Muška deca


Post je originalno objavljen 6. juna 2010. na blogu miljalukic.blogspot.com. Nije namenjen samo majkama muške dece


Postoji narodno verovanje, a sve što je narodno nekako je u startu mudrost koja se iznedrila na osnovu iskustva, da su majke vezanije za mušku, a očevi za žensku decu. Možda, nemam ćerku da bih to mogla da potvrdim. Ali, žarko želim da je imam. Rodila sam trojicu sinova i glupo je da se u tom pogledu na bilo šta žalim, (opet) ali, žarko želim ćerku. Na osnovu svog bogatog roditeljskog iskustva, pa i profesorskog, skoro da mogu da tvrdim – s devojčicama se uvek lakše uspostavlja kontakt, pa i kad su problematične, čak i s velikim problemima, nekako je lakše prići im, makar koliko da vas nerviraju i šta god da su napravile. Mi smo krivi zbog toga jer svi, tu spadam i ja, učimo svoju mušku decu i posredno i neposredno da budu „jaki”, da se ne otvaraju, i na kraju dobijemo tu malu barijeru koja ponekad liči na Himalaje koje je (skoro) nemoguće preći. Kako ni jedan od mojih sinova ne želi da se eksponira u paketu sa mnom, što poštujem, neću moći da ih nazovem po imenu, nego će biti: najstariji, sredinac i mali, mada ne znam da li to odgovara stvarnom stanju stvari – ovaj mali, iako je mali, nosi patike broj 47!

Muška deca

Dok su moje drugarice i koleginice, majke ženske dece, kupovale haljinice, birale neke nežne boje i motive poput cvetića i leptirića, ja sam morala mnogo da pazim da boje nikako ne budu raznežene i da motivi budu nekako muški, pa je tako najstarijem prvi ranac bio sa mrtvačkom glavom (mnogo je bio ponosan na njega), po kući su vrveli automobilići, oružje (od gume i plastike, ali svejedno – bilo je to oružje), vojnici, neki svemirski ratnici… Lopte, kockice, društvene igre su valjda zajedničke i dečacima i devojčicama. Prvo bitno upoznavanje s tom malom a velikom muško-ženskom razlikom bilo je oko piškenja koje je u određeno vreme postalo „muško”. Mada, i pre toga sam naslućivala, dok je moje najstarije dete bilo beba – ostavila sam ga da spava potpuno golog, bila je velika vrućina, i pokrila ga samo pelenicom koju je stručno strgao sa sebe. Posle nekog vremena primetim da mu je iznad glave sve mokro i pitala sam se kakvo li je to znojenje, da bih se na licu mesta uverila da je u stvari piškio: kad se piša digne, on poprska sve iznad glave!

Muška deca

Sledeći šok su bile pubertetske godine. Iako do tog doba najstariji nije voleo da se kupa (on kaže da je voleo da se kupa, ali nije voleo da ga ja kupam, ovako suptilno gruba i brzinski opredeljena), sad je najednom počeo da se kupa kao pomahnitao, pa i kad ode do toaleta. Sve opere, ne samo ruke, već se sasvim okupa, i kosu dobro našamponira pa je ispere. U proseku se kupao nekoliko puta dnevno. Sad tu istu praksu nastavlja i ovaj najmanji. Sredinac je oduvek voleo da se kupa, nismo imali te smrdljive i mirišljave periode. Pa onda zadržavanje u kupatilu. Pitala sam se šta li tamo radi toliko dugo, a ne čuje se ni voda niti išta slično, dok se nisam dosetila – pubertet. Ispravka – muški pubertet.

Muška deca

Prvo pijanstvo jedva sam preživela, iako sam do njega mislila da je najgore prvo ostajanje napolju duže od planiranog. Opet moram da se setim narodnog izraza, odnosno mudrosti: Ne daj bože da ti se desi ono što ti majka misli. Ja sam žena bujne mašte, pa mi je padalo na pamet čak i da ih nema zato što su ih oteli vanzemaljci. Prva zaljubljivanja, pa zabavljanja, poneka tuča, situacije u kojima su se nalazili a koje ponekad nisu nimalo bile naivne… Od svega toga i danas mi se diže kosa na glavi. Tek sad znam da možda stvarno neke stvari i ne treba znati. Na primer, oko učenja vožnje. Bila sam ubeđena da sredinac veze nema dok nije počeo da me vešto manevrišući isparkirava iz skoro nemoguće situacije, potpuno zagrađene drugim kolima, taman kad sam pomislila da pozovem komšiju koji bi mi pomogao da odguramo ove što su nas opkolili. Gledam ga zapanjeno i pitam: „Otkad ti znaš da voziš?” Sledi odgovor kao iz grčke tragedije: „E, Miljo, ima već nekoliko godina. Nas četvorica smo zajedno naučili da vozimo tako što smo roditeljima krali kola.” Radi se o drugovima koji su noću najčešće krali kola jednoj mami koja je radila kao lekar u bolnici, i da bi poboljšala platu, uglavnom je birala noćnu smenu. Ima žena veliko dete, noćni rad se bolje plaća, a kola je ostavljala kad je bilo strah da vozi. Na primer, velika je poledica i slično, ali su zato oni tad nastupali. Jedan isparkira kola, a ostala trojica na to mesto stave kontejner da bi kasnije mogli da ih vrate na isto mesto. Možda je i bolje što to nisam znala, mislim da bi me strefili srčka, moždani udar i kolaps, sve u isto vreme. Samo sam pitala da li sam ja poslednja koja je to saznala, a on mi odgovara da jedan otac, koji je inače inspektor u policiji, još uvek ništa ne zna. Divota. Inače, sredinac vozi fantastično, mada i dalje nema vozačku dozvolu.

