuš ak ne želis RT
zgb-atl, zoološki VRT
pucaju vilice a nije BEŠTEK
ja sam oldskul jebeš swag i HASHTAG
ako previše vuko sam onda BJEŽTE
lova od trepa ja zovem to CASH TRAP
nikad para ispod uvijek PARA IZNAD
nemaš para iza sebe – to je PARALIZA
samo hejt i samo LJUBOMORA
zgb–atl: Sodoma-GOMORA

Zagreb je ATLANTA, moraš znat da ulovit će te KAD TAD
Ulice od ZLATA, budi sluga ili digni se iz BLATA
Zagreb je ATLANTA, srce: ledeno ko SANTA
Mi smo djeca KVARTA – Zagreb je ATLANTA

Zagreb ratna zona (zona), stil mi je american ko DOUGHNUT
Svaki momenat ti moraš OWN-AT, ako želiš mlatit lovu kao GROWNUP
MVP poput LEBRONA,
Želim 500 MILIJONA, probaj skinut me sa TROUNA, na glavi mi je KROUNA
U glavi mi je KAOS, kao da sam PAO S
Dvije kile a zapravo sam BOSS
Pickama PREDRAG kao RAOS
Hejteri: miševi: Mickey MOUSE
Radim Trap a slusam Boom Bap:
vječiti cinik – Doktor HOUSE
Haslamo stalno: nemamo PAUZ
Radim za ghetto pa jebeš APLAUZ
Jebeš to znanje ak nije u PRAKSI
Jebeš tu cugu ak nije to ABSINT
svi se znojimo u bloku, čujeMO SIRENE
tko je ovdje baš najveći nigga OSIM MENE
moje kuje ‘zgledaju ko ribe – ribe KO SIRENE
ako dođete u ghetto – glave su vam PROSVIRENE
strgamo ti hip (hip HIP hip) hip HOORAY
snimimo te kamerom kvaliteta je BLUE RAY
shout out flowdeep, def kluni i KOOLADE
ako trap je dota kmico nikad nećeš U RAID
zato jer si TOO LAME, zato jer ŠTREBER
…ko Andrew LLoyd WEBBER
Reko sam ti STOPUT, da real sam POPUT
Mojih sljedbenika koji prate me u STOPU
Prelistaj mi OPUS, imam vlastiti KORPUS
U getu mame nemaju ni porodiljni DOPUST
svi vozimo LOW RIDERE
Ajde da odemo iz getta… AJDE NE!!!
I BY THE WAY – zgb-atl Si skužio TAJ DELAY –
go to sleep nigga – HIBERNATE

Zagreb je atlanta, ništa defense igramo sam NAPAD
Čuješ samo pa-pa RAFAL Zg: zona RATNA
Zagreb je ATLANTA, centra grada Irak, a dubrava je KATAR
Poginuti ćeš kad tad, Zagreb je ATLANTA to je final COUNTDOWN

Podeli s drugima
  •  
  •  
  •  
  •  
  •