Muška deca

Nisam znala njihove tajne, a kad reše da mi se povere, sva premrem. Znam da sledi nešto baš gadno. Nisam znala ni šta im se dešava u ljubavnom životu, mada je najstariji maltene uvek bio u braku, a srednjem je najduža veza trajala osam meseci, ali je pred kraj bio u svom uobičajenom fazonu – nije završio jednu, a već je počinjao drugu vezu. Mali je još mali za takve stvari, mada nije imun od zaljubljivanja. To samo slutim, ništa ne znam. Ne smem ni da pitam.To su intimne stvari. A kad se ponudim da nešto ja rešim, dobijem odgovor: „Ja sam dečko koji sam sređuje svoje stvari.” Tako je bilo i kad su trpeli raznorazne nepravde i kad su sami sebi nalazili poslove… S jedne strane mi to prija, a s druge – znam da su neke stvari mogle i mnogo lakše da prođu. Ali, to su muška deca.

Muška deca

I nikad, baš nikad me nisu poslušali oko bitnih stvari, uvek su radili po svom. Tako je najstariji upisao fakultet koji je on želeo, nije vredelo da ga ubeđujem. Na kraju krajeva, i nema veze, sad je na doktorskim studijama, očigledno je znao šta hoće. Srednjem sam predlagala da ide u Filološku gimnaziju, super mu idu jezici a sve ostalo je katastrofa, ali nije hteo – i on je uradio po svom. Najmlađem neću ni da se mešam, nek upiše šta god hoće, unapred odustajem poučena ranijim iskustvima. Mada će oni reći da nikad nisam poštovala njihovo mišljenje, to jednostavno nije tačno. Ako uporede sebe sa svojim drugovima, odmah vide kvalitativnu razliku. Tako se i desilo da se ispoljavaju onako kako hoće. Najstariji se bacio na obrazovanje, mada puno i piše, uglavnom o muzici. Sredinac ima svoju grupu, peva i piše tekstove (ne pada iver daleko od klade). Najmlađi mi stalno priča o nekakvom generatoru koji će sam da napravi, i mada ga ništa ne razumem, uredno ga saslušam. I klimam glavom.

Muška deca

Nekad sam bila i neopravdano stroga, ima situacija u kojima se nikako nisam snalazila, ali kad sam sa dvojicom starijih ostala sama, radila sam kako sam najbolje znala i umela, a očigledno je da nisam uvek to najbolje radila. Jedino što nikad nije dolazilo u pitanje, to je ljubav koju gajim prema njima. I mada zaista strahovito želim neko žensko dete pored sebe, svoje sinove obožavam. Čak i kad su grubi. Ovog najmanjeg ubiše od zajebancije, po mom mišljenju malo preterano. Ipak, niko se ne buni, izgleda da je to odraz (muške) ljubavi. Pre mesec dana je bila veslačka regata u kojoj je njegov dvojac završio kao poslednji, a braća su mu i posle nedelju dana pominjala kako je na Adi primećen čamac koji samo što nije stigao do cilja. Pre dve nedelje je bio četvrti, nije se kvalifikovao za finalnu trku, pa su mu i tu spočitavali, sve uz osmeh, kako mlati veslom kao da je lepeza. A juče, iako je trku u Čurugu završio kao drugi, prvo su pitali: „Takmičila su se dva čamca?” Ma jok, takmičio se samo jedan, ali su on i drug iz dvojca ipak uspeli da budu drugi. Sveta, drug iz dvojca, vrlo je ćutljiv dečko, a tek juče sam ukapirala i zašto – mutira, isto kao i moj sin. Nose njih dvojica onaj čamac, a ja ih gledam pa mi ih baš nešto žao – obojica veliki kao kuće a prava deca, drma ih pubertet, mutiraju… Usta ne otvaraju izuzev ako ne moraju. Sveta je morao da mi kaže: „Hvala!”, ali je tako vrisnuo u pola reči da je posle toga bio crven kao bulka. Baš me zanima o čemu li njih dvojica pričaju kad su sami, koje li su njihove muke. Verovatno su njima najveće na svetu.

Muška deca

I tako, nastaviću da gledam utakmice, skupljaću s poda čarape koje prvo moraju da se odmotaju (opravdanje: „Žurim, strašno žurim!”), kupovaću brijače i pene za brijanje, i dalje ću bolje da se razumem u muške parfeme nego u ženske, i u muške brojeve farmerki nego u ženske, i dalje ću da se udvaram potencijalnim snajkama (tu sam prava ljiga, ali šta ću kad se oduševim ako samo pomislim da bi mogle da mi budu rod), i dalje ću kuvati kao za neki pansion (dva kila mesa su uobičajena kupovina), i dalje ću se usavršavati u veštini sklapanja cele priče na osnovu samo nekoliko podataka, da dobijem samo jedan poljubac i snažan zagrljaj umesto maženja… Nadam se da ću dočekati unučice s kojima ću laprdati po ceo dan, i razmaziti ih koliko god budem mogla. I moja sestra ima dva sina, i moje najbolje drugarice imaju po sina… Red bi bio da se zapati makar jedno žensko. A ako me opet, i u narednoj generaciji spopadnu samo muškarci, i ako se desi da poludim i zaglavim Lazu, donosite mi cigarete. Ako ništa drugo, sigurno neću zaboraviti da sam zavisna od nikotina.

Podeli s drugima
  • 4
  •  
  •  
  • 1
  •  
    5
    Shares